Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi plan EU za smanjenje CO2 negativno će se odraziti na rast
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novi plan Evropske unije čije je težište na smanjenju emisije ugljen dioksida (CO2) za 40% do 2030. za posledicu će imati pad evropskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od između 0,1% do 0,45%, pokazuju procene uticaja novih ciljeva koje je Evropska komisija predložila u oblasti klimatskih promena i energetike. Koliki će biti pad zavisiće od toga kakav će sistem naknada za emisije biti uveden u sektorima koji nisu obuhvaćeni evropskim Sistemom trgovine emisijama (ETS). Težište nove strategije je na smanjenju emisije gasova, što su kritikovale organizacije za zaštitu životne sredine i neke članice zbog zanemarivanja značaja uštede energije i obnovljivih izvora energije za smanjenje emisije gasova. Takođe, ambiciozniji ciljevi za uštedu energije i obnovljive izvore, od kojih se odustalo, dugoročno bi se povoljnije odrazili na privredni rast.
Osim smanjenja emisija gasova za 40% do 2030. Evropska komisija predložila je u okviru novih energetskih i klimatskih ciljeva za period do 2030. godine da se udeo energije iz obnovljivih izvora poveća na 27%. Predlog, međutim, ne predviđa obavezujuće ciljeve za članice.
Evropska komisija je u svom predlogu odustala od ambicioznijih ciljeva za uštedu energije i obnovljive izvore koji bi se dugoročno povoljno odrazili na privredni rast i smanjenje troškova.
Čelnici EU institucija su pozdravili predlog kao istovremeno efikasan i "ekonomski obazriv" i isplativ.
Međutim, prema porceni Komisije planirano smanjenje emisija imaće za posledicu pad od između 0,1% i 0,45% za evropski BDP zavisno od toga kakav će se sistem EU uvesti za naplatu emisija u sektorima koji nisu obuhvaćeni ETS-om.
Background Evropska komisija predstavila je u januaru 2014. nove energetske i klimatske ciljeve za period do 2030. godine - smanjenje emisije ugljen dioksida (CO2) za 40% i udeo od 27% energije iz obnovljivih izvora. Komisijin predlog energetske i klimatske politike treba da potvrde vlade članica EU u Evropski parlament.
Energetska politika za period do 2020. predviđa inače smanjenje emisije štetnih gasova za 20% u odnosu na 1990. godinu, udeo obnovljivih izvora od 20% i povećanje energetske efikasnosti za 20%.
Sada je emisija štetnih gasova u atmosferu za 18% niža nego 1990. dok je udeo obnovljivih izvora nešto manji od 13%.
U analizi se ocenjuje da bi negativan uticaj na BDP mogao da se "ograniči ako bi se naknade za emisije primenjivale u celoj privredi (putem ETS ili takse na ugljenik) i ako bi se prihodi koristili za smanjenje troškova rada", odnosno smanjenje poreza na rad.
Izneta je i ocena da bi, ako bi se uveli ambiciozniji ciljevi za uštedu energije BDP povećao za 0,53%. Međunarodna agencija za energetiku iznela je prognoze da bi evropski BDP mogao da se poveća za 1% do 2035. sa visokim ciljevima za energetsku efikasnost.
Predstavnik mreže ekoloških organizacija Prijatelji Zemlje Evropa Bruk Rajli (Brook Riley) kritikovao je predlog Evropske komisije, ocenivši da je rasprava o ciljevima za 2030. besmislena.
Ta organizacija smatra da je strategija čije je težište na ciljevima za smanjenje emisije gasova, zasnovana na pesimističnim procenama Komisije o tome na koje mere će moći da nagovori članice EU.
"I, oni su spremni da žrtvuju koristi od ambiciozne klimatske i enegetske politike da bi opravdali svoj defetizam", rekao je Rajli.
Procenu uticaja novih ciljeva kritikovala je industrija energetski efikasnih tehnologija i materijala, kao i neke članice EU, zbog, kako tvrde, diskriminatorskog i pristrasnog modela koji mere za uštedu energije prikazuje manje isplativim od ETS-a u smanjenju emisija ugljen dioksida.
Najnoviji izeštaj Međuvladinog panela za klimatkse promene (IPCC), objavljen 13. aprila, pokazao je da će ostvarivanje ciljeva u smanjenju emisija ugljen dioksida umanjiti rast svetske privrede za 0,06% do 2030.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
