Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka regulisala fraking
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vlada kancelarke Angele Merkel, nakon mnogo rasprava, usvojila je nacrt zakona kojim se dozvoljava "fraking" (fracking) u Nemačkoj, čime je izazvala pometnju među opozicijom i zaštitnicima prirode, ali i među članicama vladajuće koalicije. Ministarka za zaštitu prirodne sredine ističe da se tim zakonom samo regulišu do sada neregulisana pitanja i ne očekuje veću eksploataciju gasa metodom "frakinga" u Nemačkoj. Borci za čistiju čovekovu okolinu ipak nisu zadovoljni i strahuju od posledica "frakinga" po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U Evropskoj uniji je vađenje gasa iz škriljaca tek u začetku dok se s druge strane Atlantika taj gas masovno eksploatiše.
Pre samo nekoliko meseci nemačka ministarka za zaštitu čovekove okoline Barbara Hendriks (Hendricks) tražila je da se "fraking" zabrani. Sada je, međutim, stala u odbranu novog zakona kojim se dozvoljava korišćenje te kontroverzne tehnike u vađenju gasa uz striktno poštovanje pravila.
"Srećna sam što smo, nakon duge diskusije, konačno odlučili o zakonu o tehnologiji 'frakinga' koja je do sada bila neregulisana", istakla je ministarka, preneo je EurAktiv.com.
Takozvani fraking (fracking) podrazumeva vađenje gasa iz škriljaca hidrauličnim lomljenjem stena uz pomoć mešavine kvarcnog peska, hemikalija i vode.
Eksploatacija gasa iz škriljaca u Evropi još je "u povoju" dok je u SAD veoma razvijena. "Frakingu" se oštro protive evropski borci za čistiju prirodu jer strahuju od posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Zahvaljujući novom zakonu, nemačka vlada će moći da ograniči "fraking" do nivoa koji ne predstavlja opasnost po ljude i prirodu, obećavaju socijaldemokrate.
Ministarka ističe da će "fraking" kao metod vađenja gasa biti zabranjen ako rizici ne mogu da se utvrde i procene.
Procenjuje se da nemački depoziti gasa iz škriljaca i iz nalazišta uglja mogu da pokriju tražnju za deset godina.
Prva regulativa o frakingu
Nemačka do sada nije imala zakon o "frakingu". Prvi pokušaj regulisanja upotrebe tog načina vađenja gasa propao je 2013. godine kada su poslanici desnog centra bili protiv predloga vlade jer nije obezbeđena adekvatna zaštita vode.
Novim zakonom, delom ministarke Hendriks i ministra ekonomije Zigmara Gabrijela (Sigmar Gabriel), predviđeni su zabrana "frakinga" u pojedinim područjima, poput lokacija za očuvanje voda, i ograničavanje "frakinga" na ispod 3.000 metara.
Pored toga, zakon sadrži ograničenja za upotrebu "frakinga" u nalazištima škriljaca, gline, lapoca i uglja.
Međutim, ne zabranjuje se komercijalni "fraking" pod određenim uslovima.
Neslaganje u koaliciji
Kritike novog zakona došle su i iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske partije, bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU).
Poslanik Bundestaga Andreas Matfeld (Mattfeld) iz CDU odbacio je predlog kao neprihvatljiv ističući da je samo iz redova CDU-CSU došlo gotovo 100 kritika na zakon o "frakingu".
Background Gas iz škriljaca je "nekonvencionalno" fosilno gorivo koje se nalazi u podzmenim prirodnim pukotinama. Do nedavno nije bilo bezbednog načina da se izvuče na površinu zemlje.
Taj gas se vadi hidrauličnim lomljenjem stena ili "frakingom" koji znači upumpavanje tečnosti i brojnih otrovnih hemikalija pod pritiskom kako bi se oslobodile zarobljene rezerve gasa.
Pobornici eksploatacije kažu da gas iz škriljaca predstavlja neiskorišćen i dobrodošli alternativni izvor energije. Protivnici smatraju da je taj gas opasno fosilno gorivo koje je veliki zagađivač.
I Socijaldemokratska partija (SPD) je tražila izmene u zakonu o "frakingu". Frank Švab (Schwabe) kritikovao je ulogu komisije, čije je osnivanje predviđeno zakonom, a koja će biti nadležna za davanje dozvola kompanijama za komercijalne projekte.
"Želim da Bundestag bude na čelu i donosi takve odluke (o davanju dozvola)", istakao je Švab.
Hendriks je braneći regulativu rekla da se novim zakonom ne dozvoljava ništa što je prethodno bilo zabranjeno.
"Naprotiv, tim zakonom će se zabraniti veliki poslovi koji su do sada bili mogući", istakla je nemačka ministarka za zaštitu prirodne sredine dodajući da zakon o "frakingu" uvodi stroga i jasna pravila tamo gde ih do sada nije bilo.
Ministarka je rekla i da sumnja da će se u Nemačkoj uopšte sprovoditi "fraking". Ona očekuje samo nekoliko probnih bušotina u narednih nekoliko godina jer će ti radovi koštati kompanije oko 30 miliona evra.
Sumnjivi eksperti
Ipak, brojni borci za čistiju prirodnu sredinu i političari nisu uvereni u to.
Lider nemačke organizacije za zaštitu prirode NABU Olaf Čimpke (Tschimpke) kaže da su ga članovi predloženog zakona uverili "da 'fraking' može biti dozvoljen od strane demokratski nelegitimne i veoma sumnjive ekspertske komisije".
Bundestag i nemačke pokrajine ne treba da dozvole saveznoj vladi da to omogući, smatra Čimpke.
Ni ministar za zaštitu sredine i Energetsku prekretnicu pokrajine Šlezvig-Holštajn (Schleswig-Holstein) Robert Habek (Habeck) ne smatra zakon o "frakingu" dobrim.
"Učinićemo sve što je u našoj moći kao vlade pokrajine da osiguramo da 'fraking' ostane zabranjen", istakao je taj političar iz partije Zelenih.
Nemačka organizacija za zaštitu prirode i potrošača DUH ocenila je da novi zakon predstavlja korak nazad za Energetsku prekretnicu (Energiewende), nemački plan prelaska na obnovljive izvore energije.
Stručnjak partije Levica Hubertus Zdebel smatra da "fraking" nije kompatibilan sa koracima u borbi sa klimatskim promenama.
"Vađenje gasa 'frakingom' iz nekonvencionalnih izvora ostavlja katastrofalan klimatski otisak i predstavlja enormno traćenje resursa. Kao i kod nuklearne energije, mora se računati na visoke troškove kasnije, poput štete od zemljotresa, zagađenja podzemnih voda, uništenja ekosistema", istakao je Zdebel zaključujući da je "fraking" pretnja i čoveku i prirodi i da ga treba zaboraviti.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
