Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Stručnjaci upozoravaju na negativne efekte biogoriva
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.10.2011. |
|
|
|
|
|
|
Više od 100 vodećih naučnika i ekonomista u svetu pozvali su Evropsku komisiju da prilikom utvrđivanja politike o biogorivima u EU uzme u obzir i negativne posledice uzgajanja useva za proizvodnju biogoriva. U pismu Evropskoj komisiji oni su upozorili da bi planovi EU o povećanju udela biogoriva u transportu mogli da rezultiraju krčenjem šuma i višim cenama hrane.
U pismu, u koje je uvid imao EurActiv.com, navodi se da procena da biogoriva ne doprinose povećanju emisije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu, koje se pridržava EU, "očigledno nije nučno potkrepljena" u dovoljnoj meri.
Zbog "manjkavog" načina izračunavanja "cilj Evropske unije za obnovljivu energiju u saobraćaju možda neće doprineti suštinskom smanjenju ugljen-dioksida u praksi", upozorili su stručnjaci. "To bi na kraju moglo da bude samo mrtvo slovo na papiru koje doprinosi opštem krčenju šuma i višim cenama hrane", navodi se u pismu.
Među potpisnicima pisma su glavni tehnički stručnjak Svetske banke za obnovljive izvore energije Danijel Kamen (Daniel Kammen), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor emeritus na Univerzitetu Stenford Kenet Erou (Kenneth Arrow), predsedavajući Hajncovog centra za biodiverzitet Tomas Lavdžoj (Thomas Lovejoy).
Od 2008. godine članice EU su obavezne da povećaju udeo biogoriva u potrošnji u saobraćaju na 10% do 2020. Komisija je uvela i obavezu da se na osnovu biogoriva ostvari određeno smanjenje CO2 do 2018.
U nedavno objavljenim izveštajima Evropske agencije za životnu sredinu i još četiri agencije EU se, međutim, izražava sumnja da će se ostvarivanjem tog cilja o povećanju udela biogoriva uopšte smanjiti emisije CO2. To se obrazlaže time da metoda koja se koristi nije potpuna jer se navodno dva puta uračunava ugljen-dioksid koje biljke apsorbuju tokom rasta useva za proizvodnju biogoriva a ne računa se CO2 koji se ispušta sagorevanjem biogoriva.
Background Direktiva EU o obnovljivim izvorima energije, koja je usvojena 2008, postavila je za cilj da do 2020. godine 20% energije koja se koristi u EU bude proizvedeno iz obnovljivih izvora. Direktiva predviđa i da se najmanje 10% energije koja se koristi za transport dobija iz obnovljivih izvora kao što je biogorivo.
Direktivom su utvrđeni i kriterijumi o održivosti za biogoriva, na osnovu kojih EU je obavezna da osigura da udeo biogoriva u smanjenju emisije ugljen-dioksida bude najmanje 35%. Taj procenat u 2017. bi trebalo da se poveća na 50% a 2018. na 60%.
Pod pitanjem "indirektne promene namene zemljišta" (ILUC) u EU se podrazumeva mogućnost da podisticanje proizvodnja biogoriva prouzrokuje masovno krčenje šuma i ozbiljne posledice na proizvodnju hrane, pošto će se zemljište sve više koristiti za uzgajanje useva za proizvodnju biogoriva.
U pismu vodećih naučnika i ekonomista navode se rezultati istraživanja, koja su trajala više godina, a koja su pokazala da krčenje šuma i livada da bi se proizvodili usevi za biogorivo mogu dovesti do "znatnih" emisija CO2. Neka od tih istraživanja je naručila Evropska komisija. "Sva istraživanja o zemljištu ukazuju da su emisije povezane sa širenjem biogoriva znatne i da mogu biti i velike", navodi se u pismu.
Zahukatava se rasprava o biogorivu
Prema beleškama sa sastanka Evropske komisije 13. jula, u koje je uvid imao EurActiv.com, na sastanku je ocenjeno da će "ciljana" proizvodnja biogoriva iz useva biti "najefikasnije rešenje" za eventualne negativne posledice i da će pružiti podstrek razvoju biogoriva druge i treće generacije. Druga generacija biogoriva, koje se proizvodi od drvnih ostataka, ne ugrožava proizvodnju hrane i nema veći uticaj na promenu namene zemljišta. To gorivo je i najefikasnije za smenjenje gasova sa efektom stakle bašte, ali je skuplje.
Evropski proizvođači bioetanola su, takođe, uputili pismo evropskim komesarima za energetiku i borbu protiv kilmatskih promena u kojima se Brisel poziva da utvrdi faktore u vezi sa indirektnom promenom namene zemljišta na osnovu kojih će se razlikovati "dobar i loš put za biogoriva".
Stavove o negativnim posledicama osporavaju proizvođači biodizela. Evropski odbor za biodizel (EBB) trebalo bi da 7. oktobra objavi dve studije o negativnim posledicama promene namene zemljišta, u kojima se navodi da one nisu dovoljno naučno dokazane i da je nedavna studija Međunarodnog istraživačkog instituta za politike hrane išla u prilog EU. "Ekonometrijska korelacija između širenja zemljišta pod usevima i, na primer, deforestacije nije statistički značajna", naveli su profesori Univerziteta u Kilu, koji su učestvovali u izradi studije za EBB.
Revizorska kuća Ernst i Jang (Ernst&Young) predložila je podsticajne mere za proizvodnju biogoriva koja bi uvažavala krterijume održivosti. U izveštaju objavljenom 5. oktobra, Ernst i Jang navodi da bi negativan uticaj zbog promene namene zemljišta mogao da se ograniči podsticajnim merama za održive prakse u proizvodnji biogoriva. "Proizvođači bi mogli da budu spremni da usvoje nove zahteve održivosti za biogoriva, ali samo ako bi finansijski dobitak nadmašio troškove primene takvih zahteva", rekao je viši menadžer za klimatske promene i održivost u toj revizorskoj kući Endrju Briton (Andrew Britton).
U jeku rasprave o biogorivama Evropska investiciona banka (EIB) je najavila 5. oktobra da će odobriti zajmove, ukupne vrednosti 500 miliona evra, za projekte čiji je cilj suzbijanje klimatskih promena u Brazilu. Zajmovi će se odnositi i na projekte za biogas i biomasu. U EIB-u su rekli da još nisu utvrđeni konkrenti projekti koji će se finansirati.
EU je ranije davala sredstva za finansiranje projekata za proizvodnju biogoriva u zemljama u razvoju, poput uzgoja useva u Tanzaniji i Keniji. Sredstva se obezbeđuju iz drugog programa za energetiku vrednog 200 miliona evra.
Izvor: EurActiv.com
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|