Srbija će se, sudeći prema najavi ministarke energetike Zorane Mihajlović, uskoro pridružiti nekolicini evropskih zemalja u kojima je otpočelo istraživanje i eksploatacija foslinih goriva iz škriljaca. Na škriljce se u Evropi gleda kao na način da se smanji energetska zavisnost od uvoza gasa, pre svega iz Rusije, ali i kao na veliku opasnost po životnu sredinu. Čak i u zemljama u kojima je istraživanje dozvoljeno, firme koje dobiju dozvolu suočavaju se sa negodovanjem javnosti, a primer toga su protesti širom Rumunije 6. aprila.

Odlazeća ministarka Mihajlović najavila je da će se uljni škriljci u Srbiji eksploatisati izdavanjem koncesije. Ova tema u Srbiji prisutna je već godinama, a kao osnovne negativne strane eksploatacije škriljaca navode se šteta koja se nanosi životnoj sredini i velika ulaganja.

Mihajlovićeva je, međutim, ovo uvrstila među prioritete.

"To je jedan od prioriteta energetskog sektora u Srbiji. Činjenica je da ta ulaganja direktno utiču na privredni rast", kazala je ona za dnevni list Danas od 7. aprila.

Prema vojvođanskom sekretarijatu za energetiku, glavna ležišta u Srbiji su u istočnoj Srbiji (timočka zona i južno-moravski basen kod Aleksinca), južnoj Srbiji (babušnički, vranjski i kosanički basen) i u Zapadnoj Srbiji (u krusevačkom, zapadnomoravskom i valjevskom basenu).

Škriljci se eksploatišu u SAD i imaju značajnu ulogu u snabdevanju. Procenjuje se da bi zahvaljujući nekonvencionalnim izvorima gasa i nafte, u koje spadaju i škriljci, SAD bi do 2015. godine mogle da zamene Rusiju kao najvećeg proizođača nafte. Mišljenja su podeljena u pogledu mogućnosti da se tako nešto ponovi u Evropi.

Prema analizi Fondacije Rober Šuman objavljenoj krajem 2013, upotreba škriljaca u SAD je uticala na i Evropu kroz niže cene gasa na tržištu i uglja, što je posledica smanjene potražnje za uvozom ruskog gasa, ali izvoza uglja iz SAD. Dodatno pojeftinjenje energije kroz dodatan izvor doprinelo bi konkurentnosti Evrope, u kojoj je energija skupa.

Međutim, u toj publikaciji se navodi da ni izdaleka nije izvesno da je sličan scenario moguć u Evropi, bar kratkoročno gledano. Kao prepreke se navode nedovoljna isplativost zbog visokih troškova bušenja i neizvesnih cena gasa. Pored toga, navodi se i protivljenje u društvu zbog narušavanja životne sredine, ali i činjenica da je energetska bezbednost zaista u fokusu samo u zemljama koje su u velikoj zavisnosti od ruskog gasa, poput Poljske.

U EU je dozvoljena upotreba gasa iz škriljaca, a sama odluka je na zemlji članici. Početkom 2014. usvojene su i preporuke o vađenju gasa iz škriljaca.

Stavovi zemalja članica se razlikuju, pa se u nekim zemljama poput Poljske, Nemačke, Estonije Španije i Velike Britanije sprovode istraživanja, u nekim zemljama poput Danske i Mađarske ona su planirana, dok su Češka, Bugarska , Francuska, Holandija i Češka uvele moratorijum na eksploataciju energije iz škriljaca.

Protesti: Slučaj Ševron u Rumuniji

Zbog rizika za životnu sredinu, javno mnjenje u EU uglavnom nije naklonjeno projektima u vezi sa eksploatacijom škriljaca. Najnoviji primer je Rumunija, u kojoj je više hiljada ljudi izašlo na ulice 6. aprila da se suprotstavi eksploataciji gsnih škriljaca u trenutku kada se američki energetski gigant Ševron (Chevron) sprema da postavi prvu sondu za istraživanje u roj zemlji.

"Hidrauličke rane nikad ne zarastaju", jedan je od transparenata koje su nosili demonstranti u Rumuniji, protiveći se pre svega hidrauličkom lomljenju stena, poznatom i kao "fraking" (fracking), koji se primenjuje u eksploataciji gasa iz škriljaca.

Tokom te procedure hemijske supstance i voda se ubrizgavaju u tlo, što je zabranjeno u Francuskoj zbog narušavanja životne sredine.

Jedno istraživanje američkog univerziteta Djuk (Duke) je 2013. otkrilo zagađenje bunara pijaće ode u blizini lokacija za izvlačenje gasa iz škriljaca u SAD.

"Ševron, ne možes bez poziva doći i sejati smrt iza sebe" i "Sadite drveće, a ne sonde" neki su od transparenata sa protesta u Bukureštu, koji nije jedini grad u kojem su RUmuni negodovali zbog ovih planova.

Demonstriralo je i skoro 2.000 ljudi u Aradu na severozapadu zemlje, oko 500 u Vasluiu na severoistoku, oko 200 u Barladu na severoistoku, a mediji su preneli da je okupljanja bilo u još 60-ak gradova širom zemlje.

"Znamo koje je posledice eksploatacija gasnih škriljaca ostavila u SAD i ne želimo isto ovde", rekla je studentkinja arhitekture Aleksandra Paslaru.

"Ova vlada je obećala da će braniti naše interese, a onda daje ovlašćenje za sonde za istraživanje protiv naše volje", kazao je Romeo David, lokalni savetnik u gradiću Puiesti na severoistoku zemlje, gde Ševron namerava da sprovodi istraživanja.

Premijer iz redova socijal-demokrata Viktor Ponta se protivio eksploataciji skriljaca dok je bio u opoziciji, ali je u međuvremenu postao veliki pristalica tog izvora energije.

Ševron, koji je dobio dozvole za istraživanje na severoistoku i jugoistou RUmunije, odbacuje optužbe protivnika eskploatacije škriljaca, tvrdeći da poštuje ekološke standarde.

Izvor: AFP, Beta i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Energetika guta vodu
  
• 

  Vesti

  : Višegradska četvorka želi američki gas
  
• 

  Vesti

  : Preporuke EK za eksploataciju gasa iz škriljaca