Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Obavezna prerada otpadnog jestivog ulja u 2012.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji će od početka 2012. biti zabranjeno bacanje otpadnog jestivog ulja iz ugostiteljskih objekata, menzi, bolnica, koje će morati da se predaje registrovanim operaterima na preradu, rekao je državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić. Odbačeno ulje može se iskoristiti kao alternativno gorivo, a prema zvaničnim podacima u Srbiji se godišnje troši 16 litara jestivog stanovnika po stanovniku, što znači da bi moglo da se prikupi oko 10.000 litara za proizvodnju biodizela godišnje.
"Svaki restoran, menza, hotel ili bilo koje preduzeće i institucija koji proizvode više od 20 obroka dnevno moraće da ulje koje ostane nakon spremanja hrane zbrinjavaju na bezbedan način i da sklope ugovor sa nekim od preduzeća za njegovu preradu", rekao je 30. novembra Đurić agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, to otpadno ulje, koje se svrstava u biomasu, najčešće se koristi kao alternativno gorivo, odnosno prerađuje se u biodizel. "U interesu je Srbije da prikupi što više otpadnog jestivog ulja, jer će se na taj način delimično supstituisati potreba za fosilnim gorivom, a očuvaće se životna sredina zbog manjeg zagađenja vode, vazduha i zemljišta", kazao je on.
Đurić je kazao da se sirovine prikupljaju bez naknade, a za ovu vrstu ulja nije predviđena ni subvencija države za njegov tretman.
Kako je naveo, tačne količine otpadnog jestivog ulja koje se generišu u Srbiji biće poznate za oko tri meseca, nakon što Fond za zaštitu životne sredine prikupi podatke.
Podaci Ministarstva infrastrukture i energetike pokazuju da potrošnja jestivog ulja u Srbiji iznosi oko 16 litara po stanovniku godišnje, što znači da bi se tokom godine moglo sakupiti oko 10.000 tona jestivog ulja pogodnog za proizvodnju biodizela.
Zakonom o upravljanju otpadom predviđene su kazne za sva preduzeća i preduzetnike koji ne tretiraju otpadna jestiva ulja na propisani način u iznosu od 250.000 do milion dinara, a za odgovorna lica od 25.000 do 50.000 dinara.
Background Biodizel je ekološko gorivo, koje se dobija iz biljnih ulja, poljoprivrednog, industrijskog i komunalnog otpada, ne izaziva efekat staklene bašte, CO2 je neutralno, manje je zapaljivo od drugih vrsta goriva i može se koristiti u svim dizel motorima bez adaptacije, kao i u svim gorionicima energetskih postrojenja na tečna goriva.
Za svaki litar potrošenog benzina u automobilima emituje se 2,6 kilograma ugljen dioksida, što znači da auto sa rezervoarom od 45 litara emituje 117 kilograma CO2, dok se potrošnjom biodizela oslobađa onoliko ugljen dioksida koliko biljke potroše u procesu fotosinteze.
U Srbiji dozvolu za sakupljanje i transport otpadnih jestivih ulja ima 23 preduzeća, dok su dva operatera - Biodizel co iz Boleča i Bio-energoil iz Sombora dobili dozvolu i za tretman, odnosno preradu tog ulja.
Otpadno ulje teško dostupno
Direktor Biodizela co Periša Nicović, koje je među prvima u Srbiji pokrenulo proizvodnju biodizela iz otpadnih jestivih ulja, kazao je agenciji Beta da njegova firma ima kapacitet za proizvodnju 1.000 tona godišnje, ali da trenutno prerađuje oko 4.000 litara ulja mesečno.
"Otpadna jestiva ulja prikupljamo od oko 200 restorana i ribarnica sa teritorije Beograda, ali i Vrnjačke Banje i Čačka, a naši najveći kupci biodizela po ceni od 100 dinara za litar su prevoznici, poljoprivrednici i brodari", kazao je on.
Nicović je naveo da ne može da prikupi dovoljno sirovina za preradu biodizela, jer se i dalje dešava da firme koje bi trebalo da bezbedno odlažu otpadno jestivo ulje to ne čine, već ga prosipaju u kanalizaciju, dok ga u seoskim sredinama koriste kao dodatak koncentratu za prehranu stoke, što takođe nije dozvoljeno.
Kako je dodao, zbog sve veće konkurencije u prikupljanju, prinuđen je i da otpadno jestivo ulje plaća trenutno nešto manje od 20 dinara po litru, iako to zakonom nije obavezan. "Otpadno jestivo ulje je vrlo traženo u svetu, zbog njegove prerade u biodizel, a iz Srbije se dosta izvozi, naročito u Austriju, jer je cena 500 evra po toni", kazao je on.
Nicović smatra da otpadno jestivo ulje u Srbiji ima budućnost kao dopunska sirovina za proizvodnju biodizela, jer je tržište još uvek neregulisano, a i proizvodnja je trenutno neisplativa zato što je cena takvog biodizela gotovo identična ceni dizela koji se proizvodi od fosilnih goriva.
Proizvodnja biodizela od sirovog biljnog ulja je, kako je dodao, još skuplja, jer njegova cena iznosi od 900 do 1.000 evra po toni.
On je podsetio da je Zakonom o energetici i direktivama Evropske unije predviđeno da biodizel učestvuje sa 10% u ukupnoj potrošnji goriva, ali je naveo da u Srbiji to trenutno "zanemarljivo malo".
Autor: Marina Cenić, urednica sajta Zelena Srbija
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
