Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU o kvotama, Srbija o nasilju nad ženama
|
|
|
|
Objavljeno : 08.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dok Evropa obeležava Međunarodni dan žena, evropske žene se i dalje suočavaju sa problemom zastupljenosti na rukovodećim položajima i nižim platama. Najnoviji koraci koje EU preduzima na planu rodne ravnopravnosti odnose se na uvođenje kvota od najmanje 40% žena u upravnim odborima kompanija, ali se u tome nailazi na otpor među članicama EU i političarima. I u Srbiji se rodna neravnopravnost odražava pre svega na polju rada i zarada, ukazano je 8. marta na konferenciji o ženama na rukovodećim funkcijama u državnim strukturama. U Srbiji je izražen i problem nasilja nad ženama, ali se čine koraci koji bi trebalo da osnaže sistem podrške.
U političkom životu Srbije danas aktivne 32 žene, dok u vladi sedi četvrtina žena ministara, rekla je ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović na konferenciji "Žene na rukovodećim funkcijama u državnim strukturama Republike Srbije" u Palati Srbija u Beogradu.
Ona je kazala da je stanje u oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji danas bolje nego što je bilo, ali da se na poboljšanju statusa žena još mora raditi.
Učešće žena u politici, pristup i donošenje odluka uslov su za demokratizaciju društva, kazao je Torgni Svenungson iz Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju.
Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne pomoći najavila je da će u aprilu početi rad Nacionalni savet za rodnu ravnopravnost.
Na skupu je bilo reči i o zdravstvenoj zaštiti žena, njihovoj nedovoljnoj zastupljenosti u sportu, kao i problemu nasilja nad ženama, a slična pitanja su razmotrena i u debati u EU info centru tokom koje su uručene i nagrade u okviru takmičenja na društvenoj mreži Tviter (Twitter) koje je pod nazivom "Superžena je..." osmislila Delegacija EU u Srbiji.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je u debati u EU info centru je rekao da je naziv "superžena" smišljen da izazove reakciju, da provocira, a da je za žene u Srbiji je superžena uglavnom ona koja ume da se suprotstavi nasilniku, koja se hrabro bori za prava svih žena i koja ume da uspešno balansira između svih uloga koje joj društvo nameće.
Problem nasilja nad ženama
Evidencija nasilja nad ženama u Srbiji raste poslednjih godina, sa fizičkim i psihičkim posledicama, a smrtni ishodi sve su češći. Godine 2006. prijavljen je 3.441 slučaj nasilja, a 2012. 8.481. Taj broj je veći zbog porasta broja nasilnika, ali i jer se žrtve ohrabruju i često prijavljuju nasilnike.
Brankica Janković, državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kazala je da je ministar Krkobabić 7. marta doneo protokol o postupanju centara za socijalni rad u slučajevima nasilja nad ženama u braku i partnerskom odnosu.
Prema protokolu, centar za socijalni rad imaće ključnu ulogu u blagovremenom reagovanju i koordinisanju sistema.
Spor oko kvota za žene u EU
Evropsko javno menjenje je već dugo podeljeno oko pitanja rodnih kvota kojim Brisel pokušava d apoveća udeo žena u odborima kompanija. Neki političari i članovi Evropskog parlamenta i dalje smatraju da kvote predstavljaju "nužno zlo" da bi se što pre ostvarila ravnoteža u upravnim odborima evropskih kompanija.
Predlog zakona o uvođenju kvota koji je u novembru 2012. predstavila evropska komesarka pravde Vivijan Reding (Vivian) primenjivao bi se u kompanijama na berzi u EU koje imaju više od 250 zaposlenih i godišnji prihod od preko 50 miliona evra.
"Bila sam protiv kvota, ali moramo da prihvatimo realnost. A realnost je da danas nije ni blizu dovoljno žena na visokim položajima u Evropi. Možda se može reći da je to nužno zlo", rekla je predsedavajuća Odobra za prava žena i rodnu ravnopravnost Evropskog parlamenta Elizabet Moren-Šartije (Elisabeth Morin-Chartier).
Francuska se obično navodi kao primer dobre prakse nakon usvajanja zakona 2010. kojim je povećan udeo žena u odborima kompanija listiranih na berzi. Njihov udeo se gotovo povećao sa 12,3% u 2010. na 22,3% u 2012, podaci su Evropske komisije.
Kvote - nacionalno ili evropsko pitanje
Nisu sve članice oduševljene propisima o rodnoj ranvopravnosti, a neke zemlje smatraju da odluke o kvotama treba da se donose na nacionalnom a ne na evropskom nivou.
Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwlle) je rekao 6. marta da će se Berlin uspotiviti bilo kom predlogu EU koji predviđa uvođenje obavezujućih kvota za žene u odborima privatnih kompanija. "Nemačka ne samo da neće prihvatiti takvu direktivu već će aktivno raditi protiv toga", rekao je Vestervele.
Elizabet Moren-Šartije, koja je francuska poslanica u Evropskom parlamentu, međutim smatra da korake treba preduzeti na nivou EU. "Pogrešno je reći da ovakva pitanja treba rešavati na nacionalnom nivou jer se ona odnose na sve Evropljane i zasnivaju na osnovnim principima pravde i jednakih prava. To se ne može osporiti", rekla je ona za EurActiv.com.
