Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Najviše elektrana zagađivača u Nemačkoj i Britaniji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sve elektrane najveći zagađivači čovekove okoline u Evropskoj uniji su na ugalj a 18 od 30 najprljavijih je u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, pokazalo je novo istraživanje nevladinih organizacija koje je finansirala EU. Iako je ugalj gorivo koje je jedan od vodećih zagađivača životne sredine, proizvodnja struje iz tog energenta je poslednjih godina porasla, istina ne mnogo. Tome su delom doprinele niske cene uglja uz visoke cene gasa. Ekolozi upozoravaju da Nemačka i Poljska planiraju otvaranje novih rudnika lignita a Britanija želi da razvije mehanizam zahvaljujući kojem bi elektrane na ugalj mogle da dođu do sredstava za ulaganja u povećanje kapaciteta.
Izveštaj "Prljavih 30" koalicije nevladinih organizacija, uključujući CAN Evropa, Svetski fond za prirodu i Evropski ekološki biro, potvrdio je da sve elektrane veliki zagađivači kao gorivo koriste ugalj. Najviše elektrana na ugalj u Uniji ima Nemačka a slede Poljska i Velika Britanija.
Listu velikih zagađivača predvodi elektrana Belhatov u Poljskoj, a slede Nojrat (Neurath) i Nideraušem (Niederaussem) u Nemačkoj. Britanska termoelektrana Draks (Drax) je na šestom mestu liste zagađivača a među prvih deset su i jedna grčka i jedna italijanska elektrana.
Podaci za izveštaj dobijeni su na osnovu zahteva koje su članice EU dostavile Evropskoj komisiji za Sistem trgovine emisijama za ugljen dioksid (CO2).
Izveštaj je pokazao i da je između 2009. i 2012. godine blago povećana proizvodnja struje iz uglja, iako se taj energent smatra jednim od najvećih zagađivača među fosilnim gorivima. Rast proizvodnje se više pripisuje činjenici da su elektrane radile gotovo punim kapacitetom nego otvaranju novih. Cena uglja na tržištu bila je niska.
"Uz niske cene uglja i CO2 na međunarodnom tržištu i visoke cene gasa, preuzeli smo rizik, posebno s ozbirom na debate o energetskoj bezbednosti, većeg korišćenja autohtonog fosilnog goriva", rekao je analitičar za energetsku politiku Svetskog fonda za prirodu Darek Urbaniak.
Ugalj je fosilno gorivo koga u EU ima najviše i lako se vadi. EU ima i gas iz škriljaca ali je njegova eksploatacija mnogo kompleksnija i skuplja. Taj gas se krije duboko u zemlji i mora da se vadi metodom hidrauličnog lomljenja stena - frakingom (fracking).
Background Evropa nastoji da do 2020. godine smanji potrošnju primarne energije za 20%, što nije pravno obavezujući cilj.
Proizvodnja energije iz uglja u svetu porasla je između 2000. i 2010. za 45% dok je sektor nefosilnih goriva imao rast od 25%, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju.
Oko 60% novih kapaciteta na ugalj je iz najmanje efikasne klase komercijalno dostupne tehenologije za proizvodnju struje iz uglja.
Elektrane na ugalj ispuštaju više ugljen dioksida nego one na druge tipove goriva pa su vodeći uzročnik globalnog zagrevanja.
U procesu sagorevanja uglja ispuštaju se i sumpor dioksid, azotni oksidi, čestice i živa koji se povezuju za zdravstvenim problemima, poput respiratornih bolesti, i zagađenjem vode i tla.
Ekološke nevladine organizacije upozorile su i da niska cena uglja potkopava prelazak na obnovljive izvore energije koji manje zagađuju životnu sredinu. Tako Nemačka planira otvaranje novih rudnika lignita na istoku zemlje, na granici sa Poljskom. I Poljska ima slične planove, sa druge strane granice.
Nemačka je inače nakon tragedije u Fukušimi počela postepeno da zatvara nuklearne elektrane.
Britanski planovi
Evropska komisija ovih dana treba da saopšti da li će dozvoliti Velikoj Britaniji da nastavi da razvija tzv. mehanizam kapaciteta za proizvođače energije.
Britanska vlada strahuje da zemlja neće imati dovoljne kapacitete za proizvodnju struje da zadovolji rast tražnje u narednim godinama.
Prema predloženom novom mehanizmu, proizvođači bi osigurali ugovore o snabdevanju na rok do 15 godina i elektrane na ugalj, koje bi verovatno bile u stanju da ponude struju po najnižoj ceni, mogle bi onda da iskoriste sredstva koja će dobiti jer su izabrane za ulaganja u nadogradnju kapaciteta. Brojne britanske elektrane i tako to treba da urade, kako bi poštovale pravila EU iz direktive o emisiji industrijskog sektora.
Britanskim elektranama zapravo bi korišćenje sredstava sličnih subvenciji omogućilo da poštuju drugi zakon EU. Analitičari kažu da bi to moglo da se smatra kršenjem propisa EU o konkurenciji.
"Prema propisima EU o državnoj pomoći, preduzeću mogu da se daju subvencije samo da preduzme nešto što ne bi preduzelo i tako (bez pomoći)", podsetila je advokatica organizacije Klijent Zemlja Marija Klajs (Maria Kleis), preneo je EurActiv.com.
Klajs je rekla i da je vladama dozvoljeno da subvencionišu aktivnosti kojima se ostvaruje određeni politički prioritet (npr. proizvodnja struje iz obnovljivih izvora) a koji bi na tržištu mogao da se suoči sa barijerama.
Ekolozi brinu i da bi mehanizam kapaciteta mogao da "zacementira" proisvodnju struje iz uglja u Britaniji na 15 godina. Tako bi se za tri godine prekoračio rok do kada britanska proizvodnja treba da bude "dekarbonisana" kako bi ispunila ciljeve iz zakona o klimatskim promenama.
Aktivistkinja Svetskog fonda iz britanske kancelarije Dženi Benks (Jenny Banks) ocenila je da bi subvencionisanje elektrana na ugalj nanelo štetu nastojanjima da se smanje emisija ugljenika i zagađenje vazduha.
Poljska, Francuska i Nemačka takođe razmatraju mehanizam kapaciteta kao deo energetske strategije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
