Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kablovski operateri i sloboda medija
|
|
|
|
Objavljeno : 09.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Katastrofalne poplave koje su u maju pogodile Srbiju podstakle su polemiku o čitavom nizu važnih društvenih tema, među kojima su i sloboda medija i pravo na slobodu informisanja. Tokom trodnevne žalosti zbog žrtava poplava u središtu medijske pažnje našli su se kablovski operateri, koji su odlučili da privremeno ukinu emitovanje kanala zabavne sadržine. Ova odluka izazvala je negodovanje mnogih građana, a tim povodom reagovala su i novinarska udruženja, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i regulatorno telo Republička radiodifuzna agencija (RRA).
Piše Valentina Bulatović, novinarka agencije Beta
Vodeći privatni kablovski operater SBB objasnio je da je ponuda televizijskih kanala tokom trodnevne žalosti od 21. do 23. maja usklađena sa Zakonom o obeležavanju Dana žalosti i preporukom RRA. Emitovani su samo kanali sa programom “prigodne sadržine”, u koje, prema proceni SBB-a, spadaju domaći kanali koji imaju dozvole RRA, neki od dokumentarnih kanala, informativni, dečji i sportski kanali. Privremeno je bilo obustavljeno emitovanje kanala s humorističkim, zabavnim, folklornim i muzičkim programom, kao i filmskih kanala, budući da, kako je objašnjeno u SBB-u, operater ne može da utiče na njihovu uređivačku politiku, niti može znati da li će sadržaj tih kanala biti u skladu s preporukom.
Pravo na slobodu informisanja
Prema aktuelnim podacima specijalizovane agencije za istraživanje gledanosti televizije Nielsen Audience Measurement, 60 odsto domaćinstava u Srbiji gleda samo kablovsku televiziju, pa ako se neki kanal ukloni sa kabla, dve trećine stanovništva ne može da je gleda.
Nezadovoljni korisnici usluga kablovske distributivne mreže ocenili su da ukidanje inostranih kanala predstavlja uskraćivanje prava na slobodu informisanja. Na društvenim mrežama, poput fejsbuka i tvitera, mogli su se pročitati komentari da je građanima uskraćena mogućnost da u vanrednoj situaciji biraju izvore informacija o katastrofi koja je zadesila Srbiju i region, te da su gledaoci “osuđeni” da prate samo domaće kanale, koji “emituju jedne te iste vesti tokom celog dana”. Bilo je i onih koji su od operatera tražili da im za ta tri dana nadoknade novac koji su uplatili za gledanje kablovske televizije.
Oštro je reagovalo i Udruženje novinara Srbije (UNS) koje je navelo da je zaprepašćeno odlukom kablovskih operatera, ironično ocenivši njihov potez kao “višak revnosti”, “proizvoljno tumačenje preporuke RRA”, pa čak i kao „zloupotrebu monopolskog položaja i kartelskog udruživanja kablovskih distributera“. Istovremeno, ocenjujući da su kablovski operateri privremenim ukidanjem kanala prekršili odredbe Zakona o javnom informisanju i primenili cenzuru, UNS je od njih zatražio da „obračunaju zakinuti novac koji su kršenjem ugovora s korisnicima usluga protivpravno stekli, da ga vrate građanima ili, ukoliko to korisnici prihvate, uplate kao humanitarnu pomoć za ugrožene poplavama“.
Na molbu da prokomentarišu zahtev UNS-a, u SBB-u su prvobitno odgovorili da ne odustaju od svoje odluke i zamolili korisnike za razumevanje. „Iako razumemo neke od naših korisnika kojima nedostaju pojedini kanali iz redovne ponude, tokom tri Dana žalosti, iz poštovanja prema žrtvama, njihovim porodicama i prijateljima ponudu televizijskih kanala prilagodili smo Zakonu o obeležavanju Dana žalosti i preporuci Republičke radiodifuzne agencije“, rečeno je tom prillikom u SBB-u. Kako je naveo taj kablovski operater, emitovanje humorističkih, zabavnih i sadržaja sa zabavnom i narodnom muzikom prekinuto je uz obaveštenje i u dogovoru s rukovodiocima televizijskih kanala čiji program SBB emituje.
Neprihvatljivo objašnjenje
Background Usluge distribucije medijskih sadržaja u Srbiji trenutno pružaju 92 provajdera, bilo putem kablovske distributivne mreže (70% pretplatnika), bilo korišćenjem IPTV tehnologije (16%), bilo putem satelitske distributivne mreže DTH (14% pretplatnika). Kako je navedeno u izveštaju Ratela, distributeri medijskih sadržaja su u 2013. ostvarili ukupan prihod od 116,81 miliona evra. Broj pretplatnika je bio 1.552.514 (21,26%).
Ubrzo se oglasio i poverenik za informacije Rodoljub Šabić, koji je pozvao RRA da otkloni dileme u vezi s prekidanjem emitovanja pojedinih kanala tokom trodnevne žalosti. Šabić je naveo da je objašnjenje operatera da su emitovanje kanala obustavili 'u skladu s instrukcijama dobijenim od RRA' za veliki broj korisnika neprihvatljivo, budući da u velikom delu kablovski programi nisu ni na koji način u suprotnosti s onim što preporuka RRA sugeriše”.