"Takođe, treba imati na umu da je EU tako osmišljena da dajemo primer jedni drugima. Neke zemlje se možda protive pošto to već primenjuju na nacionalnom nivou, ali nisu svi takvi. Moramo služiti za primer drugima", rekla je ona.
Protivnici uvođenja ovakve obaveze kritikuju sam princip kvota navodeći da to neće pomoći ženama u ostvarivanju njihovih prava.
Članica grupe konzervativaca u Evropskom parlamentu, Britanka Marina Janakudakis ocenila je da je to "trofejni sistem", što ne ide u prilog ženama. "Činjenica je da moramo imati više žena (na odgovornim položajima), ali ih ne možemo samo katapultirati na pozicije sa neizvršnim ovlašćenjima", rekla je ona za briselski EurAktiv.
"Kvote su loše za poslovanje i važno je zauzeti dobrovoljni pristup. Zato moramo da orhabrujemo više žena dajući im istovremeno izbor", rekla je ona.
Marina Janakudakis je navela da se u Britaniji povećao broj žena u odborima između 2011. i 2012. zahvaljujući praksama poput javnog imenovanja kompanija koje načela ravnopravnosti, kao i dobrovoljnom pristupu koji je ohrabrio kompanije da se opredele za povećanje broja žena.
S tim se u raspravi "Odgovor žena na krizu", organizovanoj 7. marta u Evropskom parlamentu, složila i britanska baronica Deta O'Katejn (Detta O'Cathain) koja je izrazila zabrinutost zbog mogućnosti uvođenja kvota na nivou EU. "Danas je četvrtina kompanija na berzi u Britaniji dostigla cilj od 25% (žena). Samo je ostalo sedam u kojima dominiraju muškarci i one su javno prozvane", rekla je O'Katejn koja je bila član odbora više kompanija.
Članica grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Evelin Regner (Evelyn) smatra da je krajnje vreme da se poveća udeo žena u odborima kompanija. "To je pitanje pravde i ravnopravnog postupanja. Ne možete izostaviti pola populacije", rekla je austirjska poslanica. "To će biti izazov, ali da bi se zaista izmenio sistem rada i shvatanja potebno je da u odborima bude najmanje 30% žena. Treba da budemo fleksibilni... ali ovi ciljevi nam daju nešto čemu treba težiti, što je dobro", rekala je ona.
Razlike u platama i dalje opstaju
Pored pitanja zastupljenosti u kompanijskim odborima, problem predstavlja i razlika u platama između muškaraca i žena koji obavljaju sličnu ili istu vrstu poslova. Prema najnovijim podacima Evropske komisije, jaz u zaradama u EU je 16,2% u prilog muškaraca na osnovu proseka zarada.
Prema podacima Konfederacije organizacija za porodicu u EU (COFACE), žene smanjuju broj radnih sati pošto rode prvo dete, dok muškarci obično rade duže pošto dobiju decu. Zarade žena nakon porođaja se smanjuju za 12%, a jaz u zaradama nastavlja da se povećava sa svakim novim detetom, pokazuju ti podaci.
U Srbiji razlika od 3,3% u prosečnim platama u praksi znači da na 100 dinara po času rada koje zaradi muškarac u Srbiji žena zaradi 96,7 dinara. Međutim, kada se porede zarade žena i muškarca sa istim obrazovanjem i radnim iskustvom, taj jaz u Srbiji raste na 11%, suprotno tendenciji u razvijenim privredama. Takođe, u Srbiji je visoka stopa nezaposlenosti među manje obrazovanim ženama što znači da se u stvari porede obrazovanije žene sa muškarcima među kojima ima puno niskokvalifikovanih.
Predsednica nevladine organizacije Mreža za rodnu ravnopravnost (Gender Equality Network) Flo Klukas rekla je da žene čine 52% evropseke populacije, a da njihov broj u parlamenatu, na izvršnim funkcijama i na čelu kompanija ni blizu ne odgovara tome.
Žene u parlamentu
U Evropskom parlamentu je udeo žena tek nešto iznad 35%, dok u izvršnom odboru Evropske centralne banke nema nijedne žene, rekla je Klukasova.
U Skupštini Srbiji su 30% poslanika žene, što je, kako je u raspravi u EU info centru rekla potpredsednica Skupštine Gordana Čomić, bilo teško dostići.
Ona je kao dobar primer navela Žensku parlamentarnu mrežu koju čine sve 84 poslanice - žene iz svih stranaka. Mreža je uspostavljena na "dobrovoljnoj bazi" u cilju kontrole i nadzora poštovanja prava žena.
Zanimljivo je da je mreža horizontalnog tipa - nema lidera već rotirajući sistem, a trenutno je na čelu Marija Obradović iz Srpske napredne stranke, koja koordinira rad zajedno sa prethodnom i budućom predsedavajućom, navela je Čomićeva koja je poslanica Demokratske stranke.
Zajednički rad ovih žena prelazi stranačke granice i one dokazuju da su veoma sposobne za politiku, istakla je Čomićeva i dodala da bi rado izazvala muškarce u Skupštini da pokušaju da uspostave sličnu mrežu gde će se svi slagati uprkos stranačkoj opredeljenosti.
Izvor: Beta i EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
