Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kolarević: Neće biti RTV pretplate
|
|
|
|
Objavljeno : 03.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pomoćnik ministra kulture i informisanja Srbije Dragan Kolarević izjavio je 3. aprila da novim zakonom o elektronskim medijima nije predviđena RTV pretplata, već finansiranje javnih medijskih servisa iz državnog budžeta.Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić ocenio je da je budžetsko finansiranje jedino efikasno rešenje, ali koje neće doprineti razvoju javnog servisa. Medijski stručnjaci upozoravaju da su najave o prelasku javnih servisa na "državne jasle" populističke i da bi taj model finansiranja ugorzio njihovu nezavisnost.Prema finansijskom izveštaju za 2011. u RTS radi 3.500 stalno zaposlenih, a kompanija je poslovala sa neto gubitkom od 40 miliona dinara.
Kolarević je rekao da će detalji tog predloga biti poznati za sedam do 10 dana, kada bude završen i predlog zakona o elektronskim medijima, koji bi potom trebalo da bude upućen u javnu raspravu i redovnu proceduru.
"Neće biti pretplate, imaćemo finansiranje iz budžeta, a o detaljima ćemo govoriti za sedam do 10 dana, jer se završava predlog zakona o elektrosnkim medijima i sada je rano da izlazimo u javnost", rekao je Kolarević.
On je rekao da je do sada upućeno oko 40 primedbi članovima radne grupe za izradu zakona o javnom informisanju čija bi izrada trebalo da se uskoro završi."Ti zakoni biće usvojeni u skladu s rokovima predviđenim akcionim planom, a ukoliko bude kašnjenja, to će biti eventualno 15 do 20 dana", rekao je Kolarević.
Javni RTV servisi u zemljama regiona finansiraju se mahom iz pretplate ili takse i prihoda od oglašavanja, a jedino u Crnoj Gori direktno iz budžeta. Građani regiona za javni RTV servis izdvajaju mesečno između tri i 12 evra.
Otežano poslovanje
Direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić izjavio je u subotu 30. marta za Betu da je najavljeno finansiranje javnog servisa iz državnog budžeta jedino efikasno rešenje, ali je dodao da će RTS stagnirati jer će budžet biti "krizni", a ne razvojni.
"U naredne tri godine javni servis će stagnirati i moraće da pojeftini proizvodnju, što znači da neće biti ni novih domaćih serija, ni sporta, ni filmova, ni ambicioznih projekata", rekao je Tijanić povodom najave da će pretplata biti ukinuta i da će RTS preći na isključivo finansiranje iz državnog budžeta.
"Sledeće tri godine će javni servis stagnirati i preći će nas komercijalne televizije sa svim posledicama koje iz toga proizilaze", ocenio je direktor RTS.
Tijanić je rekao da je RTS još pre nekoliko godina predložila da zbog krize pređe na finansiranje iz državnog budžeta tokom dve ili tri godine, ali je problem takvih budžeta što oni nisu "razvojni, nego krizni".
"Većina normalnih zemalja finansira javni servis pretplatom", rekao je Tijanić i dodao da je u Srbiji, međutim mali procenat naplate pretplate, osim u Beogradu i Novom Sadu.
U kompaniji radi oko 4.000 stalno zaposlenih i honoraraca, a Tijanić se zalaže da se broj zaposlenih smanji za hiljadu, pokazuju izveštaji sa sastanaka Upravnog odbora iz 2012. godine.
Veliko opterećenje za finansije su i honorarci kojih ima oko 500, a koji RTS godišnje koštaju oko tri miliona evra, navodi se u izveštajima Upravnog odbora.
U izveštaju Upravnog odbora iz februara 2012. se navodilo i da RTS pregovara sa EPS-om o smanjenju provizije usluge naplate sa 3% na 0,5% kao i o promeni modela naplate. U razgovoru sa članovima Odbora Tijanić se takođe zalagao da se u sklopu mera štednje smanji odnos koeficijenta zarada sa sadašnjih 1:8 nа 1:7 ili 1:6.
Populističke poruke
Profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i član radne grupe za izradu medijskih zakona Rade Veljanovski ocenio je da bi budžetsko finansiranje javnih servisa smanjilo njihovu nezavisnost i da su najave ukidanja pretplate populističke.
"Političke izjave ovog tipa uglavnom su populističkog karaktera i za cilj imaju da uvećaju političku popularnost nekog političara", rekao je Veljanovski za "Mađar so" i upozorio da takve neprimišljene odluke i izjave mogu biti kontraproduktivne. Veljanovski smatra da će, u slučaju ukidanja pretplate, praksa društvene neodgovornosti biti produbljena.
"Ovakvim populizmom građanima se poručuje da ne treba da plaćaju svoje obaveze, jer postoji neki političar koji misli na njih. Valjda niko nije toliko naivan da poveruje da građani neće imati nikakve veze sa budžetskim finansiranjem, jer znamo da se budžet puni novcem građana", kazao je Veljanovski.
TV pretplata, kao oblik finansiranja javnih servisa, naplaćuje se u skoro svim zemljama Evrope (Island, Danska, Norveška, Austrija, Švedska, Finska, Nemačka, Velika Britanija, Švajcarska, Belgija, Irska, Francuska, Italija, Republika Češka, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Portugalija...).
Visina pretplate zavisi od platežne sposobnosti stanovništva jedne zemlje. U evropskim zemljama je uobičajeno da visina mesečne RTV pretplate bude u nivou mesečne pretplate za dnevne novine.
Način na koji se naplaćuje RTV pretplata u zemljama Evrope se razlikuje i sprovodi se preko specijalizovanih agencija, državnih organa, elektroprivrednih preduzeća, poštanske administracije ili samostalno.
Izvor: EurActiv.rs, Beta
Foto: RTS portal
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
