Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Usklađenost sa EU oko 50% u poglavlju 27
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Set izmena zakona iz oblasti životne sredine, koje predviđaju i uspostavljanje Zelenog fonda, u narednim danima bi mogao da se nađe pred Vladom Srbije, a zatim i u parlamentu pre izbora, rekao je 4. februara pomoćnik ministra poljoprivrede i životne sredine Aleksandar Vesić. Te izmene uključuju i promenu statusa materijala koji su do sada u Srbiji tretirani kao otpad, što bi trebalo da pospeši njihovo recikliranje. Na skupu o zelenoj ekonomiji i novim zakonima Vesić je izneo i podatak da je tokom skrininga za poglavlje 27 o životnoj sredini Evropska komisija ocenila da je usklađenost Srbije na planu zakona u toj oblasti sa EU oko 50%, a implementacija ispod 20%.
Vesić je na skupu "Zelena ekonomija i novi zakonodavni okvir" rekao da bi Vladin odbor 4. februara trebalo da razmatra izmene i dopune zakona o životnoj sredini i izmene i dopune zakona o upravljanju otpadom.
"Iskreno se nadam da će doći sutra ili prekosutra na Vladu i u Skupšitnu po hitnom postupku pre eventualnog raspisivanja parlamentanirh izbora", rekao je on.
Ključne izmene Zakona o zaštiti životne sredine odnose se na osnivanje Zelenog fonda koji će biti budžetska linija, naveo je Vesić. Objasnio je da za sada ne postoji mogućnost osnivanja zasebnog fonda jer zakon ne prepoznaje sopstvena sredstva, ali da bi u budućnosti moglo o tome da se razmišlja.
"Osnivanjem ovog fonda na raspolaganju će nam biti određena sredstva koja smo u stanju da isprogramiramo unapred", rekao je Vesić i dodao da će morati da se radi na programiranju projekata.
Promena statusa otpada
Izmene Zakona o upravljanju otpadom pre svega se odnose na prenošenje Direktive EU o otpadu 98/2008, odnosno uređenje prestanka statusa otpada i prepoznavanje nus proizvoda u industriji kao sirovine, rekao je on.
Kako je istakao, u većini zemalja EU obojeni metali, staklo, hartija i plastika nemaju više status optada, dok se nus proizvodi iz prozivodnje više ne tretiraju kao otpad iz industrije.
"Naša industrija je morala da zbrinjava taj otpad, a EU ga je koristila, što znači da su imali materijalnu dobit, dok je kod nas postojala šteta", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Otvaranje poglavlje 27 krajem godine ili 2017.
Vesić je naveo da je tokom skrininga za poglavlje 27 o životnoj sredini, održanom u septembru i novembru 2014, Evropska komisija ocenila da je usklađenost Srbije na planu zakona u toj oblasti sa EU 50% a implementacija ispod 20%.
U vreme donošenja seta zakona u oblasti životne sredine u Srbiji 2009. godine ocena Evropske komisije je bila da su propisi usklađeni 80% sa evropskim, a pad stope usklađenosti se objašnjava promenom zakona EU u toj oblasti, dodao je Vesić.
Vesić je rekao da očekuje da pregovori o poglavlju 27 počnu do kraja godine ili eventulatno sledeće godine i da će verovatno dugo trajati.
Prema njegovim rečima, uskoro se očekuje mišljenje Evropske komisije o postskrining dokumentu za poglavlje 27 koji joj je Srbija dostavila prošle jeseni, a koji će Beogradu omogućiti da otvori to poglavlje bez ispunjavanja dodatnih uslova.
On je istakao da je cilj da Srbija do 2018. prenese evropske zakone u svoje zakonodavstvo, a da implementacija propisa u oblasti životne sredine zavisi ne samo od lokalnih vlasti koje ne poštuju dovoljno svoje obaveze na tom planu, već svih aktera.
Ocenio je da za Srbiju predstavljaju problem stara postrojenja i industrija koja preživljava i nema sredstava za mere zaštite životne sredine.
Naveo je da za oko 200 postrojenja postoji obaveza izdavanja integrisane dozvole u oblasti životne sredine u skladu sa Direktivom o sprečavanju i kontroli zagađenja (IPCC). Među njima su i Železara Smederevo, Petrohemija, EPS, NIS, ali i oko 90 velikih farmi svinja i koka.
Na skupu su predstavljeni prioriteti projekta IMPACT Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji, koja se zasniva na produžavanju životnog veka proizvoda, reckiliranju i popravljanju kako bi se uštedeli resursi i smanjilo zagađenje.
U okviru projekta pokrenuti su pilot projekti u pet opština u Srbiji u cilju pronalaženja najboljih rešenja za prikupljanje otpada.
U razvijenim zemljama postoji visok stepen reciklaže koji u Nemačkoj dostiže 65% otpada, a u Japanu je iznad 90%, rečeno je na skupu.
Autor: M.P.
Foto: Medija centar Beograd
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
