Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija počela odgovor na tužbu Hrvatske
|
|
|
|
Objavljeno : 10.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je 10. marta pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu započela odgovor na tužbu Hrvatske za genocid navodno počinjen tokom rata u toj republici, 1991-95. U uvodnom izlaganju zastupnik Srbije Saša Obradović izrazio je "iskreno žaljenje" zbog svih žrtava rata u Hrvatskoj, bez obzira na nacionalnost, podvlačeći da u tom sukobu nije bilo genocida nad Hrvatima. Osvrćući se na kontratužbu za genocid nad Srbima tokom operacije Oluja u leto 1995, Obradović je tvrdio da je ta ofanziva bila sprovedena sa "genocidnom namerom". Srbija će na hrvatsku tužbu odgovarati do 12. marta, a zatim će izlagati argumente o svojoj kontratužbi. Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.
U uvodnom izlaganju, Obradović je u haškoj Palati mira rekao da su tokom rata u Hrvatskoj počinjeni ozbiljni zločini, ali da "zločini nad Hrvatima nisu dostigli - a kamoli prešli - prag genocida. Šta se desilo ne predstavlja genocid".
"U ime Vlade i naroda Republike Srbije, ponovo izražavam iskreno žaljenje zbog svih žrtava rata i zločina počinjenih tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj… bez obzira na nacionalno i etničko poreklo", kazao je Obradović.
Zastupnik Srbije naglasio je da "Hrvatska nije pred sud izvela nijedan dokaz - dokument ili izjavu svedoka - o postojanju genocidne namere kod vođstva Republike Srbije, JNA ili Srba iz Hrvatske".
Po Obradovićevim rečima, Srbija ne može biti odgovorna za zločine počinjene pre nego što je ona, odnosno SR Jugoslavija, formirana kao država, 27. aprila 1992. Većina zločina u Hrvatskoj, podsetio je, počinjena je 1991. "Počinioci zločina u Hrvatskoj nisu, ni de fakto, ni de jure, bili organi Republike Srbije. Niti su zločini počinjeni po naređenju, direktivi, niti pod kontrolom naše države, kao što pokazuje nedavna praksa Haškog tribunala”, podvukao je Obradović.
Operacija Oluja
Osvrćući se na kontratužbu za genocid nad Srbima iz Kninske krajine tokom operacije Oluja, u leto 1995, Obradović je tvrdio da je ta ofanziva bila sprovedena sa "genocidnom namerom" da se Srbi unište, delimično ili potpuno, kao etnička grupa. Precizirao je da je 1.719 Srba ubijeno tokom i posle Oluje, a 6.361 tokom celog sukoba. U Oluji je, pored toga, nestalo oko 900 Srba, a 400 ekshumiranih tela još čeka na identifikaciju.
Background Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Pozivajući se na izveštaj generalnog sekretara UN iz 1995, zastupnik Srbije naznačio je da je oko 200.000 Srba pobeglo sa područja koje su napale hrvatske snage. Danas u Hrvatskoj živi tri puta manje Srba nego 1991, rekao je Obradović.
Hrvatska nije "izrazila pokajanje", kazao je zastupnik Srbije, već je u svom podnesku iznela optužbu da su srpske izbeglice "ubijali drugi Srbi, odnosno Vojska Republike Srpske" ili da su Krajinu napustili zbog "teških životnih uslova, siromaštva i opšte nesigurnosti".
U tom smislu, "lako je zamisliti u kakvom su danas položaju Srbi u Hrvatskoj", iako su se odnosi dve države u mnmogo čemu značajno pobošljali. Srbi su "povremeno izloženi govoru mržnje...zvanični ćirilični natpisi na zvaničnim zgradama u nekoliko gradova nedavno su uništeni".
"U decembru 2012, 17 godina posle Oluje, predsednik Hrvatske Ivo Josipović javno je priznao da hrvatski sudovi još nisu nikoga osudili ni za jedno ubistvo počinjeno tokom te operacije", podsetio je Obradović.
Srbija od ovog procesa, kako je rekao njen zastupnik, očekuje da pokaže da "patnje srpskog naroda takođe zaslužuju priznanje".
"Nema dileme da su Hrvati mnogo propatili u ovom sukobu...Ali, rat u Hrvatskoj je izazvao i ozbiljne patnje Srba koji su bili građani SR Hrvatske, ali su, suočivši se sa separatističkim zahtevima hrvatskog političkog vođstva i postepenim raspadom Jugoslavije, odlučili da uspostave svoj nacionalni entitet poznat kao Republika Srpska Krajina", kazao je Obradović, napominjući da u izlaganjima predstavnika Hrvatske o tome nije bilo ni reči.
Hrvatska tužba "veštačka"
Rat u Hrvatskoj, istakao je zastupnik Srbije, ne može se svesti na "pojednostavljenu sliku o jednom počiniocu i jednoj žrtvi genocida".
Hrvatsku tužbu iz 1999, Obradović je nazvao "od početka veštačkom", te "neiskrenom i čak ciničnom". Podsetio je da je u prvoj verziji tužbe Hrvatska tvrdila da je Srbija odgovorna i za egzodus srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, odnosno za "etničko čišćenje" tog područja. "Drugim rečima, Srbi su, po prvoj tvrdnji Hrvatske, sproveli etničko čišćenje drugih Srba, koje bi trebalo presudom nazvati genocidom", potcrtao je Obradović.
Hrvatsku tužbu, on je nazvao i "istorijskom ironijom". Podsećajući da "i Hrvati i Srbi vrlo dobro znaju šta je genocid" aludirao je na ustaške zločine iz Drugog svetskog rata. Bez te istorijske podloge, ne može se shvatiti značaj pojave Franje Tuđmana, kao novog političkog lidera devedesetih godina, koji se "zalagao za pomirenje između hrvatskih komunista i neo-ustaškog pokreta", kao ni "ustanak kojim su Srbi u Hrvatskoj reagovali na tu politiku", rekao je Obradović.
Tužba Hrvatske i kontratužba Srbije "ne bi trebalo da vode zaključku da dva naroda imaju beskrajnu istoriju mržnje i beskrajnog sukoba", upozorio je Obradović. Naprotiv, dva naroda "živela su u bratstvu tokom mnogih decenija".
"Naš protivnik, stoga, u ovom procesu nije ni hrvatski narod, niti država Hrvatska, već ekstremni hrvatski nacionalizam. Suprotstvljajući se lažnim tvrdnjama i krutom ponašanju vlade Hrvatske koja je pokrenula ovaj proces, mi ćemo se suprotstaviti ekstremnom nacionalizmu kao takvom, svakom i svačijem nacionalizmu, uključujući srpskom, kada izaziva patnje drugih naroda", zaključio je Obradović.
U nastavku argumenata Srbije, jedan od najvećih svetskih autoriteta za pitanje genocida Vilijam Šabas (William Shabbas) govori o teorijskom konceptu tog krivičnog dela.
Autor: Radoša Milutinović, dopisnik agencije Beta
Foto: UN Photo/CIJ-ICJ
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
