Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Šabić: Vlasti pozivaju na kršenje propisa
|
|
|
|
Objavljeno : 28.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Građani se sve više obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pokazao je godišnji izveštaj za 2013. godinu. Samo broj žalbi zbog odbijanja pristupa informacijama porastao je za 41,6% u odnosu na 2012. i dostigao 3.300. Poverenik Rodoljub Šabić ocenio je da je to i dobro, jer građani preuzimaju inicijativu, ali i loše, jer ukazuje da se prava u velikoj meri krše. Šabić je oštro kritikovao vlasti jer već tri godine ignorišu njegove zahteve za kažnjavanjem prekršilaca zakona u pogledu dostupnosti informacija, ali i zato što se ništa ne radi da se otklone nedostaci u zaštiti podataka o ličnosti pa i dalje nije regulisana zaštita podataka u brojnim situacijama, poput video nadzora.
Izeštaj je dostavljen Skuštini Srbije, predsedniku Srbije, Zašittniku građana, Vladi Srbije i postavljen na internet prezentaciji Poverenika.
Background U 2013. godini 11 ministarstava nije izvršilo rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a o njih su se oglušili i drugi republički organi, pojedina javna preduzeća i organi lokalne samouprave.
Ministarstvo finansija, između ostalog, nije dostavilo informaciju o proceni tržišne cene građevinskog zemljišta u cilju konverezija prava korišćenja u pravo svojine koju je tražila Mreža za restituciju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dostavilo informaciju u vezi s telefonskim računima za određeni službeni telefon koji su plaćeni iz budžeta za period od 2009. do 2012. godine, koju je tražio Sindikat srpske policije.
Ministarstvo pravde i državne uprave nije dostavilo informaciju u vezi sa slučajem Miladina Kovačevića i isplati štete porodici oštećenog koju je tražio R. LJ. iz Beograda, kao ni informacije o omogućavanju korišćenja računara osuđenom Milanu Zarubici koju je tražio G. P. iz Padinske Skele.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije dostavilo infomaciju gde je zoohigijenska služba smestila više od 1.700 uhvaćenih pasa i mačaka koju je tražio Epar iz Subotice.
Ministarstvo odbrane nije dostavilo informaciju o ugovorima zaključenim s Jugohemijom za nabavku aviona Pajper Seneka koju je tražio N. I. iz Beograda.
Ministarstvo spoljnih poslova nije dostavilo informaciju u vezi s testiranjem kandidata koju je tražio Dj. M. iz Beograda, ni dokaze da je Vlada Srbije izvršila plaćanje obeštećenja od 900.000 dolara porodici Štajnhauer u slučaju Kovačević.
Javno preduzeće "Srbijagas" iz Novog Sada nije dostavio informaciju o imenima angažovanih lica po ugovoru o delu i ugovoru o autorskom honoraru, ugovorne i isplaćene naknade koju je tražio I. N. iz Beograda, kao ni informaciju o strukturi cene gasa za tarifne i kvalifikovane kupce i ugovor o transportu gasa kroz Mađarsku koju je tražila novinarka B92 Irena Stević.
"Srbijagas" nije dostavio informaciju o donacijama i sponzorstvu na teritoriji Jagodine od 2008. do 2013, iznosu sredstava potrošenih na osnovu korišćenja službenih kartica za reprezentaciju, kao ni o plaćenim penalima od 2008. do 2013. koje je tražio N. I. iz Beograda.
Javno preduzeće PTT Srbija nije dostavilo informaciju u vezi s mesečnim primanjima savetnika direktora niti informaciju koliko direktor tog preduzeća Milan Krkobabić ima specijalnih savetnika. Te informacije je tražio D. M. iz Beograda.
Javno preduzeće "Železnice Srbije" nije dostavilo informaciju o konsolidovanim finansijskim izveštajima za svaku godinu od 2008. do 2013. koju je tražio Fokus radio iz Beograda, kao ni kopije ugovora koje je to preduzeće sklopilo sa agencijama za odnose sa javnošću i agencijama koje obavljaju delatnost medijskog klipinga, monitoringa i konsaltinga, koje je tražila novinarka BIRN-a Ana Novaković iz Beograda.
Jat ervejz i Galenika nisu dostavili informacije o troškovima i sponzorstvu za 2008, 2009, 2010. i 2011. godinu koje je tražio N. I. iz Beograda.
Elektrodistribucija Beograda nije dostavila informaciju u vezi s neizmirenim obavezama sportskih društva Crvena zvezda i Partizan koju je tražio R. LJ. iz Beograda.
Metanolsko-sirećetni kompleks iz Kikinde nije dostavio Ugovor s kompanijom Rušan Serbian Trading Corporation koju je tražila novinarka B92 Irena Stević, dok Dipos doo iz Beograda nije dostavio informaciju o troškovima renovinaranja objekta u Ulici generala Save Grujića čiji je zakupac Demokratska stranka, a koju je tražio N. I. iz Beograda.
RATEL nije dostavio informacije o promeni cena usluga u javnoj fiksnoj telekomunikacionoj mreži koju je tražio T. Ž. iz Beograda, kao ni informaciju u vezi s brojem korisnika i kanala od dana dobijanja dozvole za kablovske operatore, koju je tražila Organizacija fonograma Srbije.
Komisija za hartije od vrednosti nije dostavila informacije o zaradama i drugim primanjima predsednika i članova te komisije koju je tražio N. I. iz Beograda.
Navodi se da je Poverenik doslovce zatrpan predmetima, kako zbog obraćanja građana, tako i zbog nedovoljnog broja zaposlenih.
