Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Još napora za veću bezbednost LGBT
|
|
|
|
Objavljeno : 28.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Reforma sektora bezbednosti poboljšala je položaj seksualnih manjina ali ne u dovoljnoj meri, pa oni i dalje svakodnevno brinu za sopstvenu bezbednost, pokazalo je istraživanje Centra za istraživanje javnih politika predstavljeno 28. decembra. U prethodnim godinama izmenjeni su Zakon o policiji i Krivični zakonik, i doneta Strategija prevencije diskriminacije, a uticaj tih reformi na LGBT populaciju bio je umeren, zaključak je istraživanja.
Učesnici istraživanja ocenili su rad policije kao politizovan i veoma zavisan od direktnih instrukcija ključnih donosilaca odluka, rekla je glavna istraživačica Jelena Radoman.
Glavne preporuke proistekle iz istraživanja su da je potrebna antidiskriminatorna poruka s vrha države, jer je ocenjeno da se poruke jedonostavno spuštaju s vrha ka najnižim ešalonima bezbednosnih institucija, kao i da je potrebno sprovesti procenu obuhvata i kvaliteta edukacije pripadnika sektora bezbednosti.
Kada je reč o odnosu Ministarstva odbrane prema LGBT populaciji, ocenjeno je da je potrebno izmeniti diskriminatorske sadržaje i diskriminatorsku interpretaciju sadržaja u vojnoobrazovnom sistemu.
Seksualne manjine odnosno LGBT osobe osećaju se nebezbedno u javnom prostoru gde bi mogli biti izloženi nasilju, ali za razliku od 2011. godine kada je prethodni put sprovedeno istraživanje ne smatraju LGBT identitet kao glavni izvor rizika, već kao dodatni, rekla je Radoman, navodeći da je kao glavni faktor navedena opšta društvena klima, obeležena tranzicijom i ratnim nasleđem.
Reč o kvalitativnom istraživanju sprovedenom kroz razgovor u 13 fokus grupa kojima je obuhvaćeno više od 80 osoba u pet gradova Srbije, a na predstavljanju je rečeno da je položaj LGBT osoba dobar pokazatelj ispunjavanja funkcije bezbednosnih službi da osiguraju bezbednost svim građanima.
Iako se i dalje plaše da policija možda ne bi reagovala adekvatno na prijavu na napad, velika većina ispitanika bi prijavila slučaj ukoliko bi bila žrtva nasilja, a razlozi za to su želja da slučaj bude zabeležen, kao i mišljenje da će veći broj zabeleženih slučajeva stvoriti veći pritisak na institucije da rešavaju slučajeve, navela je Radoman.
"Bazično poverenje u institucije"
Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo i da LGBT osobe ne smatraju poželjnim da ih štite paralelne mreže i grupe za pomoć. Radoman je navela da su to rezultati koji ohrabruju jer govore u prilog bazičnog poverenja prema institucijama.
Uvođenje oficira za vezu sa LGBT osobama u Ministarstvu unutrašnjih poslova ocenjeno je kao korak u dobrom pravcu, ali iz rezultata proističe da pripadnici seksualnih manjina ili nisu obavešteni o ovoj instanci, ili ne znaju tačno njenu svrhu i kontakt, što znači da treba unaprediti ovaj mehanizam i njegovu transparentnost, navela je glavna istraživačica.
Pozitivan pomak je i smanjenje uticaja Parade ponosa na bezbednost i "strategiju ponašanja" LGBT osoba, što se pripisuje "normalizaciji" ovog događaja i smanjenju pratećeg nasilja, navedeno je na skupu.
Radoman je dodala da je deo učesnika izneo stav da je nasilje iz ranijih godina, poput 2010, bilo politički kontrolisano.
Kao druga mesta gde LGBT osobe mogu biti izložene riziku navedeni su porodica, poslovno okruženje i škole.
U promene u zakonskom okviru od 2011. navedena je Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije 2013-2018 i prateći Akcioni plan, kao i uvođenjem zločina iz mržnje u Kricični zakonik i izmene zakona o policiji umetanjem člana o sprečavanju diskriminacije na osnovu polne irppadnosti i rodnog identiteta.
Napisala: S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
