Testovi integriteta policajaca nisu dovoljno definisani novim Zakonom o policiji, ne smeju se koristiti umesto istražnih radnji u sudskim postupcima i ne mogu biti čarobni štapić za iskorenjivanje korupcije u toj instituciji kao što se nekada u javnosti predstavlja, rekli su 24. maja predstavnici OEBS-a i Kancelarije zaštitnika građana.

Način sprovođenja zakona i posledice ishoda testova integriteta ne bi trebalo definisati pravilnikom, kao što je predviđeno, budući da je on niže pravne snage, već je potrebno ta osnovna pitanja urediti zakonom, istakao je zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković na skupu u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Zakon o policiji iz januara ove godine predviđa uvođenje testova integriteta, procedure koja se koristi širom sveta za suzbijanje korupcije u policiji radi oktkrivanja pripadnika policije koji su skloni toj zloupotrebi, i može da podrazumeva audio i video nadzor.

Janković je ocenio da treba jasno razgraničiti testove integriteta koji se sprovode bez sudske odluke i posebnih dokaznih radnji u sudskom postupku, za koje je potrebna odluka suda.

Predstavnik misije Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) Mauricio Salustro (Maurizio) istakao je da testovi integriteta služe samo za prevenciju i ne smeju da zamene Zakon o krivičnom postupku, odnosno da se koriste kada postoji osnovana sumnja o umešanosti policajaca u krivične radnje.

Rekao je da je u skladu sa pravnim sistemom Srbije testirati policajce nasumično, u cilju prevencije, bez prethodnih informacija o umešanosti u krivične radnje, dok je ukoliko postoje takve informacije potrebna procena da li ima elemenata za pretkrivični postupak.

Tu odluku može doneti samo javni tužilac, rekao je Salustro, dodajući da se ukoliko postoje elementi za pretkrivični postupak ne mogu sprovoditi testovi integriteta već procedure u skladu sa odlukom suda, dok se u slučaju da ne postoji dovoljno elemenata za postupak može sprovesti takozvani ciljani test integriteta.

Predstavnik OEBS-a predložio je i da se uvede praksa da svi policajci unapred daju pristanak da budu testirani jer bi to imalo veliki efekat odvraćanja, odnosno prevencije.

Da ne bi testovi bili samo demagogija potrebno ih je sprovoditi na svim nivoima, a ne samo najnižim, rekao je Salustro.

Nema jedinstvene prakse u svetu

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Saša Đorđević rekao je da u oblasti testiranja integriteta ne postoji jedinstvena međunarodna praksa koja bi bila preporučena kao model za preuzimanje u Srbiji, već da svaka zemlja uvodi u skladu sa svojim potrebama.

Ova praksa prvi put je primenjena 70-ih godina 20. veka u Njujorku zbog velikog problema korupcije u policiji, a proširila se nakon nekog vremena na London, dok danas postoje testovi integriteta policajaca i u nizu zemalja Evrope i u Australiji.

Koriste se ili ciljani testovi, kada postoje informacije o umešanosti u korupciju, ili nasumični, rekao je Đorđević, dodajući da testovi ne mogu biti primaran način da se suzbije korupcija, već samo za prikupljanje dodatnih informacija.

Dodao je da kod nasumičnih testiranja postoji velika mogućnost zloupotreba, odnosno da se predloži testiranje kako bi se uklonio neko od protivnika, i istakao da bi zakonom trebalo da bude jasno utvrđeno ko pokreće ove postupke i kako se sprečava zloupotreba.

Naveo je da je radnom verzijom pravilnika o testovima integriteta bilo predviđeno da može da ih pokreće ministar, direktor policije, ali i rukovodioci područnih policijskih uprava, dok ih odobrava načelnik sektora unutrašnje kontrole.

Istraživačica BCBP Sofija Mandić navela je da je sektor unutrašnje kontrole u lošoj poziciji za borbu protiv korupcije jer direktno odgovara ministru, a prema izjavama samih predstavnika ovog sektora iz 2015. nema adekvatne prostorije za rad, dok bi prema nekim međunarodnim dokumentima morao da ima finansijsku nezavisnost.

Na skupu su predstavljene preporuke BCBP u vezi sa testovima integriteta policajaca, a moderator skupa Bojan Elek podsetio je na istraživanje ove organizacije iz jula 2015. koje je pokazalo da samo četiri odsto građana smatra da u policiji u opšte nema korupcije.

Napisala: S.V.

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Intervju

  : Antonijević: Manjkavosti u suđenjima za korupciju
  
• 

  Vesti

  : Savet za borbu protiv korupcije: Nedovoljna nezavisnost pravosuđa
  
• 

  Vesti

  : Korupcija gorući problem u radu lokalnih institucija
  
• 

  Vesti

  : Korupcija košta EU do 990 milijardi evra