Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Za EU bolji viši ciljevi za uštedu energije
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.06.2014. |
|
|
|
|
|
|
Evropska unija, da bi očuvala sadašnji zamah u smanjivanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, treba da do 2030. smanji potrošnju energije za 30% ili eventualno 35%, navodi se u nacrtu pregleda stanja u oblasti energetske efikasnosti u EU. To bi doprinelo i većoj energetskoj bezbednosti i podstaklo otvaranje radnih mesta i rast, ali članice nisu spremne da prihvate ambiciozne ciljeve pre svega zbog troškova koje bi to donelo. Težište nove strategije EU u oblasti energetike i klimatskih promena je na smanjenju emisije gasova i za sada se odustalo od ambicioznijih ciljeva za uštedu energije i povećanje udela obnovljivih izvora.
Predloženi ciljevi za energetsku efikasnost ne bi, prema nacrtu pregleda stanja koji je pripremila Evropska komisija, bili obavezujući za članice EU bar do 2017. godine, a zasnivali bi se na smanjenju primarne energetske potrošnje za 1.312 miliona tona ekvivalenta nafte (ten) da bi se ostvario cilj od 35% i 1.218 miliona tona ekvivalenta nafte za cilj od 30%.
To se poklapa sa rezultatima procene uticaja koji pokazuju da bi ambiciozniji ciljevi za uštede energije u EU doneli i veće koristi kada je reč o rastu bruto domaćeg proizvoda, otvaranju radnih mesta, energetskoj bezbenosti i smanjenju emisije gasova.
Prema proceni uticaja koja je urađenje za potrebe pregleda u oblasti energetske efikasnosti, uvođenje cilja za uštedu energije od 40% do 2030. povećalo bi privredni rast na 4% godišnje, zaposlenost na godišnjem nivou za 3,15% dok bi se uvoz fosilnih goriva smanjio u vrednosti od 505 milijardi evra godišnje, rekli su izvori upućeni u izveštaj.
Cilj od 40% u oblasti energetske efikasnosti doprineo bi smanjenju upotrebe gasa za 42,2% i uvoza gasa 40%.
U EU, međutim, na sastanku komesara i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso) nije prošle nedelje postignut dogovor o konačnom cilju za energetksu efikasnost kojim bi se dopunio cilj za smanjenje emisija gasova sa efektom stkalene bašte. Predviđeno je da se emisije gasova smanje za 40% do 2030.
Barozo je više za ambicioznije ciljeve za energetske uštede do 2030. i izvori kažu da je dao zeleno svetlo komesarima za energetiku i klimatske promene Ginteru Etingeru (Gunther Oettinger) i Koni Hedegard (Connie Hedegaard) da insistiraju na ciljevima višim od 25%, tako da cilj od 30 ili 35% ostaje u igru.
Međutim, generalna sekretarka Evropske komisije Ketrin Dej (Catherine Day) smatra da cilj treba da bude između 25 i 27% zbog isplativosti.
"Suština je da ovaj cilj (za energetsku efikasnost) treba da bude u potpunosti u skladu sa ostatkom paketa za 2030, mora da bude politički prihvatljiv i tehnički izvodljivi", rekli su evropski izvori.
"Ako imate viši cilj za energetsku efikasnost, to će imati posladice na troškove u sektorima koji nisu u Sistemu trgovine emisijama (ETS), posebno u nekim zemljama članicama", rekao je neimenovnai evropski zvaničnik.
Background Evropska komisija predstavila je u januaru 2014. nove energetske i klimatske ciljeve za period do 2030. godine - smanjenje emisije ugljen dioksida (CO2) za 40% i udeo od 27% energije iz obnovljivih izvora. Ciljevi za povećanje udela obnovljivih izvora energije nisu, međutim, obavezujući.
Komisijin predlog energetske i klimatske politike treba da potvrde vlade članica EU u Evropski parlament.
Energetska politika za period do 2020. predviđa inače smanjenje emisije štetnih gasova za 20% u odnosu na 1990. godinu, udeo obnovljivih izvora od 20% i povećanje energetske efikasnosti za 20%.
Članice EU su se ranije obavezale da će do 2020. smanjiti potrošnju energije za 20% u odnosu na nivo iz 2005.
Prema nacrtu pregleda stanja u oblasti energetske efikasnosti, "uz punu primenu i nadzor postojećih zakona, EU može da ostvari taj cilj (od 20%), i uštedi 170 miliona tone ekvivalenta nafte".
Obavezujući ciljevi od 2017?
Evropska komisija je u nacrtu pregleda navela da planira da 2017. ponovo razmotri pitanje ciljeva za energetsku efikasnost, i pre svega da li članice preduzimaju korake ili je potrebno vratiti obavezujuće ciljeve.
U Briselu vlada mišljenje da bi cilj od 40% bio neprihvatljiv za Veliku Britaniju i Višegradsku četvrotku, ali da bi obavezujući ciljevi na nivou EU za uštedu energije verovatno viši od 27% mogli biti prihvatljiv.
Lideri EU bi treblao 26. juna da razgovaraju o energetskim i klimatskim ciljevi za 2030, a da u oktobru postignu dogovor o tome. U međuvremenu, u septembru bi treblao da bude objavljen pregled stanja i napretka u oblasti energetske efikasnosti u EU.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
<
Povezani sadržaj
br /> |
|
|