Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nova runda pregovora o klimatskim promenama, EU traži akciju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je, dva dana posle predstavljanja novih planova SAD u borbi protiv klimatskih promena do 2030, ocenila da, osim planiranja koraka u daljoj budućnosti, treba ambicioznije delovati na tom planu pre kraja tekuće decenije. EU je to saopštila povodom nove runde pregovora o postizanju sporazuma za borbu protiv klimatskih promena posle 2020, koja je 4. juna počela pod okriljem UN u Bonu. Uspesi EU i novi planovi SAD za smanjenje emisija mogli bi da daju podstrek pregovorima, ali među više od 190 zemalja koje učestvuju u tom procesu ima još dosta razlika koje moraju da se prevaziđu. U svetu je ovog proleća pređen još jedan simboličan prag, pošto je u aprilu na severnoj hemisferi prvi put mesečna koncentracija ugljen dioksida (CO2) bila veća od 400 delova na milion (PPM).
"Iako svi već gledamo dalje od tekuće decenije, ključno je da se pojača delovanje pre 2020", saopštila je evropska komesarka za pitanja klime Koni Hedegard (Connie Hedegaard) povodom nastavka pregovora o klimatskim promenama.
Evropska unija ocenjuje da bi mogla da do 2020. smanji za 24% emisije gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na nivo iz 1990, što je više nego što je planirano. EU je postavila cilj da do te godine, emisije pre svega ugljen dioksida (CO2) smanji za 20% u odnosu na nivo iz 1990.
To bi značilo da bi se u 2020. količine emitovanih gasova smanjile za oko 5,5 gigatona, što je nešto više od godišnje emisije EU i Islanda, navela je Evropska komisija. U 2012. u EU i na Islandu je emitovano ukupno 4,55 gigatona gasova sa efektom staklene bašte.
U Bonu su 4. juna počeli razgovori pod okriljem UN koji bi trebalo da omoguće napredak u postizanju novog globalnog sporazuma protiv klimatskih promena. Pored toga, razgovaraće se i tome šta bi još moglo da se uradi na planu borbe protiv klimatskih promena do 2020. Razgovori u Bonu će trajati do 15. juna.
U pregovorima o novom sporazumu učestvuje 195 zemalja, a plan je da se krajem 2015. u Parizu sklopi globalni sporazum koji će predviđati obaveze za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za sve zemlje posle 2020.
Opšti cilj je da se obuzda rast prosečne temperature u svetu, odnosno da to povećanje ne pređe prag od 2 stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije. Naučnici ocenjuju da je sada takav trend da se ide ka povećanju prosečne temperature od 4 stepena Celzijusa.
"Nauka određuje tempo a ona nam poručuje da moramo hitno da ubrzamo napore", rekla je krajem maja za AFP zvaničnica UN za klimu Kristina Figeres.
Pregovori u Bonu počeli su tehničkim razgovorima a debata bi trebalo da počne 5. i 6. juna. Najavljeno je učešće oko 50 ministara.
Dobri rezultati EU i novi planovi SAD za smanjenje emisija CO2, objavljeni uoči nove runde pregovora, mogli bi da daju podstrek pregovorima. Do konferencije u Parizu kroz 18 meseci, međutim, ostaje da se prevazuje još dosta razlika u vezi sa vrstom ciljeva i koliko će oni biti obavezujući.
Novi planovi SAD
SAD su 2. juna predstavile nove planove za smanjenje emisija sa efektom staklene bašte do 2030, što je EU pozdravila kao do sada najabmiciozniju meru te zemlje.
Američki predsednik Barak Obama (Barack) je najavio nove propise u vezi sa emisijama gasova iz termoelektrana koje emituju trehinu gasova sa efektom staklene bašte u SAD. Cilj je da se emisije iz termoelektrana smanje za 30% do 2030. u odnosu na 2005.
Prema novim pravilima o smanjenju emisije gasova, savezne države imaju rok do sredine 2018. da odrede kako će postići zadati cilj, što znači da propisi neće u potpunosti stupiti za mandata predsednika Baraka Obame koji insistira na ekološkim merama. Obama je želeo da savezne države iznesu planove o sprovođenju mera do sredine 2016, ali se u propisima navodi 2017. godina kao krajnji rok za dostavljanja planova.
Koni Hedegard je pozdravila plan američkog predsednika i ocenila da je to do sada najjača mera SAD u borbi protiv klimatskih promena i da to pokazuje da Vašington ozbiljno shvata klimatske promene.
EU blizu ostvarenja cilja za 2020.
Unija, jedan od predvodnika borbe protiv klimatskih promena u svetu, uspela je da u 2012. smanji emisije gasova za 19% u odnosu na nivo iz 1990, što je vrlo blizu cilja koji je postavila za 2020, saopštila je 3. juna objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). U odnosu na 2011. emisije su smanjene za 1,3%.
"To znači da smo vrlo blizu cilj do 20% i to osam godina pre 2020", navela je ta agencija i dodala da je tokom perioda u kome su emisije smanjene za 19%, privredna aktivnost EU porasla za 45%.
Direktor EEA Hans Brojninks (Bruyninckx) je rekao da je EU pokazala da ekonomski rast i smanjenje emisija gasova nisu protivrečni.
Smanjenje emisija je ostvareno uglavnom zbog manje emisija u transportu i industriji i sve većem udelu energije iz obnovljivih izvora, navela je EEA.
U Uniji su od 1990. emisije smanjenje za 1.082 megatona, što je više nego što je u Italiji i Velikoj Britaniji zajedno ispušteno u 2012.
Od članica EU Italija i Poljska su najviše smanjile emisije u 2012. dok su ih Velika Britanija i Nemačka povećale zbog veće upotrebe čvrstih goriva.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
