Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima je u načelu dobar, ali se postavlja pitanje da li će se u njegovim konačnom usaglašavanju i izglasavanju odoleti političkim pritiscima i kako će se primenjivati u praksi, rečeno je 20. marta u panel diskusiji "Država i tržište medija". Učesnici rasprave su rekli da razumeju strahovanja pojedinih medija, pre svega lokalnih, zbog rešenja koje predviđa prestanak njihovog finansiranja iz budžeta, ali su ocenili da se ne mogu praviti izuzeci. Za opstanak medija je ključan i zakon o oglašavanju a potrebno je omogućiti uvid u to koliko i kako se državna sredstva troše na oglašavanje u medijima.
Član radne grupe za izradu medijskih zakona Aleksandar Gajović je rekao da veruje u nacrt zakona o javnom informisanju i da je optimista u pogledu njegove primene, a da zakon treba da pruži rešenja za povlačenje države iz te oblasti.
"Razumem u potpunosti strah onih koji treba da pređu na drugi način finansiranja, jer ovo do sada kao da je bilo kao neko stečeno pravo a toga nema", rekao je Gajović i dodao da zakon ne ukida medije koji se finansiraju iz budžeta već "promoviše novo ponašanje i transformaciju medija u pravcu privatizacije".
Gajović je rekao da se treba detaljno pozabaviti time kako će se privatizacija odvijati i ko će biti medijski vlasnici. "Ovaj zakon predviđa nekoliko modaliteta kako se ta privatizacija može uspešno i uspešnije nego do sada urediti. Ne može ništa preko noći. Ja lično verujem u ovaj zakon i verujem u njegovu primenu", kazao je on.
On je ocenio i da je u javnoj raspravi osporen mali deo zakona - oko 20 od 156 odredbi, dok je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović ukazao da se one odnose na suštinski deo zakona kojim se regulišu povlačenje država iz vlasništa u medijima i prestanak finasniranja medija iz budžeta.
Obradović je rekao da je radna grupa uglavnom uradila dobar posao, ali da postoji veliki politički pritisak koji će doći do izražaja, navodeći da je Stubio B krenuo sa kampanjom da se nastavi finansiranje iz budžeta.
"Ja razumem kolege iz Studija B, imali su poziciju koja je bila komotna, nije im svejedno, ne znaju šta ih očekuje, ko će biti novi vlasnik i kako će se odvijati privatizacija. Ipak, mi ne možemo činiti izuzetke. Zato što smo pravili izuzetke, zato smo i došli ovde gde smo sada", kazao je Obradović.
Osvrnuvši se na nedavnu izjavu premijera Srbije Ivice Dačića da u medijsku reformu ne treba da se ide prebrzo, Obradović je rekao da reforma traje već 10 godina i da je trebalo da bude završena 2005.
"Videćemo kada (zakon) dođe u Skupštinu da li će se zadržati osnovna intencija ili će vlada podleći različitim pritiscima", rekao je on i dodao da je su regionalni servisi politički koncept nastao dogovorom Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona Srbije o šest regionalnih servisa koji se zatim širio i razvijao.
Predsednik NUNS-a poručio je da je definisanje uloge države u medijima centralno pitanje ne samo medijskog sistema, već i celokupne slobode informisanja u Srbiji. Prema njegovim rečima, glavno je pitanje da li se novim zakonom "razvlašćuje država" u domenu medija.
Obradović je rekao da se po svaku cenu traži zadržavanje privilegija koje sa sobom nosi finasiranje iz budžeta i privilegovan položaj na medijskom tržištu.
UNS: Uvrstiti podatke i o finansiranju iz inostranstva
Član upranvog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović rekao je da "ovaj zakonski predlog ide u dobrom pravcu", ali da bi trebalo da predviđa i dostavljanje podataka o finasiranju sredstvima iz inostranstva.
"Tražimo da u zakon uđe da, osim državne pomoći koju mediji dobijaju, bude jasno navedeno i kakvu pomoć u kom iznosu mediji dobijaju iz stranih izvora, od stranih država i stranih agencija", kazao je Radomirović.
