Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Cene vode u Srbiji niske, gubici veliki
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kvalitet vode "iz česme" u Srbiji je neujednačen, pri čemu su nepravilnosti posebno rasprostranjene u Vojvodini, a niska cena u kombinaciji sa velikim gubicima i niskom naplatom onemogućava investicije, rečeno je 22. oktobra na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS). Najavljeno je da će Republička direkcija za vode ponovo podneti Vladi podzakonska akta koja bi omogućila vodoprivrednim preduzećima da povećaju cene u skladu sa troškovima. Ukazano je i na nedostatak kontrole nad seoskim vodovodima što po rečima predstavnika Instituta za javno zdravlje Batut predstavlja "tempiranu bombu" za zdravlje stanovništva.
Vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za vode Miodrag Pješčić rekao je da su u pripremi metodologija i kriterijumi za izračunavanje cene vode, kojima bi vodoprivredna preduzeća dobila mogućnost da drastično podignu cene vode, u nekim delovima Srbije do tri puta.
"Time bi se utvrdilo koliko treba da košta kubik vode da bi se pokrili troškovi i ostavilo prostora za investicije", rekao je Pješčić, dodavši da se uzimaju u obzir parametri poput dužine cevi, opreme kao što su pumpe i zaposlenih koji su potrebni za održavanje sistema.
Predlog ovih dokumenata već je podnet Vladi 2013. godine, ali su ministarstva ekonomije i finansija odbila radi socijalne zaštite, rekao je Pješčić, dodavši da se priprema novi predlog.
Prema dokumentima koje sprema Direkcija, cena vode u Srbiji razlikovala bi se do oko 20% po regionima, u zavisnosti od toga koliko je složen sistem za dopremanje do domaćinstava, objasnio je on. Kao primer je naveo razliku u visini između nivoa na kojem se voda izvlači i naselja u koje se dostavlja, jer to iziskuje pumpe i povlači potrošnju struje.
Predsednik Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo Predrag Bogdanović rekao je da preduzeća za snabdevanje vodom godišnje imaju gubitak od 16,5 miliona evra. Kao značajne faktore nabrojao je nisku cenu, ali i nedovoljnu naplatu od 70% fakturisane vode, što u kombinaciji sa evidentiranim gubicima od 37% znači da samo 54% fakturisane vode realno donosi prihod.
U vodosnabdevanje se, kako je rekao, ulaže više desetina puta manje od potrebnih 70 evra po stanovniku godišnje.
U Srbiji, kako je naveo, ima 151 komunalno preduzeće koje se bavi snabdevanjem vodom, sedam regionalnih vodovoda, oko 5,4 miliona korisnika organizovanog snabdevanja vode i 37.000 kilometara vodovodne mreže, pri čemu je 82 odsto stanovništva pokriveno vodovodom i 52 odsto kanalizacijom.
Upitna ispravnost na selu i u Vojvodini
Bogdanović je kao problem naveo 1.263 seoska vodovoda koja su, kako je rekao, "pod nekakvom ili nikakvom kontrolom".
Na problem seoskih vodovoda ukazala je i predstavnica Instituta za javno zdravlje Batt Tanja Knežević, koja je navela da je u 2013. pod kontrolom ove instuticije bilo 634 seoska vodovoda.
Nedostatak kontrole je posledica manjkavosti sistema, jer neki vodovodi nisu registrovani i nema ih u katastru, a Knežević je navela da to predstavlja "tempiranu bombu" kako u pogledu infekcija, tako i prisustva hemijskih supstanci čije unošenje ima kumulativni efekat.
Kontrola javnih vodovoda u Srbiji iz 2013. pokazala je da je po fizičko hemijskim standardima 18,6% uzoraka neispravno, a po mikrobiološkoj ispravnosti 8,7%, rekla je Knežević, dodavši da je kvalitet vode generalno gledano zadovoljavajući, ali da postoje veliki problemi u određenim regionima.
Tako u južnobanatskoj oblasti 27% uzoraka nije bilo dobro u pogledu mikrobiološke ispravnosti, dok u severnobanatskoj i srednjebanatskoj oblasti više od 80% uzoraka nije imalo dobra fizičko hemijska svojstva, što se odnosi na primer na prisustvo potencijalno štetnih supstanci u nedozvoljenim količinama.
Kontrolom je utvrđeno da se broj ispravnih javnih vodovoda povećao u periodu od 2009. do 2013, pri čemu je u centralnoj Srbiji sada ispravno 74,1% javnih vodovoda. U Vojvodini međutim preovlađuju vodovodi sa udruženom fizičko hemijskom i mikrobiološkom neispravnošću, kojih je 61,9%.
Knežević je ukazala da azbestne cevi, o kojima se često govori kao o opasnosti za potrošače, ne predstavljaju problem jer je dokazano da azbest unet kroz vodu nije opasan za zdravlje, pa ni EU ni Svetska zdravstvena organizacija ne ograničavaju njegovo prisustvo u vodi, mada je reč o malim koncentracijama.
Autor: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
