Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Slovenija može na referendum o istopolnim brakovima
|
|
|
|
Objavljeno : 23.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ustavni savet Slovenije 22. oktobra je odobrio održavanje referenduma za poništavanje prava na istopolne brakove. Reč je o narodnoj inicijativi protiv zakona o istopolnom braku, usvojenog u martu, koji i nije stupio na snagu zbog procedure za referendum. EU nema jedinstveni propis u ovoj oblasti. Deset zemalja članica priznaje istopolni brak, a i Finska ima zakon koji će tek početi da primenjuje. Ipak, u većini zemalja se mogu sklapati takozvana registrovana partnerstva ili građanska partnerstva, što parovima daje mogućnost regulisanja pravnih i imovinskih pitanja. Pored toga, istopolni brakovi se u Evropi mogu sklapati i na Islandu i u Norveškoj.
Zakon o istopolnom braku usvojen je ubedljivom većinom, uz podršku levice i stranaka centra. Međutim, nije mogao da stupi na snagu zbog procedure za referendum koji su pokrenule konzervativne grupe uz podršku desničarske opozicije i katoličke crkve.
Parlament je u proleće blokirao ovu procedru, smatrajući da se ovaj zakon ne može osporavati na rederendumu jer prema mišljenju poslanika spada u oblast osnovnih prava garantovanih Ustavom. Ustavni savet je 22. oktobra odbacio takvu analizu i naložio nastavak procedure za referendum.
Na sličnom izjašnjavanju 2012. godine 55% odsto Slovenaca izjasnilo se protiv novih prava za istopolne parove.
Novi zakon, koji su pre svega podržali partija centra premijera Mira Cerara i njen socijal-demokratski koalicioni partner, definiše brak kao „doživotnu zajednicu dve osobe nezavisno od pola”.
U Sloveniji, zemlji od dva miliona stanovnika, za referendum protiv promene zakona potrebno je prikupiti najmanje 40.000 potpisa, dok je najmanja izlaznost za uspeh referenduma 21%. Referendumom se ne sme zalaziti u osnovna prava.
Protivnici istopolnih brakova su nakon usvajanja zakona u martu u roku od mesec dana prikupili 40.000 potpisa.
Šarolika rešenja u EU
Kada je zakon usvojen Slovenija je bila 11. članica EU koja je dobila takav propis.
Prema podacima francuskog portala o EU koji radi uz podršku francuske vlade i nekih evropskih organizacija, istopolni brakovi mogu se sklopiti u Holandiji, koja je prva otvorila tu mogućnost 2001, Belgiji, Španiji, Švedskoj, Portgaliji, Islandu; Danskoj; Francuskoj; Velikoj Britaniji izuzev Severne Irske, Luksemburgu i Irskoj, dok je u Finskoj donet zakon i primenjivaće se od 2017. godine. Pored toga, u Evropi je to još moguće u Norveškoj i na Islandu.
Broj zemalja u kojima je neka vrsta registrovane zajednice otvorena za istopolne parove znatno je veći – 19 članica EU, među kojima su i one koje odobravaju brakove. To su Danska i to od 1989, Švedska, Španija, Holandija, Francuska, Belgija, Nemačka, Portugalija, Finska, Velika Britanija, Mađarska, Češka, Luksemburg, Slovenija, Irska, Austrija, Malta, Hrvatska i Estonija. O tome se raspravlja u Grčkoj.
Devet članica EU ne priznaju nikakav oblik zajednice istopolnih parova – Italija, Grčka, Kipar, Slovačka, Letonija, Litvanija, Rumunija, Bugarska i Poljska.
Pored toga, u Švedskoj je doneta i odredba koja crkvu obavezuje da pronađe pastora koji će obaviti i venčanja u crkvi. Ovakva mogućnost nije na vidiku za katolike, budući da, kako je najavljeno, sinod o porodici koji se već tri sedmice održava iza zatvorenih vrata u Vatikanu neće doneti revoluciju u ovom pogledu.
Ova tema je crkvi i nametnuta „izlaskom iz ormara” poljskog sveštenika uoči početka sastanka. Međutim, kako je rekla Romilda Ferauto iz Radio Vatikana, ova tema praktično nije dotaknuta jer su neki mislili da njoj nije mesto na sinodu. Posebno su afrički prelati bili protiv toga.
Izvor: AFP i S.V.
ILustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
