Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Notari - kraći rokovi i zaštićeni građani
|
|
|
|
Objavljeno : 15.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija će, nakon višegodišnjeg odlaganja, u septembru dobiti javne beležnike. Prema rečima eksperata angažovanih na Projektu za pravnu reformu u Srbiji Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), javni beležnici će za građane značiti kraće rokove za rešavanje mnogih pitanja koja se sada rešavaju isključivo u sudovima, poput ostavinskih rasprava, ali i veću pravnu sigurnost kada je reč, na primer, o prodaji nekretnina i hipotekama. Stručnjaci ističu da će notari doneti veliku pogodnost građanima time što će sami sačinjvati ugovore, poput punomoćja, ugovora o izdržavanju ili o prodaji stanova, uz obavezu da upozore bilo koju od strana u slučaju da postoji opasnost da će biti oštećene.
Overe, punomoćja, imovinski sporovi, ugovori o hipoteci i o prodaji nekretnina, ugovori o doživotnom izdržavanju, sve su to poslovi kojih će sudovi biti rasterećeni kada i u Srbiji počnu da rade notari. Sudeći po iskustvima iz regiona, građane će umesto beskonačnog čekanja i nezainteresovanih šalterskih radnika prilikom obavljanja ovih poslova dočekivati visoko profesionalni i za njihove slučajeve zainteresovani notari.
Postojaće mogućnost i da sudovi prebace ostavinski postupak na notara, što je isto značajno za građane Srbije koji sada ponekad čekaju i celu deceniju da se ovakvi postupci reše.
Što je najvažnije, građani će kod notara moći da idu mirne glave, budući da će notari sačinjavati ugovore i biti odgovorni za eventualne probleme koji iz njih proističu.
"Vi ćete dolaziti kod javnog notara s džepovima u rukama i reći šta želite da uradite, i on ga po vašem kazivanju sastavlja", naveo je na seminaru koji je organizovao GIZ Projekat za pravnu reformu profesor Pravnog fakulteta Dejan Ðurđević.
Put do notara za građane će biti lak: postojaće u svakoj opštini, ili najmanje jedan notar na 25.000 građana. Time će biti rasterećeni i sudovi, budući da će deo posla da pređe na notare. Pored toga, budući da su notari zaduženi i da upozore klijente na probleme koji mogu da proisteknu iz ugovora koje žele da sklope, očekuje se i manji broj loših ugovora, pa samim tim i manji broj parničnih postupaka.
Da li će notarijat zaista dobro funkcionisati u Srbiji ne može se znati unapred, ali stručnjaci tvrde da postoje preduslovi za to.
Strogi uslovi - zaštićeni građani
Background U Srbiji su u toku pripreme za uvođenje javnih beležnika na osnovu zakona iz 2011. To je poslednji element reforme pravosuđa koji podrazumeva uvođenje nove pravosudne funkcije.
Primena je više puta odlagana jer nije bilo dovoljno kandidata koji su prošli ispit za javne beležnike. Sada kada ih ima dovoljno očekuje se da se raspiše konkurs za dodelu licenci. Za izbor će biti zadužena posebna komisija, na osnovu čijeg rešenja će nadležni ministar doneti odluku. U slučaju da za određenu opštinu postoji samo jedan kandidat za položenim ispitom, on će biti imenovan.
Notara, po svoj prilici, u početku neće biti u svakoj opštini, kako je predviđeno, jer u nekim opštinama, pa čak i većim gradovima poput Kruševca i Užica, nema kandidata za položenim javnobeležničkim ispitom. Jedna mogućnost je da građani iz tih oblasti, dok se ne pojavi kandidat za notara, usluge traže kod notara susednih mesta. Druga varijanta je da se u sudovima tih mesta ostave šalteri za overe i slične poslove do uvođenja notarske kancelarije.
Kada se imenuje prva grupa notara, biće osnovana i komora javnih beležnika čija uloga će biti veoma važna. Oni će kontrolisati funkcionisanje notarskog sistema, sprovoditi neke disciplinske postupke protiv notara koji prekrše pravila rada, organizovati redovne obuke o pravnim oblastima u kojima rade notari, koje će biti obavezne za sve, ali i voditi neke registre, poput registra testamenata.
Profesor Pravnog fakulteta Dejan Ðurđević rekao je da su uslovi za izbor za javne beležnike takvi da njihova stručnost ne može biti dovedena u pitanje.
"Uslovi su strogi: Pravni fakultet, 5 godina iskustva, pravosudni ispit, kao i javnobeležnički ispit, koji je zahtevniji od pravosudnog", rekao je Đurđević.
