 Porast udela obnovljivih izvora energije u svetu |
| Objavljeno : 22.09.2011. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Korišćenje obnovljivih izvora energije ubrzano se povećava iz godine u godinu i u 2010. je zabeležena najveća stopa rasta od 1990. od preko 7%. Udeo obnovljivih izvora u snabdevanju energijom je, međutim, i dalje ograničen, pokazuje izveštaj Zajedničkog istraživačkog centra EU (Joint Research Center - JRC).
U izveštaju koji je predstavljen 21. septembra navodi se da se udeo obnovljivih izvora u snabdevanju energijom povećao sa 7% 2004. na preko 8% u 2009. i 2010 ne računajući tradicionalane vrste biogoriva poput drvnog ogreva.
Navodi se i da se godišnja stopa rasta u snabdevanju energijom iz obnovljivih izvora od 2003. povećala sa nekoliko procenata na prosečnih 6% godišnje. Od obnovljivih izvora energije najviše se koristi hidropotencijal, iako se kapaciteti za izvore poput vetra, sunca i biogoriva, brže razvijaju proteklih godina.
U 2010. kapaciteti u energiji vetra u svetu su se povećali za 35,5 gigavata ili 22,5% na 194,4 gigavata, a gotovo polovina novih postrojenja je izgrađena u Kini. U nove kapacitete u toj oblasti, koji su izgrađeni uglavnom u razvijenim zemljama, uloženo je 2010. 47 milijardi evra. U SAD je izgrađnja postrojenja za energiju vetra prepolovljena u odnosu na 2009, a u Evropi je smanjena za 7,5%, iako su u nekim zemljama poput Velike Britanije, Danske i Belgije, kapaciteti u postrojenjima u moru u 2010. povećani za 50%, a u istočnoj Evropi zabeležen rast. Background U obnovljive izvore energije spadaju energija vodotokova, vetra, sunčeva energija, biomasa i geotermalna energija. EU je prihvatila obavezu da do 2020. zarad borbe protiv klimatskih promena smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, među kojima je ugljen-dioksid, za 20% u odnosu na 1990. godinu, da udeo obnovljivih izvora energije poveća na 20% i da merama energetske efikasnosti ostvari uštede od 20%.
Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice 2006, Srbija je prihvatila obavezu da primeni evropske direktive u oblasti obnovljivih izvora energije. U toku je utvrđivanje cilja koji Srbija treba da ostvari do 2020. u povećanju udela obnovljivih izvora energije.
Na skupu UN o klimatskim promenama, održanom u maju 2011. u Abu Dabiju, zaključeno je da bi do 2050. obnovljivi izvori energije mogli zadovoljavati i do 80% potreba za energentima u svetu čime bi se značajno pomoglo suzbijanje promene klime.
U svetu je 2010. zabeleženo veliko povećanje solarnih fotonaponskih kapaciteta (PV) - za čak 71% na oko 39,5 gigavata (GW). Od toga 80% je izgrađeno u Evropi (13 gigavata), čime su se gotovo udvostručili PV kapaciteti u EU. U svetu su 2010. izgrađena postrojenja kapaciteta 16,6 gigavata, što je dvostruko više nego 2009. (7,2 gigavata).
Najviše postrojenja je izgrađeno u Nemačkoj (7,4 gigavata) i Italiji (2,3 gigavata). U Japanu i SAD su instalirani kapaciteti od 1 i 0,9 gigavata. U proteklih 10 godina PV kapaciteti u svetu su se povećali sa 1,5 u 2000. na 39,5 gigavata u 2010, što je godišnji rast od 40%.
Proizvodnja energije iz hidropotencijala se povećala za 5,3% a najveće povećanje je zabeleženo u Kini zbog izgradnje novih postrojenja i povoljnih vremenskim uslovima.
Potrošnja biogoriva u drumskom saobraćaju povećala se prošle godine za 11% ali ti podaci ukazuju da je rast i dalje usporen. Nakon velikog povećanja u 2006. i 2007. od 30%, došlo je do usporavanja rasta na 20%, zatim 16% i na 11%.
U SAD se postrošnja biogoriva u 2010. povećala za 18%, u Nemačkoj 7%, dok je u Brazilu zabeležneo smanjenje od 2%. U EU potrošnja se povećala za 3%. Udeo etanola i biodizela u svetskoj potrošnji goriva u drumskom saobraćaju iznosi takođe 3%. Korišćenjem biogoriva u kopnenom saobraćaju u 2010. ostvareno je smanjenje od gotovo 150 miliona tona CO2 koji bi nastao sagorevanjem fosilnih goriva.
Udeo nuklearne energije u snabdevanju je nepromenljiv i iznosi oko 6%. Nukelarni kapaciteti se povećavaju u skladu sa potrebama, ali se od 2005. manje gradne nova postrojenja. Ukupan broj nuklearnih elektrana sa smanjio sa 444 u 2002. na sadašnji 437 dok je energetski potencijal povećan korišćenjem kaloričnijih goriva.
Upotreba obnovljivih izvora energije, nuklearne energije i postojeće mere za uštedu energije nisu uspeli da ispune sve veće potrebe u svetu za energijom i transportom, za kojima vlada najveća potreba u zemljama u razvoju, dodaje se u izveštaju.
Nukelarna energija i obnovljivi izvori energije doprineli su, zajedno, smanjenju udela fosilnih goriva sa 88% 1990. na oko 86%.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||