Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Parada ponosa protekla bez većih incidenata
|
|
|
|
Objavljeno : 28.09.2014. | Ažurirano : 29.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Beogradu je 28. septembra, nakon četiri godine, održana Parada ponosa koja je protekla bez većih incidenata za razliku od prethodnih manifestacija. Sporadičnih incidenata je ipak bilo uglavnom van užeg centra grada koji su blokirale jake policijske snage, a grupa huligana napala je u jednom trenutku zgradu B92. Ipak, domaći i strani zvaničnici slažu se da je Srbija poslala pozitivnu poruku održavanjem Parade ponosa nakon što ju je tri godine za redom zabranjivala iz bezbednosnih razloga a evropski komesar za proširenje Štefan File je ocenio da je reč o "prekretnici u savremenoj istoriji demokratske Srbije". Srbiji, međutim, tek predstoji borba protiv diskriminacije koja će doneti suštinske promene kada je reč o poštovanju ljudskih prava.
Nešto više od 1.000 učesnika koji se zalažu za prava LGBT zajednice okupilo se na Paradi ponosa u Beogradu. Njih su obezbeđivale višetruko brojnije policijske snage koje su blokirale centar grada.
Učesnici Parade okupili su se oko podneva kod zgrade Vlade Srbije i prošetali do platoa ispred Skupštine grada Beograda, gde je skup završen govorima. Učesnici su nosili zastave i balone duginih boja, uz transparent koji promovišu mir, a u koloni je bilo i roditelja sa bebama.
Bilo je i pogrdnih poruka upućenih patrijarhu Irineju i Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja se protivi Paradi, a dok je kolona prolazila pored Vaznesenjske crkve oglasila su se zvona.
Paradu ponosa podržali su domaći i međunarodni zvaničnici, a među njima šef delegacije EU Majkl Denvenport, ambasadori i predstavnici parlamenata SAD, Norveške i Holandije, Nemačke kao i Evropskog parlamenta. Oni su istakli da je Srbija održavanjem Parade ponosa poslala pozitivnu poruku i da je ovo dobar dan za Srbiju i Evropu. Ipak, istaknuto je da efikasna borba protiv diskriminacije u Srbiji tek predstoji.
U Paradi su učestvovali gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ministri Jadranka Joksimović, Kori Udovički, Ivan Tasovac. Podršku su pružili i ombudsman Saša Janković kao i članovi LDP, Demokratske stranke.
Organizatori Parade istakli su zadovoljstvo zbog toga što je nakon dugogodišnjih bezuspešnih pokušaja Parada konačno održana. Ipak, ocenili su i da će se uspeh meriti tek ako Parade kontinuirano bude i narednih godina.
"Smatramo Prajd uspešnim uprkos onolikoj policiji. Ljudska prava su proces koji se dugo ostvaruje... Sada je najvažnije da se kontinuitet Prajda održi i to će biti naš najveći izazov", rekao je 29. septembra na konferenciji za novinare jedan od organizatora Nedelje ponosa Boban Stojanović.
Nakon Parade pokret Dveri je 28. septembra popodne organizovao protestnu šetnju od Hrama svetog Save do Saborne crkve, koja je protekla bez incidenata, a okupljeni su uzvikivali pogrdne parole na račun premijera Aleksandra Vučića i gej populacije.
Vučić: Pokazali smo da smo pravna država
Background Prva Parada ponosa koju su pripadnici te populacije pokušali da održe na Trgu Republike u Beogradu, 30. juna 2001. godine, prekinuta je nakon što su njene učesnike naočigled policije napali pripadnici militantnih grupa. U tom napadu povređeno je više učesnika.
Paradu ponosa, koja je bila zakazana za 20. septembar 2009. otkazali su organizatori nakon što su od MUP-a Srbije dobili rešenje u kojem se navodi da ne postoje uslovi da se povorka održi bez indidenata na Platou ispred Filozofskog fakulteta gde je bila zakazana. Istog dana Vlada Srbije je saopštila da je, "uprkos svim bezbednosnim rizicima", odobrila Paradu ponosa, ali da je organizatorima preporučeno da se skup održi na platou ispred Palate Srbije, na Novom Beogradu, što su organizatori parade odbili.
Naredne godine, 10. oktobra, Parada ponosa održana je u Beogradu, uz učešće oko 1.000 građana, domaćih i međunarodnih zvaničnika i uz snažno policijsko obezbeđenje. U sukobima huligana i policije u širem centru Beograda povređeno je 124 policajca i 17 demonstranata, među kojima i jedan švajcarski državljanin, učesnik parade, a više desetina demonstranata je privedeno. U neredima je zapaljen deo zgrade u kome je sedište Demokratske stranke u Krunskoj. Sama zgrada je gađana kamenicama.
