Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Primena medijskih zakona kao prioritet
|
|
|
|
Objavljeno : 04.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon usvajanja medijskih zakona potrebni su veliki napori vlasti i svih aktera na medijskoj sceni da ne bi ostali mrtvo slovo na papiru. U Delegaciji EU u Srbiji primenu ovih zakona izdvojili su kao prioritet. Sveobuhvatni paket zakona usvojen je 2. avgusta, a kao osnovne izmene očekuju se izlazak države iz medija do jula 2015, transparentniji sistem trošenja državnog novca u medijima i finansiranje javnih servisa RTS i RTV putem takse a ne pretplate. Iako su ovakve promene dugo iščekivane usvajanje paketa zakona praćeno je kritikama medijskih udruženja. Najveća zamerka je usvajanje po hitnom postupku, a udruženja su ukazala i da je trebalo propisati minimalan iznos koji će lokalne samouprave izdvajati za medije.
Usvajanje novih medijskih zakona predviđeno je medijskom strategijom pre više od dve i po godine, sa ciljem da se medijsko tržište uredi.
Iako se o zakonskim rešenjima više puta diskutovalo u javnosti, pojedine medijske organizacije su negodovale što se one usvajaju po hitnom postupku.
Pored toga, Udruženje novinara Srbije je posebno ukazalo da su poslanici odbacili amandman na Zakon o javnom informisanju koji bi propisao minimalni iznos za finansiranje medija iz lokalnih budžeta. To bi prema predlogu UNS-a trebalo da iznosi 2% budžeta, a izuzetno u slučaju većih gradova najmanje 1% lokalnog budžeta.
Ovaj amandman je odbijen sa obrazloženjem Ministarstva za državnu upravu da bi se time zadiralo u ustavna prava lokalnih samouprava. UNS smatra da to obrazloženje nije validno, budući da je propisano finansiranje političkih stranaka.
Sindikat novinara Srbije i Koalicija zaposlenih u medijima protive se izlasku države iz lokalnih medija. Po njihovom mišljenju, lokalni javni mediji nisu u usuprotnosti sa evropskom praksom, a izlazak iz države dovešće do gašenja mnogih od njih.
O ovome su mišljenja podeljena, pošto deo medijskih stručnjaka ukazuje da bi ukoliko bi država ostala u nekim medijima oni bili u prednosti u odnosu na druge medijske kuće.
Prema novim podacima, treba da se privatizuje 81 medij od registrovanih 1.320.
Time bi trebalo da se reguliše i situacija na tržištu novinskih agencija, gde se privatne agencije Fonet i Beta takmiče na tržištu sa državnim Tanjugom, koji od države svake godine dobija dotacije, što narušava fer uslove na tržištu. To će se nastaviti do jula 2015. najkasnije, krajnjeg roka za privatizaciju.
Medijske kuće koje nisu privatne imaju obavezu da u roku od 30 dana podnesu inicijativu za privatizaciju, rok za odluku o metodu privatizacije je 90 dana od podnošenja inicijative. U slučaju da privatizaicja ne uspe do predviđenog roka, akcije će biti ponuđene zaposlenima.
Još jedna garancija ravnopravnosti na tržištu, ali i boljeg informisanja, trebalo bi da bude prelazak na projektno finansiranje. To konkretno znači da država novac za informisanje od javnog interesa izdvaja na osnovu raspisanih konkursa za projekte. Za ovaj način finansiranja zalagala su se udruženja.
Predviđeno je da se u registru medija nađe i podatak o tome koliko je medij dobio od države. Predlog Udruženja novinara Srbije, koji nije usvojen, bio je da se registru prijavljuju i donacije iz zemlje i inostranstva.
Zakonom o javnim servisima predviđeno je da se ukine pretplata za javne servise RTS i RTV i uvede taksa u iznosu najviše 500 dinara, dok je najveća novina predviđena Zakonom o elektronskim medijima transformacija RRA odnosno njegova zamena novim telom.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je u oceni prvih 100 dana rada vlade naveo da je sprovođenje paketa medijskih zakona prioritet.
U tom kontekstu izdvojio je da je neophodno na vreme usvojiti podzakonske akte kojima će se državno finansiranje učiniti transparentnim i svima dostupnim pod jednakim uslovima.
Devenport je rekao da će EU nastaviti da podržava izmene u ovoj oblasti.
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
