Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izgradnja brana sve više ugrožava reke na Balkanu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izgradnja brana sve više ugrožava reke i rečni biodiverzitet na zapadnom Balkanu koji su izuzetno očuvani i moraju se zaštititi, rečeno je 20. marta na predstavljanju istraživanja grupe nevladinih organizacija o stanju balkanskih reka. Prema istraživanju, većina reka u regionu je, na osnovu klasifikacije EU, u klasi očuvanih ili malo izmenjenih rečnih struktura i u njima živi 151 ugrožena vrsta slatkovodnih mekušaca i 69 endemskih vrsta ribe. Balkanu, međutim, preti "cunami brana", ocenjeno je na skupu a zemljama regiona i preporučeno da, pre nego što se upuste u izgradnju novih brana, naprave "master plan" kako bi pored energetskih potreba uvažile i ekološke i bolje planirale razvoj. Ukazano je da u EU do 2027. reke moraju da "se vrate u dobro stanje" i ocenjeno da bi bila šteta da Balkan ponovi greške počinjene u Uniji pre nekoliko decenija da bi ih onda ispravljao.
"Želimo da skrenemo pažnju na ovo ogromno bogatstvo - balkanske reke", rekao je generalni direktor nemačke nevladine organizacije Euronatur Gabriel Švaderer (Gabriel Schwaderer) na konferenciji za novinare u Beogradu.
Švaderer je rekao da je istraživanje koje su sproveli Euronatur i međunarodna nevladina organizacija Rivervoč (RiverWatch) pokazalo da područje zapadnog dela Balkana ima izuzetno očuvane reke i rečni biodiverziztet, ali da ih sve više ugrožava izgradnja brana u okviru energetskih projekata.
Istraživanjem je obuhvaćeno hidormorfološko stanje, odnosno očuvanost rečne strukture oko 35.000 kilometara reka u zapadnom delu Balkanu, uključujući Savu, postojeće i planirane hidroelektrane i očuvanost biodiverziteta - slatkovodnih riba i mekušaca, dodao je on.
Švaderer je istakao da je, prema klasifikaciji EU koja je korišćena u istraživanju, većina reka u tom delu Balkana u prve tri od ukupno pet klasa, što znači da im je očuvano prirodno stanje ili malo do umereno izmenjeno.
"Čak 30% reka je u klasi 1 odnosno prirodno očuvano, dok je 50% u klasi 2 i 3 (malo i umereno izmenjeno)", dodao je on i naveo da se u Nemačkoj teško mogu naći tako očuvane reke.
On je ocenio da se je "to zaista izuzetno" i da su se Euronatur i Rivervoč zbog toga opredelili da to područje nazovu "Plavo srce Evrope".
Švaderer je rekao da 151 ugrožena vrsta slatkovodnih mekušaca u svetu i 40% ugroženih takvih vrsta u Evropi živi u rekama tog dela Balkana. Takođe, u tim rekama živi i 69 endemskih vrsta slatkovodnih riba ili 28% vrsta u Evropi, od kojih su 39 ugrožene vrste u svetu.
Generalni direktor Rivervoča Ulrih Ajhelman (Ulrich Eichelmann) ocenio da "Balkanu preti cunami brana" i dodao da je u planu na zapadnom Balkanu još 573 srednjih i velikih projekata u hidrotenergetici.
"To se kamuflira potrebom za razvojem zelene energije ali ona nije zelena jer narušava prirodnu sredinu", upozorio je on.
Važni ekološki standardi
Ajhelman je rekao da je potrebno napraviti "master plan" pre nego što se krene u izgradnju brana kako bi se pored energetskih potreba uvažile i ekološke vrednosti i omogućilo sistematično planiranje.
Podsetio je i da se od zemalja kandidata za članstvo u EU očekuje da slede standarde i vrednosti EU i istakao da EU vrlo snažno podržava izgradu takvih planova ne samo na Balkanu, jer problem reka, kako je rekao, nigde nije u celini rešen.
Prema evropskim popisima, do 2027. reke u EU moraju biti u dobrom stanju, rekao je on i dodao da se u to ulažu velika sredstva. Ocenio je da bi bila šteta da Balkan ponovi greške koje su u EU učinjene pre nekoliko decenija i da ih onda ispravlja.
Švaderer i Ajhelman su ocenili i da zemlje regiona treba da prouče energetske alternative, odnosno da bolje sagledaju druge potencijale poput solarne energiju.
Iskustva u regionu
Na skupu se predstavljeni slučajevi tri ugrožene rečne oblasti na zapadnom Balkanu - u Nacionalnom parku Mavrovo u Makedoniji, reci Vjosa u Albaniji i reci Savi.
Predsednik hrvatskog Društva za zaštitu ptica i prirode Tibor Mikuška rekao je da na reci Savi problem predstavljalju i planovi za bolju navigaciju koji pored brana previđaju i stvaranje dubljih korita i ojačavanje obala kako bi se omogućili bolji uslovi za plovidu.
U tome se, kako je ocenio, rukovodi pogrešnom logikom da se "prvo napravi autoput a onda razvija saobraćaj". To bi, između ostalog, podrazumevao da se meandar u Obedskoj bari kanališe, dodao je on.
Predsednik makedonskog Ekološkog društva Ljupčo Melovski je rekao da makedonske vlasti nisu imale sluha na zahteve za očuvanje parka Mavrovo zbog planova o izgradnji više hidoelektrana i da se zato krenulo u kampanju na međunarodnom planu.
Ajhelman je istakao da je rekla Vljosa u Albaniji praktično potpuno netaknuta, odnosno poslednja divlja reka te veličine u Evropi, da postoje planovi za izgradnju brane ali da su oni, na sreću, zada u zastoju.
On je rekao da treba imati u vidu da brane na Balkanu ne grade domaće već strane kompaniji i da je lobiju za brane koji deluje u EU Balkan poslednje tržište.
Na skupu je rečeno i da brane često ne donose očekivane rezultate na šta ukazuje i nedavno istraživanje Univerziteta u Oksfordu.
Ajhelman je rekao da je kampanja za očuvanje balkanskih reka "Sačuvajmo plavo srce Evrope" tek na počektu i da inicijatori u naredne tri godine planiraju da uspostave kontakt sa nadležnim vlastima kao i da razviju mrežu za očuvanje balkanskih reka.
Organizatori kampanje su saopštili da je 20. marta pokrenut sajt kampanje Sačuvajmo plavo srce Evrope (www.balkanrivers.net).
Autor: M.P.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
