Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Veća smrtnost pčela izloženih neonikotinoidima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rizik od uginuća kolonija oprašivača u proseku je tri puta veći kod insekata koji redovno prikupljaju polen i nektar na biljkama tretiranim pesticidima iz grupe neonikotinoida, pokazala je studija sprovedena u Velikoj Britaniji u periodu od 2004. do 2011. Naučnici ukazuju da je ovo istraživanje bitno jer su prikupljeni podaci o razmerama uticaja neonikotinoida na celokupne populacije pčela, ali i da ne treba isključiti uticaj drugih činilaca, poput gubitka staništa i bolesti, na smanjenje populacija.
Višegodišnje istraživanje je pokazalo da je "korišćenje neonikotinoida povezano sa izraženim i dugoročnim smanjenjem populacije divljih oprašivača", naveli su istraživači Centra za ekologiju i hidrologiju, čiji su radovi objavljeni 16. avgusta u časopisu Nejčer komjunikejšen (Nature Communications), piše AFP.
Istraživanjem koje je sprovedeno na poljima uljane repice, obuhvaćene su 62 vrste divljih pčela u Engleskoj, a ispitan je uticaj tretmana uljane repice neonikotionidom na promene u polulaciji pčela, navodi Rojters.
U Britaniji je 2002. dozvoljena upotreba neonikotionida kao pesticida. Do 2011. udeo semena uljane repice u toj zemlji koji je tretiran ovim pesticidima porasto je na 83%, navodi se u istraživanju.
Utvrđeno je da je rizik od smanjenja populacije kod pčela koje se hrane na poljima sa tretiranom uljanim repicom tri puta veći nego kod pčela koje se hrane na poljima pod drugim usevima ili divljim biljkama.
Autor istraživanja Ben Vudkok je rekao da je kod 62 vrste u proseku smanjenje populacije iznosilo 7%, a da je kod 34 vrste koje su se hranile tretiranom uljanom repicom 10%.
Kod pet od 62 vrste smanjenje populacije je iznosilo 20% i više, a najteže pogođene imale su stopu mortaliteta i 30%.
Vudkok koji je ekološki entomolog u Centru za ekologiju i hidrologiju, rekao je da rezultati istraživanja pokazuju razmere uticaja.
"Pre toga, ljudi su imali predstavu da se možda nešto dešava ali niko nije imao predstavu o razmerama", rekao je on novinarima. "Naši rezultati su pokazali da je uticaj dugoročan, velikih razmera", dodao je Vudkok.
U mnogim naučnim radovima konstatovan je negativan uticaj neonikotinoida na nervni sistem pčela, što se povezuje i sa odumiranjem kolonija u mnogim zemljama.
Kristofer Konoli, neurobiolog i stručnjak za pčele na Univerzitetu u Dandiju, koji nije direktno učestvovao u istraživanju, rekao je da postoje dokazi o uticaju neonikotionida i u "ćelijama mozga pčela ključnim za učenje i sećanje, u samim pčelama i celim kolonijama a sada i na nivou celokupne populacije divljih pčela".
Ovo novo istraživanje o diviljim insektima oprašivačima trebalo bi da upotpuni naučne nalaze na osnovu kojih će Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) doneti novo mišljenje o neonikotinoidima, koje se očekuje početkom 2017.
U EU se od 2013. primenjuje delimična zabrana primene neonikotinoida. Tri aktivne supstance - klotijanidin, imidakloprid i tijametaksam su zabranjeni, osim kod ozimih useva.
Vudkok je, međutim, naglasio da su uzroci smanjenje populacija oprašivača višestruki. Iako je korišćenje neonikotinoida "značajan faktor", naučnici podsećaju da smanjenju kolonija doprinose i gubitak prirodnog staništa, patogeni agensi, klimatske promene i drugi insekticidi.
U prvom globalnom izveštaju o oprašivačima, koji je u februaru ove godine objavila Međuvladina platforma o biodiverzitetu i ekosistemima (IPBES), upozorava se na pretnju koju odumiranje oprašivača predstavlja za poljoprivrednu proizvodnju.
Prema IPBES, između 5% i 8% svetske poljoprivrede, što se procenjuje na između 235 i 577 milijardi dolara, direktno zavisi od aktivnosti oprašivača.
U svetu postoji više od 20.000 oprašivača, uključujući divlje i domaće insekte, poput evropske pčele (Apis mellifera) koja proizvodi med.
Izvor: EurActiv.rs, EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
