Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Haj-tek staklene bašte budućnost uzgoja voća i povrća
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.06.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U svetu je sve više tehnološki naprednih staklenih bašti u kojima paradajz i jagode dozrevaju bez pesticida u uslovima koje kontroliše kompjuter. Mogu se naći u australijskoj pustinji ili Hirošimi, na jugu Francuske ili Meksiku, a u njima raste voće i povrće budućnosti. Postavljanje takvih staklenika zahteva, međutim, dosta para.
Bez energije iz fosilnih goriva, hemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sandrops farm u Australiji, koja je otvorena 2016, počeo je da u pustinji rađa paradajz u čijem uzgoju se koriste dva besplatna prirodna resrusa - Sunce i morska voda.
Holandska firma Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekat početkom februara na sajmu voćarstva u Berlinu.
Ta kompanija je zajedno sa danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 kvadratnih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčevi zraci se odbijaju o ogledala i usmeravaju ka vrhu tornja, neke vrste džinovskog kotla.
Na 800 stepeni morska voda se desalinizuje, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju.
Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stenja obogaćenog hranljivim materijama.
Van der Heven u čijem obrtu vrednom 70 miliona evra izvoz učestvuje sa 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams.
Jedini problem može biti cena: 100 miliona evra.
Investitaori, da bi osigurali uspeh projekta, morali su da od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza biti tri dolara u periodu od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislio u Evropi u kojoj je osnovna cena između 1 i 1,5 evra.
Druge staklene bašte koje takođe koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gde bi u septembru trebalo da bude realizovan projekat na 12 hektara. "Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću upijajućih materijala, neke vrste sunđera", rekao je Spams.
"U Meksiku, u tropskoj zoni gde zbog vlage i pratećih bolesti usevi na otvorenom moraju da se svakodnenvo hemijski tertiraju, staklene bašte su omogućile da se učestalost tretmana smanji na jedan mesečno!", rekao je za AFP Antoan Lepjer, predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika Rišel ekipman.
"Zbog klimatskih promena sve je više ekstremnih događaja", rekao je Lepjer i naveo pojavu kiša u sred sušne sezone u oblastima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio da se u takvim okolnostima ceo sistem proizvodnje iznenada urušava.
Na jugu Francuske Vensan Kleman, mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sistem kompanije Van der Heven po imenu "eko-staklenik".
"To je revoluciju kakvu nismo videli u posledmjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25", rekao je on za AFP.
U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, što štetnim insektima onemogućava da uđu spolja.
Upotreba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava kompjuter na 10 stepeni, a po potrebi se koristi i kotlao na biomasu. Korenje se ne tretira jer se biljke kaleme.
Ružlin koji će do kraja 2017. moći da računa na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojim članova na jugu Francuske, ove godine ponudiće prvi paradajz koji će biti bez tragova pesticida.
Saveol, konkurentska zadruga u Bretanji, isto to radi.
Predsednik Ružlina Bruno Vila je rekao da se u staklenicima stvara složen ekosistem jer se puštaju na desetine korisnih inskeata. Pčele i bumbari obezbeđuju oprašivanje, a stenice roda Macrolophus štite od paukova.
Postavlja se pitanje da li se to isplati ako mora da se uloži milion evra po hektaru.
"Još nam je teško da objasnimo koncept potrošačima i obezbedimo prihod od prodaje našeg paradajza", rekao je Bruno Vila i dodao da pritom tako proizveden paradajz ima manje pesticida nego španski i ukusniji je od holandskog zbog kvalitetnog semena.
Izvor: AFP
Foto: Infosundropfarms/Wikimedia.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
