Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Hagu počela rasprava po tužbama Srbije i Hrvatske
|
|
|
|
Objavljeno : 03.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 3. marta počela je glavna rasprava po tužbi i kontratužbi za genocid koje su Hrvatska i Srbija podnele jedna protiv druge najvišem sudu UN. U tužbi protiv Srbije Hrvatska tvrdi da je Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske". Srbija u kontratužbi tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu. U prvoj nedelji rasprave, Međunarodni sud pravde saslušaće argumente Hrvatske i svedoke obe strane.
Na početku glavne rasprave zastupnici Hrvatske tvrdili su da će dokazati da je njihova tužba zasnovana i da su vlasti u Beogradu odgovorne za genocid nad nesrbima u Hrvatskoj.
Glavna zastupnica Hrvatske Vesna Crnić-Grotić rekla je da je SRJ, pod vođstvom Slobodana Miloševića, organizovala, podstakla i počinila "genocindu kampanju" u Hrvatskoj, u nameri da "delimično ili potpuno uništi" tamošnje nesrpsko stanovništvo.
Miloševića je označila kao kreatora te "kampanje". Ideja velike Srbije, kazala je Crnić-Grotić, pokrenuta je 1986, a od 1990. Milošević, zajedno sa svojim saradnicima, uključujući Vojislava Šešelja i Željka Ražnatovića Arkana, pokrenuo je "genocidnu kampanju" u Hrvatskoj. Počela je "govorom mržnje protiv Hrvata" koja je "otvorila vrata genocidnim aktima".
Kao ilustraciju tih akata, hrvatska delegacija prikazala je sudijama snimak uništenog Vukovara.
Posle pada Miloševića, uprkos pregovorima o "pravičnom rešenju" sa novim vlastima u Beogradu, "mnogi politički lideri u Srbiji ... ostali su uporni do današnjih dana u negiranju" zločina u Hrvatskoj, tvrdila je hrvatska zastupnica, precizirajući da hrvatske vlasti još tragaju za 864 nestale osobe, kao i za mnogim kulturnim dobrima.
"Pokušali smo više puta, ali nove vlade u Srbiji ostale su nevoljne da se suoče sa istinom", naglasila je Crnić-Grotić.
Navela je primer predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji "odbija" da prizna da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid, "uprkos presudi ovog suda". Crnić-Grotić je primetila i da se Nikolić nije odrekao svoje povezanosti sa Vojislavom Šešeljem.
Zastupnica Hrvatske tvrdila je i da Srbija "traži utočište" u činjenici da niko nije bio optužen, ni osuđen za genocid u Hrvatskoj pred Haškim tribunalom. "To ne znači da genocida nije bilo, niti propusta da se on spreči", istakla je ona.
Prihvatajući da je Srbija pokazala spremnost da krivično goni neke od počinilaca zločina u Hrvatskoj, Crnić-Grotić je ukazala na nedavno "uznemiravajuće" poništavanje prvostepenih presuda počinicima zločina u Lovasu i Vukovaru, pred višim i ustavnim sudom.
To, po Hrvatskoj, "baca dugačku senku na posvećenost Srbije vladavini prava i pravdi".
Crnić-Grotić potvrdila je da će Hrvatska kao veštaka za političku i istorijsku pozadinu "genocidne kampanje" vlasti SRJ pred sud izvesti Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora u Srbiji, koju je nazvala osobom besprekorne reputacije.
Delegacije Hrvatske nastavila je izlaganje svojih argumenata istorijskim pregledom raspada bivše Jugoslavije, o kojem je govorila kozastupnica Andrea Metelko-Zgombić.
Hrvatska je 1999. tadašnju SR Jugoslaviju tužila za genocid nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom tokom rata na hrvatskoj teritoriji 1991-95, a Srbija je 2010. uzvratila kontratužbom da su vlasti u Zagrebu, operacijom Oluja u avgustu 1995, počinile genocid nad Srbima koji su živeli u Kninskoj krajini.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
Za 2. i 5. mart zakazani su iskazi svedoka, na čije je prenošenje sud izveštačima nametnuo zabranu do kraja rasprave, 1. aprila.
Kako saznaje Beta, strane su se dogovorile da iskazi svedoka u spis budu uvedeni u pisanom obliku, a da se u sudnici pojave samo oni koje suprotna strana želi da unakrsno ispita. Hrvatska nije zatražila da ispita nijednog od svedoka Srbije i oni se neće pojaviti pred sudom. S druge strane, srpski zastupnici će, pred sudijama, unakrsno ispititivati šest svedoka Hrvatske.
Izlaganje argumenata u prilog svojoj tužbi, Hrvatska će nastaviti 6. i 7. marta.
Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontratužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba.
Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.
Inače, u prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.
Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U kontratužbi Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu za njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za činjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
Hrvatskim vlastima bi sud, prema tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da, u skladu sa svojom međunarodnom obavezom, kazni genocid počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije Oluja.
Srbija kontratužbom traži i da Hrvatska "plati puno obeštećenje" Srbima iz Kninske krajine za "sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida", kao i da "uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak" članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.
Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, koji se slave 5. avgusta, "na dan trijumfa genocidne operacije Oluja".
Zastupnici i sudije
Glavni pravni zastupnik Srbije u procesu je Saša Obradović, a članovi tima su: profesor Vilijam Šabas (William Shabass), jedan od najvećih pravnih autoriteta za pitanje genocida; nemački pravnik Anderas Cimerman (Zimmerman), koji je učestvovao i u sporovima Srbije sa BiH i Kosovom; britanski advokat Vejn Džordaš (Wayne Jordash), koji je pred Haškim tribunalom branio Jovicu Stanišića; i beogradski advokat Novak Lukić, bivši branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina.
Hrvatsku zastupaju profesorka međunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić-Grotić; pomoćnica ministra spoljnih poslova Andrea Metelko-Zgombić, uz ugledne britanske pravnike Džejmsa Kroforda (James Crawford), Filipa Sendsa (Phillippe Sands) i Kira Starmera (Kier). Član hrvatskog tima biće i američki advokat Luka Mišetić koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Anta Gotovinu.
Pored predsednika Petra Tomke iz Slovačke i potpredsednika Bernarda Sepulvede-Amora iz Meksika, o sporu Hrvatske i Srbije odlučivaće još i sudije: Hisaši Ovada (Hisashi Owada) iz Japana; Roni Abraham (Ronny) iz Francuske; Kenet Kit (Kenneth Keith) sa Novog Zelanda; Mohamed Benuna (Bennouna) iz Maroka; Leonid Skotnikov iz Rusije; Antonio Trindade iz Brazila; Abdulkavi Ahmed Jusuf (Abdulqawi Ahmed Yusuf) iz Somalije; Kristofer Grinvud (Christopher Greenwood) iz Velike Britanije; Džoan Donohju (Joan E. Donoghue) iz SAD; Djorđo Gaja (Giorgio Gaja) iz Italije; Džulija Sebutinde (Julia Sebutinde) iz Ugande i Su Hanđin (Xue Hanqin) iz Kine.
Obe strane imenovale su i ad-hok sudije koje će, takođe, biti članovi veća. U ime Srbije, to je Milenko Kreća, a Hrvatska je za ad-hok sudiju imenovala Budislava Vukasa.
Izvor: Radoša Milutinović, dopisnik agencije Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
