Evropska unija usvojila je više od 130 ekoloških ciljeva za period između 2010. i 2050. godine koji bi trebalo da pomognu na putu ka "zelenoj" ekonomiji. Međutim, novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) ukazuje da su se članice EU lakše dogovorile o nizu mera i politika za zaštitu čovekove okoline nego što ih sprovode i da će za brojne ciljeve biti potrebne dodatne mere i verovatno više vremena. Otežavajuća okolnost je što za gotovo sve obavezujuće ciljeve rok ističe 2020. godine ili ranije.

U izveštaju "Prema zelenoj ekonomiji u Evropi" ocenjuje se da je ostvaren izvestan napredak ka ciljevima koji će omogućiti prelazak na "zelenu" ekonomiju (koja manje zagađuje životnu sredinu i efikasnije troši resurse) ali i ističe da do 2020. godine i nadalje treba održati tempo.

"Zelena" ekonomija izbila je na vrh liste prioriteta EU poslednjih godina a novi izveštaj Agencije pruža sveobuhvatnu osnovu za preispitivanje dosadašnjeg napretka, kao i za procenu perspektiva da se postavljeni ekološki ciljevi ostvare u budućnosti.

"Novi izveštaj nam pokazuje da smo bili uspešni kada smo se dogovarali o politikama zaštite čovekove okoline ali da spovođenje tih politika ostaje izazov", istakao je direktor Agencije Hans Brojninks (Hans Bruyninckx).

U izveštaju se navode 63 pravno obavezujuća i 68 neobavezujućih ciljeva koje je EU postavila za period od 2010. do sredine veka. Za 62 od 63 obavezujuća cilja rok ističe 2020. godine ili ranije.

"Najveći broj ciljeva možemo posmatrati kao privremene mere u tranziciji ka 'zelenoj' ekonomiji jer u većini slučajeva iskorenjivanje problema zahteva dugotrajne napore koji će se nastaviti i posle 2020. godine", ocenjuju stručnjaci Agencije.

"Zelena" ekonomija predstavlja ekonomski model koji za cilj ima unapređenje prosperiteta efikasnim korišćenjem resursa uz očuvanje prirode.

Dosadašnji napredak

EU je kao pravno neobavezujući cilj postavila smanjenje potrošnje energije za 20% do 2020. godine. To praktično znači da bi na kraju decenije potrošnja morala da bude malo manja nego što je bila sredinom devedesetih godina prošlog veka, međutim trend je od tada krenuo naviše. Zato će dosezanje tog cilja verovatno zahtevati dosledniju primenu utvrđenih mera, a možda i dodatne podsticajne politike i mere.

Uz politike koje treba da ublaže klimatske promene, EU ima i nekoliko politika za pomoć članicama EU da se na njih adaptiraju.

Evropska komisija ohrabruje članice Unije da usvoje sveobuhvatne strategije prilagođavanja na klimatske promene, što je do sredine 2013. godine učinilo 16 zemalja.

Kada je reč o zagađenju vazduha, EU je dobro napredovala sa ispunjavanjem projekcija za emisiju štetnih gasova do 2010. godine postavljenih Tematskom strategijom o aerozagađenju.

Ispunjavanje ciljeva postavljenih za 2020. zahtevaće pak dodatne napore. Tako npr. u slučaju sadržaja finih čestica u vazduhu članice morati znatno da ubrzaju aktivnosti kako bi se približile zacrtanim ciljevima.

Na sektoru otpada jedan od neobavezujućih ciljeva je apsolutni pad prikupljenog otpada po stanovniku do 2020. godine. Ako se sadašnji trend nastavi, EU će za malo propustiti da ostvari taj cilj. Ipak, pad količine prikupljenog otpada koji se beleži od 2007. godine ohrabruje, ističu u Agenciji.

Članice EU postavile su još jedan cilj za sektor otpada - gotovo nulto odlaganje otpada na deponijama do 2020.

Dostizanje tog cilja zahteva radikalne promene u praksi upravljanja otpadom, ocenjuju u Agenciji navodeći da trend ukazuje na smanjenje otpada odloženog na deponijama sa 179 kilograma po stanovniku u 2011. godini na 114 kilograma u 2020.

U EU se reciklira trećina komunalnog otpada ali će, kako se ocenjuje, brojne članice imati velike teškoće da ispune cilj da do 2020. godine recikliraju 50% komunalnog i sličnog otpada.

Prema ranije objavljenim podacima Agencije, najviše otpada u EU reciklira se u Austriji (63%), a slede Nemačka (62%), Belgija (58%) i Holandija (51%).

Reciklaža ne samo da doprinosi smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte u atmosferu, već i manjoj potrošnji vrednih resursa.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Industrija traži zabranu bacanja plastičnih flaša
  
• 

  Vesti

  : Poplave delom rezultat klimatskih promena
  
• 

  Vesti

  : Proizvodnja energije prljava kao i pre 20 godina
  
• 

  Vesti

  : EU sprema nove energetske i klimatske ciljeve