Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Novi pokušaj za očuvanje klime
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.11.2013. |
|
|
|
|
|
|
U Varšavi se od 8. do 22. novembra održava skup predstavnika 190 zemalja koji će pokušati da približe suprotstavljene stavove i omoguće postizanje međunarodnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena. Cilj je da se takav sporazum postigne na konferenciji o zaštiti životne sredine u Parizu 2015. godine. Glavno pitanje je kako izbeći neuspeh koji je zabeležen na konferenciji u Kopenhagenu 2009. godine, kada do očekivanog sporazuma nije došlo. Jedan od problema je što najveći zagađivači - SAD i Kina - nisu spremni na obavezujuće sporazume. Problema ima čak i u EU, koja želi da bude lider u borbi protiv globalnog zagrevanja. I sama Poljska, u kojoj se održava skup, zavisi od fosilnih goriva i to ne namerava da menja.
Sporazum bi trebalo da donese ambiciozne ciljeve u pogledu smanjenja meisija gasva sa efektom staklene bašte kako bi se porast temperature u svetu ogranicio na dva stepena u poređenju sa preindustrijskom erom.
Kako je pokazao izveštaj Međunarodnog ekspertskog panela za klimatske promene (IPPC) u septembru, živa u termometrima već se podigla u proseku za 0.8 stepeni Celzijusa tokom jednog veka, a ukoliko se hitno ne promeni paleta goriva koja se koriste taj porast bi do 2100. godine mogao dostići i 5 stepeni.
Međutim, smanjenje korišćenja fosilnih goriva nije ni na vidiku. Ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte je u porastu. Dodatna loša vest je što će ugalj, najprljavije fosilno gorivo, 2020. po svoj prilici postati najznačajniji izvor energije u svetskoj privredi, što jeposledica povećane potrošnje velikih privreda koje su u usponu.
Sa druge strane, računica je veoma jednostavna. Prema Programu Ujedinjenih nacija za klimatske promene, da bi se zagrevanje ograničilo na dva stepena Celzijusa, što bi omogućilo da i posledice budu manje, potrebno je da se emisije gasova sa efktom staklene bašte smanje na 44 gigatone do 2020. godine u poređenju sa današnjih 50 gigatona, i da se do 2050. prepolove.
Glavni izazov je da najveći zagađivači podele odgovornost i obaveze. To su Kina sa 23% svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte, Sjedinjene Američke Države sa 15%, EU sa 11% i Indija i Rusija sa po 5%.
"Reč je o zaista izuzetno teškim pregovorima", ocenio je francuski ambasador za klimu Žak Lapuž (Jacques Lapouge). On je ukazao da je reč o velikom broju zemalja, gotovo 200, koje treba da postignu konsenzus o značajnim pitanjima koja se tiču konkurentnosti i položaja u upravljanju svetom.
Sprečiti greške iz prošlosti
Na ekološkoj konferenciji u Durbanu 2011. godine odlučeno je da bi sporazum iz 2015. godine trebalo da uključi sve zemlje i da bude obavezujući. Time bi se otklonile neke greške prethodnog sporazuma iz Kjota koji je obuhvatio samo razvijene privrede.
Razgovori će bez sumnje biti veoma žučni, a posebno osetljiva pitanja su da li će ciljevi biti obavezujući, što je značajno za Amerikance koji nisu raspoloženi da ratifikuju takav međuanrodni sporazum, kao i koliko treba da se angažuju privrede u usponu koje se pozivaju na pravo na razvoj i za zagrevanje optužuju industrijske zemlje.
Kako je ocenio Alden Majer (Meyer) iz američke nevladine organizacije Unija angažovanih naučnika (Union of Concerned Scientists), u Varšavi se ne može očekivati konačna odluka, ali je značajno da se smanje neke razlike u mišljenjima i da se razjasni šta učesici pokušavaju da dobiju u parizu.
"Neke zemlje sada kažu da u Parizu treba postići samo sporazum u okviru i pravilima", dok će konkretne brojke o smanjenju emisija doći tek kasnije, rekao je on aludirajući pre svega na Brazil.
