Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Medijska reforma u ćorsokaku
|
|
|
Objavljeno : 10.05.2013. |
|
|
|
|
|
|
Medijska reforma je u ćorsokaku a Vlada Srbije ne bi trebalo da žrtvuje taj proces zarad važnih državnih poslova, poput rešavanja pitanja Kosova i dobijanja datuma za početak pregovora sa EU, zaključeno je 10. maja na skupu o slobodi medija. "Neizvesno je donošenje novog Zakona o informisanju i izgleda da je moguće odlaganje usvajanja tog zakona na neodređeni rok", rekao je predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija i glavni i odgovorni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić na skupu u Medija centru. Kako je ranije najavilo resorno ministarstvo, predlog zakona o javnom informisanju trebalo bi da se nađe u proceduri u maju, iako još nije poznato šta će od brojnih predloga i primedbi ući u konačnu verziju nacrta. Takođe, najavljena je i javna rasprava o nacrtu zakonu o elektronskim medijima, a dosad je u javnost jedino "procureo" detalj da će se ukinuti pretplata za RTS.
Sekulić je istakao da taj je zakon važan jer predviđa prekid budžetskog finansiranja medija od 1. januara 2014. godine, kao i da država do 15. septembra raspiše konkurs za projektno finansiranje za sledeću godinu. "Zakon je važan i jer predviđa kratke rokove za ozbiljne promene, poput privatizacije preostalih 66 državnih medija, koja bi trebalo da se završi do kraja 2014. godine", rekao je Sekulić.
Sekulić je podsetio da je Srbija, u skladu sa Medijskom strategijom, trebalo da do kraja marta dobije medijske zakone, ali nije poznato kada će oni biti doneti ni koliko će medijskih zakona biti usvojeno.
"Medijska reforma u Srbiji ulazi u kritičnu fazu i donošenje novog Zakona o informisanju i zakona koji se odnose na elektronske medije je u ćorsokaku i izgleda da je moguće odlaganje na neodređeni rok", rekao je Sekulić.
Istakao je da nijedan reformski proces, pa ni medijska reforma, ne bi trebalo da bude žrtvovan zbog velikih državnih poslova, poput primene briselskog sporazuma o Kosovu ili dobijanja datuma za početak pregovora sa EU.
Mediji kao političko oružje
Background Radna verzija Nacrta zakona o javnom informisanju, koji je izradila radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, predviđa prelazak medija sa budžetskog na projektno finasiranje i povlačenje države iz svih medija. Javnu raspravu o tom zakonu pratila je živa debata i izdvojile su se dve grupe: jedna koja je protiv povlačenja države iz medija, i druga koja se zalaže za to da država izađe iz medija.
U Nacrtu se i definiše šta je javni interes s obzirom da je jedan od ključnih ciljeva Strategije razvoja sistema javnog informisanja Republici Srbiji do 2016. godine utvrđivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Javni interes predstavlja ostvarivanje prava javnosti da bude informisana i on se ostvaruje putem medija.
Sadašnji Zakon o javnom informisanju donet je pre deset godina.
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović rekla je da će UNS biti protiv Zakona o javnom informisanju ako u predlog zakona ne uđe zahtev UNS da lokalne samouprave odvajaju najmanje 2% budžeta za potrebe informisanja građana, jer će se u suprotnom dogoditi "pomor lokalnih medija" daljom privatizacijom.
Ljiljana Smajlović je navela da su međunarodne organizacije koje prate stepen medijskih sloboda konstatovale da je Srbija poboljšala svoj rejting na međunaordnoj rang listi, ali da se tu ne radi o popravljanju kvaliteta medija, nego o činjenici da se vlast promenila i da u Srbiji, za razliku od pre godinu dana, postoje među vodećim medijima i opozicioni mediji.
"Kod nas se stalno govori o tome da sve liči na devedesete, ali sadašnja situacija zapravo liči na početak prošle decenije, kada su novinari postali pešadija u bespoštednim političkim obračunima i glavne političke bitke u Srbiji trenutno se vode u beogradskim dnevnim listovima i tabloidima, a Beograd je grad sa nestrazmerno velikim brojem dnevnih novina, sa obizorm na broj čitalaca", rekla je Ljiljana Smajlović.
Istakla je da je jasno da su ti mediji poluge za političke obračune i da se u toj situaciji dolazi krši Kodeks novinara i narušava javni moral. "Po mom mišljenju, čak i takva situacija bolja je od mrtvog mora i perioda u kojem je jedna stranka kontrolisala sve medije, ali Evropska komisija je u pravu kada kritikuje kvalitet naših medija", rekla je predsednica UNS.
Dodala je da novinari često izbegavaju članstvo u udruženjima novinara da bi izbegli da se podvrgnu sudovima časti i utvrđivanju da li poštuju Kodeks novinara, a da bi poslodavci i država morali da vode računa da se pristanak na primenu Kodeksa novinara može pratiti po tome koliko su novinari spremni da se podvrgnu samoregulatornim telima poput Saveta za štampu i sudovima časti novinarskih udruženja.
Razdvajanje Zakona o elektronskim medijima loše
Predsednik Nezavisnog udruženja novianara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović rekao je da bi razdvajanje Zakona o elektronsim medijima na dva zakona, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim servisima, ako Ministarstvo kulture i medija ostane pri tom predlogu, bilo rušenje osnovnih postavki Medijske strategije i Zakona o javnom informisanju.
"Predlog da se javni servisi finansiraju iz budžeta u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim zahtevima Medijske koalicije o izlasku države iz medija. Razdvajanje zakona na dva nije podržao najveći broj eksperata, kao ni predstavnici Medijske koalicije u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona", rekao je Obradović.
Predsednik NUNS istakao je da položaj medija i novinara nikada nije bio gori, jer su mediji siromašni i u lošoj ekonomskoj situaciji, a novinari loše plaćeni i očigledno skloni autocenzuri zbog nesigurnog materijalnog položaja.
Zakon o radu RTS i RTV pred leto u skupštini
Predlozi zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim audio-vizuelnim servisima, koji će regulisati rad Radio Televizija Srbije i Vojvodine, očekuju se u skupštinskoj proceduri pred leto, najavio je 10. maja pomoćnik ministra za informisanje Dragan Kolarević.
Kolarević je na konferenciji za novinare rekao da je radna grupa završila pisanje nacrta zakona, koji će iduće sedmice biti objavljeni na sajtu Ministarstva kulture.
"Nakon toga biće organizovane javne rasprave u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu", rekao je Kolarević na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati rada Ministarstva kulture i informisanja za april 2013.
Ministar Bratislav Petković je predstavio presek rada ministarstva koje predvodi, i kao glavne aktivnosti izdvojio otvaranje izložbenog prostora Istorijskog muzeja Srbije i nove stalne postavke Miloševog konaka. On je dodao i da se Srbija priprema za nastup na sajmu knjiga u Varšavi na kome će se prvi put samostalno predstaviti.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Medija centar Beograd
Povezani sadržaj
|
|
|