Inače, RRA je uoči trodnevne žalosti izdala obaveštenje radijskim i televizijskim emiterima, u kojem je navedeno da umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih sadržaja sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti“. „Preporuka RRA mogla se odnositi, i ubeđen sam, odnosila se na potrebu organizovanja i emitovanja programa koji bi bio u skladu s odlukom Vlade o proglašenju trodnevne žalosti u Srbiji, odnosno s atmosferom žalosti zbog posledica tragičnih događaja, a ni u kom slučaju ne na ukidanje kompletnih programa“, naveo je poverenik.
Preporuka RRA zasnovana je na Zakonu o obeležavanju dana žalosti koji propisuje prava i obaveze radiodifuznih organizacija, odnosno onih koji emituju program. Kablovski operateri, koji televizijski program distribuiraju, ne spominju se u ovom zakonskom aktu.
Nakon Šabićevog oglašavanja, reagovao je Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA), koji je saopštio da nijednom svojom odlukom nije ograničio ili preporučio kablovskim operaterima u Srbiji da iz svoje ponude isključe programe koji se emituju iz inostranstva. Savet RRA je održao hitnu telefonsku sednicu i odlučio da obavesti kablovske operatere da emitovanje stranih kanala u vreme dana žalosti ne predstavlja kršenje zakona. Savet RRA je naveo da razume i uvažava odluku većine kablovskih operatera, koju su verovatno doneli vođeni ličnim osećajem zajedničke nesreće a ne tumačenjem zakona, ali da neće uticati na njihove odluke i poslovnu politiku.
Tek nakon saopštenja Saveta RRA kablovski operater SBB je odlučio da ipak vrati sve ukinute programe, izuzev muzičkih. Da su se našli u neprilici govori i saopštenje koje je pratilo promenu odluke: „Izvinjavamo se gledaocima koji pojedine sadržaje neće smatrati adekvatnim za emitovanje tokom Dana žalosti. Izvinjavamo se i onima koji nisu bili u prilici da prate celokupnu našu ponudu kanala do sada“. Operater IKOM nije ponovo uključio kanale, a u toj kompaniji je rečeno da niko od nadležnih nije prisutan da prokomentariše odluku RRA.
Dileme u kablovskom distributivnom sistemu
Slična dilema postojala je i 2009. godine, kada je zbog smrti patrijarha Pavla proglašena trodnevna žalost u Srbiji. I tada su kablovski operateri u Srbiji isključili pojedine inostrane kanale, rukovodeći se nejasnim kriterijumima. Među kanalima čije je emitovanje privremeno ukinuto bili su i prvi i drugi program Hrvatske radio-televizije (HRT), što je izazvalo negodovanje javnosti. Tom prilikom oglasila su se udruženja, institucije i političke stranke hrvatske zajednice, optužujući kablovske operatere da krše manjinska prava, odnosno prava na informisanje na maternjem jeziku. Predstavnici hrvatske zajednice naveli su u otvorenom pismu, upućenom na adrese više državnih zvaničnika, da je HRT “jedini javni servis koji je skinut s programa”, te da je “stavljen u isti rang kao i komercijalne televizije, poput MTV-a i Fashion TV-a”.
Pometnju u kablovskom distributivnom sistemu izazvala je i predizborna tišina sredinom marta ove godine Republička radiodifuzna agencija utvrdila da su televizije BN i OBN prekršile predizbornu tišinu, zbog čega je naložila kablovskim operaterima da ta dva programa isključe iz svoje ponude na dva sata. Televizije BN i OBN proizvode program u Bosni i Hercegovini, a u programskoj su ponudi 12 kablovskih operatora iz Srbije. Tokom izborne tišine televizijski i radio emiteri su u obavezi da poštuju član 5 stav 3 Zakona o izboru narodnih poslanika i Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskih stanica (emitera) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republičke izbore, izbore za predsednika Republike i izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina.
Monopol na tržištu
Pored dva državna operatera, Telekoma i Pošte, usluge kablovske distribucije kanala vrše i privatni opetateri. Lider među njima je SBB, iza kojeg stoji velika multinacionalna korporacija. Od inostranih operatera tu je i IKOM, ali on gubi tržišne pozicije. Direktor Konferencijskog centra “Danas” Željko Pantić predviđa da će doći do ukrupnjavanja tržišta i formiranja tri velika bloka: Telekoma, Pošte i SBB-a. “Takva situacija otvara beskrajne mogućnosti zloupotrebe, jer će ova tri operatera imati mogućnost da stavljaju i skidaju TV kanale po volji, što stvara okvir za cenzuru i autocenzuru kakve nije bilo ni u komunizmu. Neko može, pritiskom na dugme, da ukloni televiziju, pod izgovorom da se ne uklapa u poslovne interese kablovskih operatera”, upozorava Pantić.
This publication has been produced with the assistance of the European Union. The contents of this publication are the sole responsibility of Osservatorio Balcani e Caucaso and its partners and can in no way be taken to reflect the views of the European Union. The project's page: Safety Net for European Journalists.A Transnational Support Network for Media Freedom in Italy and South-east Europe
Povezani sadržaj
.
|
|
|
EurActiv Srbija
