Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Bugari i Srbi se žale na glasne reklame
|
|
|
Objavljeno : 15.08.2012. |
|
|
|
|
|
|
Bugarski parlament će na jesen glasati o regulisanju jačine zvuka prilikom emitovanja reklama na televizijama, koje su često glasnije nego ostatak programa, javila je bugarska novinska agencija Novinite. Nakon stotina žalbi gledalaca na bučne reklame, bugarski Savet za elektronske medije odlučio je da uredi ovu oblast. Sličan problem imaju i gledaoci u Srbiji koji su se i ove godine žalili nadležnim telima na glasne reklame, iako postoje precizna ograničenja o frekvenciji tona komercijalnih sadržaja.
Kako je predviđeno predlogom zakona koji je Savet za elektronske medije poslao odboru za medije bugarskog parlamenta, reklame ne smeju preterano da budu bučne ili piskave. Ako parlament usvoji predlog, maksimalna subjektivna jačina tona reklama biće precizno određena i u skladu sa najvećoom mogućom jačinom zvuka ostalog programa.
Konkretna ograničenja još nisu poznata. Postojeće zakonsko rešenje u Bugarskoj ne sadrži nikakva precizna ograničenja zbog čega je emiterima dozvoljeno da koriste lične parametre o frekvenciji zvuka.
Bugari se žale da svaki put moraju da posegnu za daljinskim kako bi promenili kanal pre pauze sa reklamama. Problem je u tome što građani podese ton televizora na željeni nivo, ali kad dođu reklame odjednom nastaje nepodnošljiva buka.
Glasne reklame su loše za sluh, a najviše se žale najstariji građani. Stručnjaci objašnjavaju da ljudi koji slabije čuju vremenom gube sposobnost da registruju visokofrekventne zvuke, zbog čega se se dešava da niskofrekventni zvuci nadjačaju glas sa ekrane.
Kad se iznenada pojavi reklama, niskofrekventi zvuci reklame, a obično je reč o muzici, odjednom postaju pojačani i izobličeni.
Agencija Novinite prenosi da se bugarske reklamne agencije pravdaju da razlike u toni nisu namerne i da zavise od subjektivnog osećaja publike pred ekranima.
Nedavno su Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA) stigle su nove primedbe građana Srbije u vezi sa jačinom reklamnog programa, izjavio je za EurAktiv Predrag Đokić, viši stručni saradnik u službi za odnose sa javnošću u RRA. On je podsetio da su se gledaoci već žalili prošle godine.
S obzirom da RRA nije tehnički opremljena za merenje nivoa izlaznog signala i da ne spada u njenu nadležnost, RRA je Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (Ratel) uputila zahtev da preduzme mere kako bi se otklonile nepravilnosti.
U Ratelu navode da će neophodna merenja zvuka programa emitera uraditi do kraja avgusta.
Ratel je prošle godine uradio istraživanje da li emiteri u zavisnosti od programa poštuju dozvoljeni nivo frekvencije zvuk.
Naime, maksimalna dozvoljena devijacija zvuka u signalu analogne televizije je 50 kiloherca. Istraživanje je pokazalo je da postoji evidenta neujednačena devijacija kako od strane emitera tako i po vrsti programa.
Ratel je tada u okviru svojih nadležnosti uputio svim televizijskim emiterima zahtev za izjašnjavanje i upozorio da, ako se nastavi trend ovih odstupanja, ima ovlašćenja da primeni odgovarajuće mere.
Prema tom izveštaju iz jula 2011, najmanje odstupanja pravila je Radio-televizija Srbija u svojim programima. Očekivano, najveću jačinu tona imale su televizije Pink, Prva i Hepi (TV Happy), koje su probijale dozvoljenu granicu za više od 150 kiloherca.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|