Potkrepljujući tvrdnje o zahtevnosti tog ispita, on je rekao da se ispit sastoji od praktičnog pismenog dela na kojem kandidati rešavaju konkretne slučajeve, odnosno sačinjavaju ugovore na kakve će nailaziti u praksi, i usmenog u kojem je fokus takođe na oblasti prava kojima će se beležnici baviti. Prolaznost je na prethodnom ispitu bila 50%, naveo je Đurđević.
Ne manje važno je to što će notari imati odgovornost i za sadržaj ugovora, a ne samo za formu. To znači da će klijente morati da upozore ukoliko su na putu da sklapaju ugovor kojim mogu biti oštećeni, ili koji može u budućnosti da bude predmet sporenja.
Đurđević je kao primere naveo situacije iz prodaje nekretnina, gde će notar morati da upozori klijenta na primer da stan nije uknjižen, ili da bi suprug ili supruga osobe koja prodaje stan mogla da zahteva deo stana po osnovu bračne tekovine.
Ugovor će moći da se sklopi uprkos upozorenju, ali će upozorenje biti uneto u taj dokument. U slučaju da se ugovorom ošteti stranka, a upozorenja u ugovoru nema, odgovornost snosi javni beležnik.
Odšteta u slučaju greške
Javni beležnik, kako je istakao Ðurđević, za greške ili zloupotrebe odgovara u krajnjoj instanci i svojom imovinom. Javni beležnici imaju obavezu da uplate osiguranje iz kojeg se pokriva eventualna šteta koju prouzrokuju. Obavezna polisa osiguranja uslov je za rad notara, koji će dokaz o obnavljanju polise morati da dostavljaju svake godine.
Notari imaju interesa da uplaćuju i veće premije od propisanih upravo zbog toga što sopstvenom imovinom odgovaraju. To je korisno i za klijente, jer u slučaju greške mogu da dobiju odgovarajuću odštetu.
Kako je naveo član Komore notara Federacije Bosne i Hercegovine Sefedin Suljević, minimalno pokrivanje je 125.000 evra.
"Notar odgovara svojom celokupnom imovinom, tako da uplaćuju veće iznose da ne bi ostali bez sopstvene kuće u slučaju da imaju poslove sa velikim nekretninama", rekao je Suljević.
On je ocenio da je uvođenje notarijata u Srbiji dovoljno pripremano i da se može očekivati da neće biti velikih grešaka i zloupotreba. Kao značajne faktore naveo je da su održavane obuke za notare, da su predviđena stalna usavršavanja, ali i da je bilo i obuke kontrolora.
Notari će primenjivati unapred utvrđene tarife, tako da u tom pogledu neće biti iznenađenja za klijente. Pomoćnica ministra pravde Ljiljana Blagojević ocenila je da tarife neće biti dodatni "udar na džep" građana, s obzirom na to da se za poslove koje će preuzeti notari i sada plaćaju različite takse i naknade. S druge strane, budući da notari ne smeju da rade nijedan drugi posao, a tarife ne smeju biti ni isuviše niske.
Suljević, koji radi kao notar u Sarajevu, ukazao je da tarife ne smeju biti ni isuviše niske, budući da notari žive isključivo od tih naknada, od kojih deo odlazi državi, deo za namirenje troškova notara, koji mora imati prostor, opremu, a u nekim slučajevima i nekog zaposlenog.
Pored toga, "ne može se očekivati da siromašni notari pružaju visoko profesionalne usluge na pošten način", rekao je Suljević.
Procene su da će biti potrebno između 5.000 i 10.000 evra za otvaranje kancelarije notara, što uključuje zakup, amdinsitrativne troškove, opremu i drugo.
Osim velike odgovornosti, notari će imati i striktne uslove za rad. Moraće da rade isključivo u kancelariji na opštini koju pokrivaju, a svaki mogući izlazak na teren biće strogo regulisan - ograničen na teritoriju opštine na kojoj notar radi, i vezan za vrlo određene okolnosti, poput nemogućnosti klijenta da dođe kod njega iz zdravstvenih razloga. Neće smeti da povećavaju ni skraćuju radno vreme koje propiše ministar, kao ni da odstupaju od tarifa.
Građani će moći da idu kod notara u bilo kojoj opštini u Srbiji, osim u slučaju prometa nekretnina, kada će morati da se obrate notaru u opštini u kojoj se nalazi nekretnina.
Autor: Smiljana Vukojičić Obradović
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