On smatra da zakonom treba definisati kriterijume za intervenciju države na medijskom tržištu. "Neophodno je da definišemo nivo sredstava koji se dodeljuju medijima. UNS predlaže da to bude 2% budžeta lokalnih samouprava. Komisije koje određuju ko ce dobijati pomoć treba da budu sastavljene od članova novinarskih udruženja", kazao je Radomirović.
Predstavnik UNS-a je naveo da treba razmotriti rešenje prema kojem vlasništvo u medijima koji treba da budu privatizovani, a imaju veliki javni značaj, preuzmu javne fondacije sa otvorenom strukturom upavljanja. To je rešenje koje nije nepoznato u Evropi za neke od naših medija to bi bila dobra mogućnost", naveo je Radomirović.
To rešenje bi isključilo mogućnost davanja akcija zpaoslenima, čime bi se sprečilo da neko zati ostvari monopol u takvom mediju.
Direktor SOS kanala Dragiša Kovačević rekao je da nacrt zakona ima dosta dobrih polaznih tačaka, ali da je pitanje šta će biti u praksi i kada će početi da funkcioniše.
Na panel diskusiji "Država i medijsko tržište" Gajoveć je najavio da bi nacrt zakona o javnom informisanju trebalo da uđe u proceduru u drugoj polovini aprila.
On je dodao da će radna grupa sledeće nedelje sastati kako bi razmotrila dostavljene primedbe na nacrta zkaona kojih je oko 30, kao i da zakon mora da prođe i skupštinski odbor tako da mu predstoji još usaglašavanja. "Ima veoma dobrih sugestija. Sve ono što smatramo da je u redu ugradićemo u zakon", rekao je on.
Pitanje oglašavanja države u medijima
U raspravi je ukazano da je za opstanak medija važan zakon o oglašavanju koji takođe treba da se pripremi, a bilo je reč i o učešću države i javnih preduzeća u oglašavanju, uključujući i na stranim satelitskim kanalima.
Predsednik NUNS-a podsetio je i na analizu bivše predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, iz 2011. godine, koja je pokazala da pored vlasništva ili suvlasništva, država sa oko 40% učestvuje i u marketinškim prihodima medija.
Obradović je rekao da moraju postojati mehanizmi koji će pružati uvid u to kako će se trošiti sredstva države za oglašavanje u medijima i naveo primer Velike Britanije u kojoj svake godine ministarstva prijavljuje nadležnom telu sredstva koje će plasirati u medije i čekaju odoborenje za to.
On je rekao da je vlada propustila da uredi to pitanje i da je zato potrebna rasprava o izveštaju Verice Barać.
Radomirović je rekao da u nacrtu zakona neke odredbe treba pojačati kako bi se omogućuo uvid u to koliko sredstava medijima daju državni organi. On je dodao da javna preduzeća koja imaju monopol ne treba da se oglašavaju u medijima, osim kada moraju da obaveste potrošače o nekim promenama.
U raspravi je upozoreno da je digitalizacija jedno od ključnih pitanja kojima se ne poklanja dovoljno pažnje i da, ako Srbija do isteka roka 2015. ne pređe na digitalni signal, preti opasnost da bude preplavljena signalima iz okolnih zemalja i da joj bude zatvoren pristup takozvanim multipleksima.
Strani programi kao nelojalna konkurencija
Direktor SOS kanala Dragiša Kovačević je ocenio i da nacrtom zakona nije obuhvaćeno pitanje stranih satelitskih programa kojih je oko 100 u Sribji. On je dodao da će se to rešavati zakonom o elektronskim medijima, ali da je važno i krovnim zakonom reći da li će se tretirati kao domaći kanali i da li će im Republička radiodifuzna agencija izadavati dozvole.
On je rekao da da 30 do 40% marektinških sredstava ide tim kanalima i da se novac odliva u inostranstvo, kao i da im se ne naplaćuje PDV.
Gajović je rekao da očekuje za oko dve nedelje bude gotov nacrt zakona o elektronskim medijima i da je "na jako dobrom tragu da se reše ova pitanja".
EurActiv Srbija
Mogući pritisci pri usaglašavanju zakona o informisanju 
