Intenzivna proizvodnja mesa i mleka širom sveta nanosi sve veću štetu društvu i prirodnoj sredini, upozorava se u novom izveštaju "Atlas mesa" i napominje da način na koji se danas proizvode i troše proizvodi od mesa i mleka treba radikalno promeniti. Intenzivno stočarstvo odnosi znatne resurse u zemljištu i vodi i 40% svetske proizvodnje žitarica završi u stočnoj hrani. Potrošnja mesa u SAD i Evropi stagnira dok u azijskim i drugim zemljama koje beleže brz privredni rast i povećanje srednje klase vrtoglavo raste. Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u svetu nešto je veća od 40 kilograma ali je u razvijenim zemljama više od dva puta veća nego u zemljama u razvoju.

Autori "Atlasa mesa" - Prijatelji Zemlje Evropa i Fondacija Hajnrih Bel (Heinrić-Böll-Stiftung), ocenjuju da je sistem proizvodnje mesa i mleka loš jer zavisi od oskudnih resursa zemljišta i vode i prenosi prikrivene troškove na potrošača.

Poljoprivreda u svetu, kako se navodi, troši 70% raspoložive slatke vode od čega trećina odlazi na stočarstvo.

Sve intenzivnije stočarstvo takođe je jedan od najvećih potrošača zemljišta i jestivih kultura i više od 40% godišnje proizvodnje pšenice, raži, ovsa i kukuruza upotrebi se za stočnu hranu a trećina od 14 milijardi hektara koliko se obrađuje u svetu koristi se za proizvodnju hrane za stoku.

Za proizvodnju kilograma govedine utroši se 15.500 litara vode, koliko i za proizvodnju 12 kilograma pšenice ili 118 kilograma šargarepe.

Istovremeno je da bi se napravio jedan hamburger potrebno više od 3,5 kvadratnih metara zemljišta, navodi se u "Atlasu mesa".

Cilj izveštaja je da se pokrene debata o potrebi bolje, bezbednije i održivije poljoprivrede i proizvodnje hrane.

"Intenzivna proizvodnja mesa ne znači samo torturu životinja. Ona uništava čovekovu okolinu ... Evropa je, posle Kine, najveći uvoznik soje. Argentina i Brazil znatno povećavaju proizvodnju soje koja se koristi kao hranivo za životinje za klanje. Sve veća potrošnja mesa za posledicu ima i skok cena zemljišta. Gotovo trećina svetskog zemljišta koristi se za proizvodnju hraniva", kaže predsednica Fondacije Barbara Unmisig (Unmüßig).

Adrian Beb (Bebb) iz ekološke mreže Prijatelji Zemlje Evropa ističe da ishrana više nije privatna stvar i da sa svakim obrokom "pravimo politički izbor, utičemo na živote ljudi širom sveta, na prirodnu sredinu, biodiverzitet i klimu".

"Velika količina resursa završi kao hrana. Postoje održive alternative dominantno destruktivnom, od strane korporacija kontrolisanom i intenzivnom globalnom sistemu proizvodnje i potrošnje mesa", rekao je Beb.

U izveštaju se takođe upozorava na rizik da se poljoprivredni i standardi u ishrani "gurnu u stranu" u trgovinskim pregovorima EU i SAD.

Kako se navodi, velike prehrambene i biotehnološke kompanije žele da EU ukloni ograničenja na genetski modifikovanu (GM) hranu i hranivo i dovode u pitanje propise o označavanju takvih proizvoda.

Korporacije takođe žele da potkopaju "predostrožne principe" EU na osnovu kojih se utvrđuju standardi u bezbednosti hrane i da dalje globalizuju i industrijalizuju mesnu industriju.

Rešenja postoje, smatraju autori "Atlasa mesa" i traže od zakonodavaca da reformišu sektor stočarstva.

U dokumentu o održivoj ishrani, koji će Evropska komisija objaviti na proleće 2014, biće naglašeno osnovno pravo na hranljivu ishranu zasnovanu na sezonskoj i lokalno proizvedenoj hrani koja se gaji na održiv način i uz poštovanje kulturnih raznolikosti. Novi "model" ishrane uključuje i manji dnevni unos mesa.

Potrošnja mesa raste

Globalna tražnja mesa raste ali različitim tempom, zavisno od regiona. Tako u Evropi i SAD, najvećim svetskim proizvođačima mesa u 20. veku, potrošnja danas raste sporo ili čak stagnira.

S druge strane, u zemljama koje beleže brz ekonomski rast u Aziji i drugim delovima sveta, do 2022. godine mesni sektor će, kako se procenjuje, porasti za oko 80%. Pri tome će najveći rast zabeležiti Kina i Indija zahvaljujući ogromnoj tražnji za račun nove srednje klase u tim zemljama.

Procenjuje se da je u svetu u 2013. godini proizvedeno 308,2 miliona tona mesa od čega 114 miliona svinjskog, 106 miliona živinskog i 68 miliona tona govedine.

Potrošnja mesa po stanovniku u svetu u 2013. godini bila je 43 kilograma godišnje ali je u razvijenim zemljama premašila 79 kilograma a u zemljama u razvoju je bila 33,3 kilograma.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Francuska proizvodi četvrtinu cerealija u EU
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji gotovo nestala proizvodnja junećeg mesa
  
• 

  Vesti

  : Pet članica prekoračilo kvote za mleko
  
• 

  Vesti

  : PKS: Izvoz junetine iz Srbije u EU doveden u pitanje