Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Budući notari natprosečeno stručni
|
|
|
|
Objavljeno : 06.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kandidati za buduće javne beležnike ili notare u Srbiji natprosečno su obrazovani i iskusni pravnici zbog čega nema prostora za sumnje javnosti u njihovu stručnost, ocenio je za EurActiv Srbija docent na Pravnom fakultetu u Beogradu i član radne grupe za izradu zakona o javnom beležništvu Miloš Živković. On je istakao da glavni problem u vezi sa budućim radom notara nije stručnost, već kontrola etičkog integriteta notara i savesnosti u obavljanju posla. Prema njegovim rečima, primena zakona o javnom beležništvu, planirana za septembar 2014, ponovo bi mogla da bude odložena samo u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora.
Živković je podsetio da je primena zakona o javnim beležnicima dva puta odlagana zbog nedovoljnog broja pravnika koji su položili javnobeležnički ispit što je "garancija da oni koji su ga položili natprosečno poznaju deo prava kojim se bave notari".
"Možda je to dovelo do odlaganja primene zakona, ali će barem kandidati za notare imati znanje. Ministar će birati notare iz grupe ljudi koji su natprosečno dobri", ocenio je Živković.
Živković je naveo da je javnobeležnički ispit najteži ispit koji jedan pravnik koji želi da uđe u pravosuđe može da polaže.
Kako je rekao, da bi pravnik formalno postao notar mora da ispunjava uslove za sudiju drugostepenog suda, plus mora da položi notarski ispit.
Živković je takođe podsetio da je među kandidatima za buduće notare najviše advokata, oko 60%, i sudija, oko 30%, zbog čega notari neće biti manje osposobljeni od ljudi koji trenutno rade u pravosuđu i obavljaju poslove iz nadležnosti javnih beležnika.
Background Izmenama zakona o javnom beležništvu iz marta ove godine, primena zakona je odložena za 2014, a ministar pravde Nikola Selaković je kao razlog naveo nedovoljan broj pravnika koji su položili izuzetno
težak stručni ispit za notare.
Zakon o javnom beležništvu donet je u maju 2011. godine, a početak primene planiran je za 1. septembar 2012. godine. U avgustu 2012. godine međutim odložena je njegova primena za 1. mart 2013. godine. Pošto dotad dovoljan broj ljudi nije položio javnobeležnički ispit, nije mogao biti raspisan konkurs i imenovani notari.
Da bi se formirala Javnobeležnička komora, potrebno je da ministar pravde imenuje prvih 100 notara iz redova kandidata koji su položili javnobeležnički ispit. Dosad je ovaj ispit položilo 111 kandidata.
Zakon o javnom beležništvu predviđa da se, po pravilu, za područje jedne opštine, odnosno gradske opštine ili grada, određuje najmanje jedno javnobeležničko mesto, s tim što na područjima na kojima je
veća gustina naseljenosti i intenzivnije privredno poslovanje jedno javnobeležničko mesto dolazi na svakih 25.000 stanovnika.
Broj javnobeležničkih mesta određuje ministar nadležan za poslove pravosuđa, po pribavljenom mišljenju Javnobeležničke komore.
U nadležnosti budućih notara biće ugovori o raspolaganju nepokretnošću, poslovi koji se tiču imovinskih odnosa u braku ili vanbračnoj zajednici, kao i poslovi koji se, neposredno ili posredno, tiču nasleđivanja.
Živković je istakao da glavni problem u vezi sa budućim radom notara nije stručnost, već kontrola etičkog integriteta notara i savesnosti u obavljanju posla.
On je kazao da će za uspostavljanje javnobeležničke službe u Srbiji, osim vođenja javne kampanje, presudno biti sankcionisanje javnih beležnika koji su zloupotrebljavali službu. "U svim zemljama u okruženju, osim Crne Gore, bilo je skandala, pohapšeni su beležnici koji su radili loše i time je poslata poruka profesiji", naveo je Živković.
Kako je rekao, osnov zloupotrebe notarske službe je "grmazivost" jer su notari "fina profesija, društveno prestižna, koja omogućava natprosečan život u materijalnom smislu i samo neko ko je gramziv će nastojati odmah da ukrade i zaradi".
"Takvih će biti, i zbog toga će biti važno da budu krivično sankcionisani čime će ostalima biti poslata poruka da se kriminal ne isplati i da može i više nego pristojno da se živi od posla notara", ukazao je Miloš Živković.
Na pitanje da li bi primena zakona o javnom beležništvu planirana za septembar 2014. ponovo mogla da bude odložena, on je ocenio da su vanredni parlamantarni izbori jedini mogući uzrok ponovnog odlaganja.
"Jedina opasnost da se kasni je eventualno sprovođenje parlamentarnih izbora. Ministar pravde koji imenuje notare neće bez političkog legitimiteta dobijenog na novim izborima hteti da bira notare jer bi politički moglo da se protumači da će on birati svoje ljude na ta mesta", objasnio je on.
Prema njegovim rečima, postoje dva moguća scenarija, pesimistični i optimistični, u pogledu budućnosti notarijata u Srbiji.
Prema pesimističnom scenariju, trenutni nedostaci u pravnom sistemu koji se tiču nepostojanja svojinskog zakonodavstva i jako lošeg stanja registra nepokretnosti, potpuno će urušiti napore da se uspostavi efikasna javnobeležnička služba.
"Ja pre verujem u optimističniji scenario da će javnobeležnička služba, onog trenutka kada bude uspostavljena, imati ogroman interes da gura u pravcu donošenja novih propisa”, zaključio je Živković.
Autor: Ivana Pavlović
Foto: beleznik.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
