Medijska zajednica smatra da Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima favorizuje državne medije, da je prenormiran i restriktivan i da su pojedina rešenja nedorečena i kontradiktorna, rečeno je 19. marta u javnoj raspravi o tom nacrtu zakona. Prema oceni više medijskih i novinarskih udruženja, odredbe o projektnom finansiranju su nejasne, dok obim podataka o osnivaču medija i povezanim licima koji se traži prevazilazi "ideju transparentnosti vlasništva u medijima" i suprotan je propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Stav medijske zajednice je i da nacrt mora sadržati izričitu zabranu direktnog budzetskog finansiranja medija od 1. januara 2014.
Medijska koalicija koju čine ANEM, NUNS, UNS, NDNV i Lokal Pres, i Asocijacija medija predstavili su svoje primedbe na Nacrt zakona o javnom informisanju na javnoj raspravi u Beogradu, poslednjoj od ukupno četiri rasprave koje su u Srbiji organizovali Ministarstvo kulture i informisanja i misija OEBS-a u Srbiji.
Medijska zajednica je ukazala da dok se, "u vremenu opšte konvergencije i ukrupnjavanja medija", privatnim medijima odmaže uvođenjem neprihvatljivih kontrolnih mehanizama, državnim medijima daje dug rok za privatizaciju ili transformaciju.
Takođe, "nastoji se da se produži mogućnost direktnog finansiranja, čime se narušavaju principi konkurencije na tržistu i pravila o kontroli državne pomoći", navodi se u primedbama Medijske zajednice.
Navodi se i da Nacrt zakona u prelaznim i završnim odredbama mora da sadrži izričitu zabranu direktnog budzetskog finansiranja medija od 1. januara 2014. godine, kada se uspostavlja sistem isključivo projektnog finansiranja.
Stav koalicije je i da do potpunog prelaska na projektno finansiranje mediji finansirani iz javnih sredstava ne treba da učestvuju u javnim konkursima, "kako bi se obezbedila jednaka startna pozicija za sve medije u uslovima slobodne konkurencije".
Medijska zajednica smatra i da je neophodno promeniti član iz prelaznih i završnih odredbi koji propisuje da Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestaje da važi 31. decembra 2014. godine, jer su članovi 16. (o finansiranju) i 19. (o vlasnistvu) tog zakona u direktnoj suprotnosti sa Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Medijskoj strategiji.
Problem prenormiranosti
Medijska i novinarska udruženja su ocenila da nema potrebe da se Zakonom o informisanju i medijima Komisiji za zaštitu konkurencije ili Agenciji za privredne registre propisuje šta i kako će one raditi i u skladu sa čime će postupati.
Podseća se da su način rada privrednih društava, proces registracije, proces utvrđivanja nedozvoljenog objedinjavanja u potpunosti regulisani zakonima, kao što su Zakon o privrednim društvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata i Zakon o Agenciji za privredne registre.
Nacrt zakona nameće medijima preteran broj odredbi i uslova koji su obaveza drzavnih organa, a sadrži veliki broj odredbi o medijskom poslovanju koje nisu proverene i usklađene sa opštim principima slobodnog poslovanja u Srbiji, niti sa evropskim standardima, dodaje se u mišljenju.
Nejasne odredbe o projektnom finansiranju
Medijska zajednica je ocenila da su odredbe o projektnom finansiranju nejasno postavljene i podsetila da kriterijumi za dodelu sredstava moraju biti "objektivni, merljivi, nediskriminatorni, uz puno poštovanje pravila o kontroli državne pomoći i slobodnog tržišta, u skladu sa odredbama Medijske strategije".
U mišljenju Medijske zajednice se navodi da u konkursnim komisijama većinu moraju činiti eksperti koje izaberu reprezentativna profesionalna udruženja i medijske asocijacije, i da kriterijumi za izbor članova konkursnih komisija moraju biti uniformni, bez obzira na nivo vlasti koji dodeljuje pomoć.
Medijska koalicija smatra da je Nacrt zakona u delu koji se odnosi na registar medija prenormiran i izuzetno restriktivan, odnosno da obim podataka o osnivaču medija i povezanim licima daleko prevazilazi osnovnu ideju transparentnosti vlasništva u medijima.
"Ovde se u velikoj meri narušava princip proporcionalnosti cilja i sredstva za postizanje tog cilja, naročito imajući u vidu odredbe koje predvidaju dostupnost podataka o ličnosti za širok krug ljudi (osnivača medija - fizičko lice, glavnog i odgovornog urednika ali i za povezana lica)", navodi se u primedbama Medijske koalicije.
Dodaje se da je to u suprotnosti sa pravilima o zastiti podataka o ličnosti i važećim evropskim standardima u toj oblasti.
Takođe, ocenjuje se da Nacrt zakona u delu o registru sadrži odredbu o povezanim licima, bez opravdanog razloga, koja je u suprotnosti i sa principima zastite podataka o ličnosti, ali i opštim trendom ukrupnjavanja medija.
Ukazuje se i da nacrt sadrži odredbu o obavezi medija da objavljuju sume državne pomoći i prihoda koje dobijaju od javnih preduzeća za oglašavanje, što su obaveze Komisije za kontrolu državne pomoći i Državne revizorske institucije.
"Neophodno je da se pojedine odredbe Nacrta o objedinjavanju vlasništva dodatno preciziraju, kao i da se utvrdi mogućnost ,ukrštenog vlasništva', što je evropska i svetska praksa", smatra Medijska zajednica.
Zajednica je upozorila da se mora voditi računa da se prekomernim ograničavanjem koncentracije ne uništi ceo medijski sektor, naročito na lokalnom i regionalnom nivou.
Stav Medijske zajednice je da je potrebno posebnim članom precizno utvrditi da privredna društva koja se bave distribucijom štampe, neposredno ili posredno preko drugih privrednih društava čiji su vlasnici ili suvlasnici, ne mogu biti osnivači štampanih medija.
Pitanje ispravke, opoziva i odgovora
Deo zakona koji se odnosi na ispravku, opoziv i odgovor je prenormiran i često nije moguće videti razliku u pogledu tretmana tih pravnih instituta, smatra Medijska zajednica.
"Nije dovoljno naglašeno da se ova sredstva mogu koristiti alternativno i da za jednu informaciju nije moguće koristiti sva tri instituta", navodi se u primedbama.
Medijska zajednica se protivi propisivanju instituta opoziva u Zakonu o javnom informisanju i medijima i smatra da ovaj deo zakona treba skratiti i pojednostaviti, polazeći od postojeće prakse.
Stav Zajednice je i da u Nacrtu zakona nije u dovoljnoj meri prepoznat značaj samoregulacije u pogledu poštovanja visokih standarda slobodnog novinarstva, kao ni u pogledu vaznosti odita koji mora da se zasniva na pravilima koja su merljiva i transparentna.
Pitanje položaja novinara takode nije u dovoljnoj meri reseno, naročito u pogledu radnopravnog statusa, imajući u vidu da je praksa pokazala da opšta pravila radnog prava nisu bila dovoljno sredstvo za zaštitu prava iz radnog odnosa za ovu kategoriju.