U britanskom gradu Notingemu (Nottingham) nalazi se Zamrznuta barka (Frozen Ark) u kojoj naučnici čuvaju genetski materijal (DNK) i ćelije ugroženih vrsta. U vreme kada se prema mišljenju naučnika odvija šesto veliko izumiranje vrsta, prvo od nestanka dinosaurusa, cilj je da se prikupe informacije o vrstama. Njihovo “stvaranje” od očuvanih materijala za sada je van domašaja. Osnivače ove moderne Nojeve barke nadahnula je sudbina endemskog puža sa Tahitija, partule, koji je bio pred potpunim izumiranjem. U projektu ukazuju da je važno očuvati beskičmenjake kao ključne za opstanak života na Zemlji.

“Mnoge vrste će nestati pre nego što smo i otkrili njihovo postojanje. Zamisao Zamrznute arke je da pronađe i sačuva (njihov DNK i ćelije) za buduće generacije pre nego što bude prekasno”, rekao je Džon Armur, profesor Univerziteta Notingem gde je ovaj projekat smešten.

Barku je pre malo više od 10 godina pokrenuo par britanskih naučnika Brajan Klark (Bryan Clarke) koji je preminuo 2014. godine i njegova žena An. Ovaj projekat danas ima 22 partnera, zooloških vrtova, istraživačkih centara i univerziteta širom seta, koji su prihvatili 48.000 uzoraka 5.500 vrsta.

U samom Notingemu ima 705 uzoraka, poput amurskog leoparda i sibirskog tigra. Čuvaju se na sobnoj temperaturi u opremi za uzimanje uzoraka FTA (engleska skraćenica od brza tehnologija za analize) ili u zamrzivaču na temperaturi od minus 80 stepeni Celzijusa.

„Neki našu delatnost smatraju defetističkom. Našem projektu najviše se protive konzervacionisti, koji smatraju da svi napori moraju biti posvećeni očuvanju ugroženih vrsta”, rekao je jedan od upravnika Zamrznute barke Ed Luis. On međutim ukazuje da u ovom projektu ne pokušavaju da zamene aktivnosti konzervacionisti, već da naprave rezervu za slučaj izumiranja.

„Uz malo sreće mogli bismo da očuvamo genetsko nasleđe gotovo svih”, rekao je on, dodjući da u projektu pokušavaju da ubrzaju stvari dobijanjem novca za zapošljavanja generalnog direktora.

Bez beskičmenjaka neće biti ni nas

Nadahnuće za ovaj projekat bilo je mali endemski puž s Tahitija partula, do čijeg odumiranja je dovelo unošenje drugog puža, mesoždera, koji je trebalo da iskoreni treću vrstu puža štetočinu. Osnivač projekta profesor Klark doneo je primerke puža partule u laboratoriju, a nakon toga poslao na adresu više zooloških vrtova u svetu. Tako je uspeo da spasi u ovu vestu, čiji povratak u prirodu se trenutno isprobava.

„Jednog dana smo se poledali i pomislili da treba isto učiniti za druge ugrožene vrste”, rekla je An Klark, dodajući da su beskičmenjaci najvažniji.

„Sve zavisi od beskičmenjaka. Ukoliko oni nestanu, nestaćemo i mi”; istakla je ova naučnica.

Beskičmenjaci su neophodni za Zemlju. Oni oprašuju kulture, smanjuju broj štetnih insekata, prečišćavaju vodu i tlo hrane hranljivim sastojcima.

Mnoge vrste izumiru poput partule, takvim tempom da naučnici govore o šestom velikom izumiranju na zemlji. Prethodno se odigralo pre 65 miliona godina, i to je bio nestanak dinosaurusa. Uticaj ljudske aktivnosti i klimatskih promena posebno je drastičan u okenima. Prema predviđanjima koralni sprudovi, koji su stanište za više od 35% morskih vesta, mogli bi da nestanu do 2050. godine.

Međunarodna unija za očuvanje prirode procenjuje da je  41% vodozemaca i 26% sisara u riziku od izumiranja.

Šta se dobija čuvanjem DNK i ćelija? Mnoštvo informacija, posebno o metaboličkim procesima, odgovara Armur sa univerziteta Notingem.

Ed Luis, jedan od upravnika projekta, daje i konkretne primere. U trenutku kada su antibiotici sve manje efikasni zanimljiv je podatak da je „koža vodoemaca je prekrivena malim moelkulima koji ubijaju bakterije. Jedna od mogućnosti u doba bez antibiotika bila bi da se prilagode molekuli” za medicinsku upotrebu.

„Najekstremnije korišćenje bilo bi „de-istrebljenje”, odnosno korišćenje sačuvanog materijala da bi se ponovo stvorio nestali organizam. Ovde je reč o čistoj pretpostavci koja je za sada van domašaja.

„Neki nam zameraju da izigravamo Boga, a ja im uvek isto odgovaram – da će budući naraptaji o tome odlučivali u trenutku kada budu tehnike na raspolaganju. Ukoliko ništa ne sačuvamo nećemo ni izbor imati”; navodi Klark.

Izvor: AFP

Foto: Frozen Ark

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropljani za bolju zaštitu biodiverziteta
  
• 

  Vesti

  : Ugroženi bumbari u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Alarmantni podaci o nestanku ptica u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Divlji konji popravljaju biodiverzitet
  
• 

  Vesti

  : Akcija za očuvanje kečiga na Dunavu
  
• 

  Vesti

  : Evropska populacija leptira prepolovljena