U 2013. godini Poverenik je obrađivao 9.903 predmeta, od čega 7.377 iz slobode pristupa informacijama i 2.526 iz oblasti zaštite podataka, što je za oko 31% više nego u 2012, za 60% više nego u 2011. i 2,5 puta više nego u 2010.
"Trend je dobar kao potvrda rasta poverenja građana u instituciju Poverenika, ali i alarmantan kao potvrda velikog broja problema u ostvarivanju prava", naveo je Šabić.
Njegova opšta ocena je da je u pogledu slobode pristupa informacijama ostvaren kontinuirani napredak, koji je uprkos svim teškoćama nepovratan proces. Sa druge strane, akcioni plan uz Strategiju za zaštitu podataka o ličnosti nije usvojen iako je rok za to odavno istekao, pa je ta strategija ostala mrtvo slovo na papiru, a propusti u propisima su brojni.
Zaštita podataka - mrtvo slovo na papiru
Broj predmeta koje je Poverenik obrađivao u oblasti zaštite podataka oličnosti za 50% je povećan u odnosu na 2012, na 2.188, što po Šabićevim rečima govori o porastu svesti građana o njihovim pravima i poverenju u instituciju Poverenika.
"To je svakako dobro, ali i pored toga ne možemo i ne smemo biti zadovoljni stanjem u ovoj oblasti", navodi se u saopštenju.
Tako nije izmenjen zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pa Srbija danas nema zakonska rešenja u, kako se ističe, "delikatnim oblastima obrade ličnih podataka kao što su video nadzor, biometrija i bezbednosne provere, a slična je situacija i sa podacima o elektronskoj komunikaciji građana.
"Ni više od tri godine nakon usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti, iako je postojala obaveza da to uradi u roku od tri meseca, Vlada nije donela Akcioni plan za sprovođenje Strategije. Stoga je Strategija ostala ,spisak lepih želja'". ističe se u saopštenju.
Pored toga, ističe se da Vlada nije donela uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka zbog čega u velikom broju slučajeva obrade podataka, dolazi do povrede prava građana.
Vlasti pozivaju na kršenje propisa
Poverenikove aktivnosti u oblasti dostupnosti informacija od javnog značaja daju rezultat. Tako je 60% postupaka po žalbama građana obustavljeno jer organi, pre donošenja odluke a nakon pokrenutog procesa, ipak dostave informaciju koju su prethodno uskratili. Pored toga, u 92,3% slučajeva u osnovanim žalbama je informacija data onome ko ju je tražio. Odluke najčešće ne poštuju državna preduzeća.
Najveći prpblem nastaje kada Poverenik od vlade zatrazi da obezbedi izvešenje rešenja. To se u 2013. dogodilo u sedam slučajeva, ali vlada nije reagovala. Situacija je tim gora što se ponavlja iz godine u godinu.
"Činjenica da uprkos jasnim, zakonom utvrdenim obavezama Vlada ni u jednom slučaju kada je to bilo potrebno nije prinudom obezbedila izvršenje rešenja Poverenika, a da Ministarstvo pravde i državne uprave (već treću godinu zaredom) nije procesuiralo ni jednog od brojnih prekršilaca zakona, objektivno, predstavljaju 'poziv' na kršenje zakona", navodi se u saopštenju.
Potrebna je hitna promena takve prakse budućid a je transparentnost od ključnog značaja za borbu protiv korupcije, kao i za dobu upravu, demorkatsku kontrolu vlasti i njenu odgovornost. "S tim u vezi podsećam da je Poverenik krajem prošle godine uputio Narodnoj skupštini Poseban izveštaj koji govori o ozbiljnim problemima u sprovođenju Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u državnim preduzećima, koji Skupština, nije razmatrala", naveo je Šabić u saopštenju.
Precizira se da je Poverenik tražio izvršenje za izrečene kazne od 2,4 miliona dinara, ali da je sav nadležnog suda u Beogradu bio da za to nije nadležan, dok ostali sudovi u Srbiji prihvataju nadležnost. Od kazni je u budžet uplaćeno 1,3 miliona dinara.
U 2012. je rešeno 2.910 žalibi, od kojih je 91% bilo osnovano, a većina je podneta zbog ćutanja administracije, odnosno ignorisanja zahteva.
Ukupan broj predmeta u ovom segmentu rada iznosio je 7.377, od čega je 4.893 pimljeno u 2013, a 2.484 preneto iz 2.010. U 2014. je prenet 2.971 predmet.
Prostor tek sređen, zaposlenih malo
Poverenik je, kao i mnoge druge nezavisne institucije, svoj rad započeo u neadekvatnim uslovima, bez odgovarajućeg prostora i zaposlenih, a ti problemi i dalje nisu rešeni.
U izveštaju se kao značajno navodi da je pred kraj 2013. Poverenik dobio odgovarajući prostor.
"Nažalost, mogući korisni efekti ove činjenice u veliko meri su relativizovani Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji je i Poverenika (iako je godinama radio sa bojem zaposlenih daleko manjim od predviđenog) ograničio u pogledu angažovanja novih radnika", navodi se u rezimeu Izveštaja.
Bolji uslovi su, kako se ukazuje, potrebni da bi se odgovorilo na povećan priliv zahteva građana, ali i da bi se smanjio broj zaostalih predmeta.
Ističe se međutim da je institucija Povereniak prošlu godinu završila sa brojem zaposlenih koji je upola manjim od plana na koji je svojevremeno Skupština dala saglasnost.
Napisao: S.V. i Beta
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
