Srbija bi se u okviru Energetske zajednice jugoistočne Evrope mogla suočiti sa isuviše zahtevnim ciljem u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije do 2020. godine, rekao je za EurAktiv pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Miloš Banjac. Najnovija studija o korišćenju obnovljivih izvora energije pokazala je, naime, da 25% energije koja se koristi u Srbiji potiče iz obnovljivih izvora pa bi država kao cilj do 2020. mogla da dobije 32%, što je za Srbiju isuviše skupo. Srpske vlasti pregovaraju u okviru energetske zajednice u jugoistočnoj Evropi o smanjenju polazne osnove i koeficijenta uvećanja pri utvrđivanju cilja za 2020. u skladu sa propisima EU, rekao je Banjac.

Banjac je kao razloge za to naveo da bi povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora da bi se ostvario zadati cilj, opteretilo građane Srbije, pošto je takva proizvodnja skupa, kao i da bi Srbija imala kraći rok za ostvarivanje cilja i zbog toga veći godišnji koeficijent uvećanja u odnosu na članice EU.

Prilikom utvrđivanja cilja u skladu sa direktivom EU o obnovljivoj energiji uzimaju se podaci o učešću obnovljivih izvora energije u potrošnji, u slučaju zemalja energetske zajednice u jugoistočnoj Evropi u 2008. godini, taj udeo se uvećava za koeficijent od 5,5 % ali se uzima u obzir i bruto domaći proizvod zemlje.

Banjac je naveo da je, prema ranijim statističkim podacima srpskih institucija, udeo energije iz obnovljivih izvora bio 14%, a najveći deo je poticao od hidropotencijala, odnosno velikih hidroelektrana, i biomase. Ta istraživanja, međutim, nisu obuhvatila sve podatke o potrošnji biomase jer su se bazirala na podacima dobijenim od trgovaca drvetom. Za utvrđivanje potrošnje biomase izazov je predstavljalo postojanje „crnog tržišta” biomase, nelegalne seče i korišćenja šuma u privatnom posedu.

“Ustanovljava se koliko mi to koristimo obnovljive energije. Prema našim statističkim podacima, to je bilo 14%, ali svesni smo da naši statistički podaci nisu dobri jer ne pokrivaju crno tržište a mi imamo veliko crno tržište biomase, odnosno drveta. Postoje privatne šume, postoji nelegalna seča – sve to ulazi i sve to mora da se obračuna”, rekao je on.

Najnovijim istraživanjem koje je sproveo grčki Centar za obnovljive izvore energije i uštedu (CRES), obuhvaćeni su ti aspekti i pokazalo se da udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji u Srbiji iznosi oko 25% , naveo je Banjac i dodao da to obuhvata i potrošnju u domaćinstvima i industriji, kao i proizvedenu električnu i toplotnu energiju.

On je rekao da se, ako udeo od 25% bude uzet za polaznu osnovu pri utvrđivanju cilja za 2020, može desiti da na osnovu metodologije koja se koristi u EU na kraju taj cilj dosegne 32% učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji.

"Ako nama bude određena polazna linija na 25% mi ćemo morati, recimo, da imamo 32% iz obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji do 2020. Trenutno pregovaramo da osnovna linija bude manja i da i ti procenti uvećanja budu što manji. Jer, ta energija je skupa energija. Bez obzira što je ona dobra, proizvesti električnu energiju iz vetra duplo je skuplje nego iz uglja, proizvesti električnu energiju iz sunca je pet, šest puta skuplje, a to će platiti građani Srbije. Poenta je što niža osnovna linija, a što manji procenat povećanja", rekao je Banjac.

Stav srpskih vlasti je da bi Srbija imala i kraći rok i veći godišnji procenat uvećanja udela u potrošnji od članica EU jer su one sa sprovođenjem svojih programa krenule 2008. godine, što znači da imaju period od više od 11 godina za primenu i godišnju stopu uvećanja od 0,5%. U slučaju da ciljevi za Srbiju i druge zemlje energetske zajednice budu utvrđeni u ovoj godini i da se sa primenom počne 2012. Srbija ne bi imala više od osam godina da ostvari taj cilj, rekao je Banjac i dodao da Srbija traži i da za nju godišnja stopa uvećanja bude 0,5%, odnosno da ukupan koeficijent uvećanja bude 4%.

Kao poseban problem je izdvojio to što se, iako se u Srbji dosta koristi biomasa, to čini na energetski neefikasan način. "Ako je neki cilj EU da to bude 20% u ukupnoj potrošnji, a mi imamo već 25% znači da smo već premašili te ekološke standarde. U Crnoj Gori je potrošnja još veća, pa se može reći da je ekološka država, ali je pitanje da li je, kada spaljujete drvo, to pozitivan ili negativan efekat i da li je to tako ekološki kako se prikazuje, jer je način na koji mi to radimo najneefikasniji način potrošnje biomase", rekao je Banjac za EurActiv Srbija.

On je dodao da bi u tom smislu usmeravanje Srbije da dalje povećava potrošnju biomase na način na koji to sada čini bio pogrešan pravac korišćenja biomase i obnovljivih izvora energije uopšte.

Prema njegovim rečima, srpske vlasti zbog toga pregovaraju i da se prilikom utvrđivanja cilja za 2020. uzme u obzir i pitanje energetske efikasnosti. “Smatram da je potrebno mnogo efikasnije koristiti biomasu i u tom smislu ćemo dalje pregovarati sa energetskom zajednicom, odnosno EU”, dodao je on.

Pregovori o pitanjima u vezi sa utvrđivanjem ciljeva za obnovljive izvore energije se vode u okviru Energetske zajednice jugoistočne Evrope za sada još na nivou radnih grupa a na jesen bi trebalo da se održi ministarski sastanak na kome se potvrđuju odluke ukoliko su usaglašene na nižim nivoima. U slučaju da nije postignut dogovor o nekim pitanjima, može se doneti i politička odluka o tome, odnosno da se prihvate dogovorene projekcije, ako je to u interesu neke zemlje, rekao je Banjac.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija bogata sagorivim otpadom i biomasom
  
• 

  Vesti

  : Veća upotreba obnovljivih energija u EU
  
• 

  Vesti

  : Solarni punjač iz Srbije pobedio na takmičenju u EU
  
• 

  Vesti

  : Energetska efikasnost cilj EPS-a
  
• 

  Saopštenja

  : Bela knjiga EPS-a predstavljena u Beču
  
• 

  Vesti

  : Povećani solarni kapaciteti u EU
  
• 

  Saopštenja

  : Saradnja EBRD i EPS i u oblasti održivog razvoja
  
• 

  Vesti

  : Promene u upravama i neobaveštenost prepreke za održivi razvoj
  
• 

  Vesti

  : Konkretne mere za uštede 20% energije u EU