Prema izjavi bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa u neredima koji su huligani izazvali na beogradskim ulicama pričinjena je materijalna šteta veća od milion evra.
U naredne tri godine u Srbiji nije održani nijedna Parada ponosa, nakon negativnih procena bezbednosnih službi.
Krajem septembra 2011. vlasti Srbije zabranile su održavanje Parade ponosa, kao i skupove protivnika Parade koji su bili najavljeni za 1. i 2. oktobar, iz bezbednosnih razloga.
Iz istih razloga zabranjene su i Parade ponosa zakazane za 6. oktobar 2012. i 28. septembar 2013. Međutim, posle odluke da Paradu nije moguće održati, organizatori Prajda su se 28. septembra 2013. godine, nešto pre ponoći, okupili ispred zgrade Vlade Srbije i sa grupom građana prošetali do Doma Narodne skupštine. Povorku je obezbeđivala policija, a incidenata nije bilo.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i desničarske organizacije snažno se protive održavanju Parade ponosa u Srbiji.
Vučić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije izrazio je 28. septembra zadovoljstvo što je Parada ponosa u Beograda protekla bez većih incidenata. Premijer je dodao da tokom Parade nije podneta nijedna krivična prijava, a da je bilo nekoliko prekršaja.
Onje kazao da je ogroman broj protivnika Paradi ponosa ostao kod svojih kuća, a da su se oni koji to nisu učinili, "uzdržavali od incidenata". On je zahvalio policiji, tužilaštu, vojsci, kao i Beograđanima koji se ne slažu s Paradom ponosa, ali koji su ostali kod svojih kuća i tako "pomogli da iz Srbije danas u svet ne idu loše slike polomljenih izloga, autobusa i povređenih ljudi".
"Nismo ovo radili ni zbog toga što je to uslov za pregovore sa EU, ili zato što smo naklonjeniji gej populaciji nego crkvi, ili obrnuto, već samo iz jednog razloga: zbog Ustava i zakona ove države i poštovanja ljudskih prava svih ljudi", rekao je Vučić.
Vučić je ocenio da je ovaj dan pokazao da nisu u pravu oni koji tvrde da je Srbija država u nastajanju, već da je dokazano da je ona država koja je sposobna da sprovodi reforme i poštuje zakon i red.
Sporadični incidenti
Tokom same manifestacije nije bilo incidenata, ali je van centra koje su blokirale policijske snage prijavljeno više incidenata. Beogradski mediji su preneli da je privedeno pet mladića na Slaviji, što je MUP to demantovao. Zapaljeno je i nekoliko guma koje su bačene sa nadvožnjaka kod "Kombank arene", ali je požar ugašen. Tokom koškanja policije i huligana u centru grada, kako su preneli mediji, povređen je fotoreporter Blica Dušan Milenković koji je pogođen je kamenom u glavu, a huligani su zapalili autobus 46 u Južnom bulevaru.
Grupa od 30 huligana napala je zgradu B92 u Novom Beogradu i policiju koja ju je obezbeđivala, a dva policajca su povređenja. Huligani su bacili više dimnih bombi, baklji i ostalih pirotehničkih sredstava na pripadnike policije na samom ulazu u zgradu.
Takođe, pripadnici Žandarmerije su na beogradskoj Slaviji pretukli brata premijera Srbije, Andreja Vučića, koji je hteo da prođe sa telohraniteljima kroz policijski kordon.
Vučić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je došlo do prekoračenja ovlašćenja policije, da su povrede njegovog brata i dvojice pripadnika obezbeđenja ozbiljne ali da su se policajci koji su intervenisali izvinili, i da njegov brat i pripadnici obezbeđenja neće podneti privatne tružbe protiv policajaca.
On je dodao da policija radi na otkrivanju napadača na zgradu Radio-televizije B92, da ima snimke i da će svoj posao uraditi kao i da sada, a da će javnost obavestiti o tome kada obavi posao.
File: Parada prekretnica u savremenoj istoriji Srbije
Komesar za proširenje EU Štefan File pozdravio je održavanje Parade ponosa u Beogradu kao "prekretnicu u savremenoj istoriji demokratske Srbije".
"Posvećenost snaga bezbednosti, Parlamenta i uglednih političara, kao i diplomatske zajednice i civilnog društva u Srbiji, predstavlja značajan napredak ka efikasnom ostvarivanju prava LGBTI zajednice, odnosno ostvarivanju ljudskih prava u širem kontekstu", naveo je File.
File je u saopštenju odao priznanje "profesionalnom ophođenju bezbednosnih snaga koje su pružile zaštitu učesnicima šetnje".
Evropski komesar je takođe osudio pretnje ekstremističkih grupa, a pozdravio odluku Vlade Srbije da dozvoli održavanje Parade ponosa.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
