Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Emisije CO2 povećane za 45% u protekle dve decenije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Emisije ugljen-dioksida (CO2) u svetu povećale su se za 45% između 1990. i 2010. i dostigle rekordnih 33 milijardi tona, iako se u mnogim zemljama sada više koriste obnovljivi izvori energije i nuklearna energija, a uvedene su i mere za uštedu energije, pokazuje najnoviji izveštaj Zajedničkog istraživačkog centra EU (Joint Research Center - JRC). Najveći porast je zabeležen u zemljama čije se ekonomije ubrzano razvijaju, poput Kine i Indije, ali i u razvijenim zemljama. U EU emisije ugljen-dioksida su i dalje niže u odnosu na vreme pre izbijanja ekonomske krize 2008, ali se približavaju tom nivou.
U izveštaju se ukazuje da rast emisija nije usporen - između 1990. i 2010. zabeleževno je povećanje od 45%, isto kao i između 1970. i 1990. Naime, u svetu je 1990. emitovano 22,7 milijardi tona ugljen dioksida, a 1970. 15,5 milijardi tona. Emisije su prošle godine bile 30% veće nego 10 godina ranije.
Recesija i raspad Sovjetskog Saveza doprineli su smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u industrijskim zemljama u protekle dve decenije, ali su neprekidni ekonomski rast u zemljama poput Kine i Indije i ekonomski oporavak u Evropi i Severnoj Americi doveli do rekordnog povećanja emisija štetnih gasova od 5,8% u svetu 2010. u odnosu na 2009, posle perioda smanjivanja.
Iako su za emisije štetnih gasova u atmosferu najodgovornije zemlje sa snažnim privrednim rastom, poput Kine i Indije, trend povećanja emisija zabeležen je u vodećim ekonomijama poput EU, SAD, Japana i Rusije.
Od 2003. emisije CO2 su se udvostručile u Kini a u Indiji su se povećale za 60%. Iako je Kina udvostručila kapacitete za energiju vetra i sunca, u toj zemlji je su se u 2010. emisije štetih gasova povećale za 10% na 9 milijardi tona. U Indiji je zabelžen rast od 9% i ukupna emisija štetnih gasova od 1,8 milijardi tona. Emisije su se u te dve zemlje povećale uglavnom zbog porasta košćenja uglja.
Background Protokol iz Kjota usvojen je 11. decembra 1997. u japanskom gradu Kjotu a stupio je na snagu 16. februara 2005. godine. To je međunarodni sporazum koji se 37 industrijskih zemalja i EU obavezuje da ostvare određene ciljeve u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Predviđeno je da se u proseku emisije gasova smanje za 5% u odnosu na nivo 1990. u periodu od 2008. do 2012.
U novembru i decembru će biti održan samit o klimatskim promenama u Durbanu na kome bi trebalo da bude postignut dogovor o narednom sporazumu u toj oblasti nakon isteka Protokola iz Kjota.
Srbija ne spada u velike zagađivače, odnosno emitere gasova sa efektom staklene bašte. U ukupnoj emisiji gasova staklene bašte Srbija učestvuje sa oko 0,17%.
Ukupne emisije CO2 u industrijskim zemljama koje su Protokolom iz Kjota prihvatile ciljeve za smanjenje efekta staklene bašte, ali i u SAD, povećale su se u proseku za 3,5% u 2010. u odnosu na prethodnu godinu, ali u većini porast još nije dostigao nivo pre recesije.
U EU emisije CO2 su i dalje niže u odnosu na vreme pre izbijanja ekonomske krize 2008. ali su se u 2010. povećale za 3% u odnosu na prethodnu godinu na 4 milijarde tona i približavaju se nivou iz 2007. kada je emitovano 4,2 milijarde tona. U 2009. zabeleženo je smanjenje od 4%.
U SAD, koje nisu ratifikovale Protokol iz Kjota ukupne emisije štetnih gasova su se u 2010. povećale za 4% na 5,2 milijarde tona nakon smanjenja od 8% u 2009. U Japanu emisije CO2 su se prošle godine povećale za 6,5% na 1,2 milijarde tona a u Rusiji za 4% na 1,7 milijarde tona.
I u ekonomijama u tranziciji emisija gasova se povećala - u Ukrajini za 5% a u Poljskoj za 4%. U nekim zemljama su se smanjile emisije - u Španiji za 3% i Australiji za 8%, ali takav trend je zabeležen i u Grčkoj i Novom Zelandu.
SAD sada emituju 16,9 tona CO2 po stanovniku godišnje, što je dva puta više nego u EU u kojoj se godišnje emituje 8,1 tona po stanovniku. Prosečna količina emisije C02 po stanovniku u Kini iznosi 6,8 tona i manja je od proseka u EU, ali je izjednačena sa količinom koja se emituje u Italiji.
U izveštaju se ocenjuje da će industrijske zemlje verovatno moći da ispune zajednički cilj utvrđen Portokolom iz Kjota o smanjenju emisija štetnih gasova za 5% do 2012. godine u odnosu na nivo 1990. Navodi se da su u industrijskim zemljama koje su ratifikovale taj sporazum zajedno sa SAD emitovano 7,5% manje CO2 u 2010. u odnosu na 1990.
U izveštaju se iznosi i procena da će prosečna stopa smanjenja emisija u industrijskim zemljama koje su ratifikovale Protokol iz Kjota, ali i u SAD, u periodu na koji se odnosi taj sporazum od 2008 do 2012, biti 7%.
Upotreba uglja i prirodnog gasa u svetu, čiji je udeo u ukupnoj emisiji CO2 40% i 20%, povećala se prošle godine za 7% a proizvodnja cementa, čiji je udeo 4% u emisijama gasa, za 11%. Potrošnja fosilnih goriva povećala se za 3%.
Podaci izneti u studiji zasnovani su na rezultatima prikupljenim u okviru Baze podataka o emisijama za globalna atmosferska istraživanja (EDGAR) i najnovivijim statističkim podacima o korišćenju energije. Izveštaj, koji je predstavljen 21. septembra, pod nazivom "Dugoročni trend u emisiji CO2 u svetu" pripremili su JRC i holandska agencija za zaštitu životne sredine PBL.
Izvor: EurActiv.rs i EurActiv.com
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