Pored toga, siromašnije zemlje očekuju napredak u pogledu finansijske pomoći koju bi dobile za suočavanje sa kimatskim promenama. To je jedna od tačaka razdora, i pregovori su često otežani zbog manjka poverenja prema razvijenim zemljama.
Formiranje Zelenog fonda koji bi trebalo do 2020. godine da omogući da se godišnje 100 miliojardi dolara izdvoji za te svrhe je pri kraju. Prva uplata u fond se očekuje 2014. godine, a novac su obećale bogate zemlje.
Da se upravo u tim pitanjima kriju zamke koje treba izbeći da bi se postigao uspeh u Parizu 2015. godine, upozorila je direktorka francuskog Instituta za održivi razvoj i međunarodne odnose (Iddri) i bivša pregovaračica za sporazum iz Kopenhagena Lorans Tibijana (Laurence Tubiana).
Kako je rekla, neuspeh da se sporazum postigne na konferenciji u Kopenhagenu, kada su očekivanja bila velika, ima više uzroka. Pre svega je ukazala na nasleđe protokola iz Kjota koji je napravio razliku između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, pri čemu su jedne imale obavezu da se angažuju a druge ne.
Međutim, takav pristup je sve manje opravdan jer su se emisije i ekonomski razvoj pojedinih zemalja u velikoj meri povećali, pre svega u Kini. A zemlje u usponu su, kako je kazala Tibijana, u Kopenhagen došle s idejom da ništa ne treba da se promeni, odnosno da treba da zadrže takav status i da ne treba da osmisle ozbiljnu politiku za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte.
Pored toga naevla je i da je Danska kao predsedavajuća načinila propust jer je zanemarila tu političku dimenziju i prvo je usaglasila tekst sporazuma sa razvijenim zemljama, pa je tek onda konsultovala zemlje u razvoju.
"Bio je to recept za neuspeh", kazala je ona.
Kao pozitivne promene koje su nastupile od 2009. godine ona je navela da su počeli da se organizuju sektori nove privrede koja ne troši mnogo fosilna goriva, kao i da su gotovo sve velike zemlje ili pripremile svenario za smanjenje emisija ili će to učiniti, kao i da se bolje znaju mogućnosti smanjenja za svaki sektor, kao i troškovi koje to donosi.
Pored toga u velikim zemljama se povećala i svest o rizicima i šteti koju donose klimatske promene. To ne smanjuje potrebu da se na državnom nivou prihvate obavežu, ali ipak pobpljšava klimu za postizanje sporazuma.
Govoreći o okolnostima pod kojima se pregovara, Tibijana je rekla da ukoliko se posmatra Evropa nisu povoljniji nego 2009. godine. Kao jedan od razloga navela je nove izbore fosilnih goriva - uljnih i gasnih škriljaca, nafta na moru u velikim dubinama. "To otežava zagovaranje za klimu", kazala je.
Poljska - zavisnik od fosilnih goriva
Poljska, koja će ugostiti ovu konferenciju, jedna je od zemalja koje ne odustaju od najprljavijih fosilnih goriva kao sredstva za očuvanje energetske nezavisnosti.
Ova zemlja namerava da nastavi da koristi ugalj i ne krije nameru da se dodatno osloni na eksploataciju gasnih škriljaca, od čega se aktivistima za zaštitu životne sredine diže kosa na glavi.
Takav izbor stvara Poljskoj loš imidž u EU, iako je Poljska tek 5. nas listi najvećih zagađivača ugljen dioksidom u Uniji, iza Nemačke, Velike Britanije, Italije i Francuske.
"Ne možemo dozvoliti da nas liše nacionalnog dobra. Svaka zemlja gradi energetsku i industrijsku nezavisnost na sopstvenim izvorima", kazao je premijer Poljske Donald Tusk. Elektrane na ugalj proizvode 95% struje u Poljskoj, što povećava zagađenje, ali omogućava niže cene za potrošače i preduzeća.
Jedna od glavnih turističkih destinacija u zemlji Krakov se zimi bukvalno guši od zagađenja i zato je planirana zabrana grejanja na ugalj.
"Ovde se granice za zagađenje ugljen-dioksidom premašuju i do pet puta. Takva situacija je slična kao u Pekingu", kazala je Ana Dvorakovska iz udruženja za borbu protiv zagađenja Alarm.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|