Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Akcija za očuvanje kečiga na Dunavu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od jeseni 2014. godine u Dunav je u Bugarskoj i Rumuniji ubačeno 50.000 malih kečiga kako bi se očuvala ova ugrožena vrsta. Ovu aktivnost organizovao je Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) uz podršku Evropske unije kako bi se očuvala ova vrsta koja je „preživela praktično bez promena od doba dinosaurusa”. Kečiga pripada porodici jesetri i predstavlja izuzetak jer stlano živi u slatkoj vodi, dok se ostale samo mreste u rekama. U Srbiji postoje ograničenja izlova kečige u pogledu dužine i doba godine.
Stručnjaci su izdvojili sve vreme ovog sveta za uzgoj i pripremu malenih riba. Onda su jedne zore u leto 2015. uz aplauze u Dunav kod bugarskog grada Vetrena ubacili 2.000 mlađi kečige u nameri da povećaju nade za opstanak ove vrste na ivici istrebljenja.
Ove sivo-zelene ribice od 10-ak santimetara, nastale u uzgoju, prevezene su 400 kilometara u cisterni do grada Vetrena.
Background Jesetre su jedna od najstarijih familija riba kičmenjaka i potiču još iz vremena dinosaurusa.Kako se navodi na sajtu WWF za Srbiju njihova prirodna staništa su reke, jezera i obale subtropskog, umerenog i subarktičkog pojasa Evroazije i Severne Amerike.
Karakteristične su po svojim izduženim telima, nedostatku krljušti, a po nekad su i veoma velike, najčešće u rasponu od 2 do 3,5 metara, a neke mogu da porastu i do pet i po metara. Prema sajtu Dunavska strategija koji ima podršku države najveća riba u Dunavu je moruna. Njena uobičajena težina je oko 300 kilograma, a kako se navodi na tom portalu zabeleženo je da su alasi kod Zemina 1793. godine ulovili morunu tešku preko 700 kilograma.
Većina jesetri živi u moru a mresti se u reci. Izuzetak je kečiga koja je neprekidno u slatkoj vodi. Mali broj njih živi u okeanu.
Ribama iz ovog roda je izgradnja brane Đerdap je preprečila put do prirodnih mrestilišta. Sada se ponekad mogu uloviti kod brane, što, kako se ističe na sajtu Dunavska strategija, ribari koriste da uzmu ikru radi veštačke oplodnje i uzgajanja.
Jesetre ugrožavaju proizvodnja kavijara, izlov i zagađenje.
Ovo je deo šire operacije koju je organizovala nevladina organizacija za zaštitu životne sredine WWF uz finansijsku podršku EU. Kako je rekla stručnjak WWF-a Veselina Kavrakova, reč je o vrsti koja je „opstala praktično bez promena od doba dinosaurusa“, ali je sada u riziku od istrebljenja zbog ljubavi ljudi prema kavijaru.
„Vrste beluga, ruska jesetra i pastruga (dunavska jesetra) su na međunarodnom nivou uvrštene među ribe u velikoj opasnosti“, rekla je Kavrakova. Za kečigu se smatra da je u riziku, ali je po rečima Kavrakove „njena situacija veoma ozbiljna".
Jesetre, ribe špicaste glave, koje mogu da žive do 100 godina i da dostignu dužinu od šest metara, nekada su bile rasprostranjene u velikom delu Evrope. Sada se mogu pronaći samo u donjem toku Dunava. Najčešće žive u Crnom moru a u reke dolaze da bi se mrestile. Kečiga je jedina vrsta koja uvek ostaje u slatkoj vodi.
Do 70-ih godina jesetre su išle vodotokom sve do Austrije, a onda ih je sprečila izgradnja brane Đerdap.
Vlade Rumunije i Bugarske zabranjuju izlov od 2010. godine. U svakom slučaju, prema rečima lokalnog ribolovca Rumena Ivanova „prošla je čitava večnost“ od kada se neko vratio sa Dunava sa jesetrom.
Svaka jedinka mlađi koju su ekolozi ubacili u reku ima broj za raspoznavanje zakačen za minijaturnu metalnu nit koja joj prolazi kroz levo peraje. WWF planira da redovno hvata jedinke i meri njihov rast, kretanje i način života.
„Sada nam fale sve ove informacije, koje su neophodne za zaštitu vrste“, rekao je predstavnik WWF-a zadužen za ovaj projekat u bugarskom WWF Stojan Mihov.
Ohrabrujuće je što su prošlog leta stručnjaci ove nevladine organizacije u Dunavu otkrili nešto jako retko – mladu dvomesečnu morunu. Ove godine zabeleženi su i divlji pastruga i kečiga.
Za sledeće dobre vesti moraće da se pričeka nekoliko godina.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
