 Srbija će na putu ka EU morati da donese veliki deo izmena koje su bile predviđene povučenim nacrtom zakona o radu, poručili su 10. marta članovi tima za pristupne pregovore. U radu na novom nacrtu već su postignuti izvesni kompromisi, a planirane izmene su nešto manjeg obima nego u povučenom nacrtu. Izmena propisa u oblastima zapošljavanja i socijalne politike predstavljaće tek jedan aspekt usklađivanja sa evropskim standardima u poglavlju 19. Od Srbije će se, naime, tražiti dosledna primena zakona, što podrazumeva i bolje planiranje potrebnih izdataka za mere koje se predviđaju, ali i efikasnije kontrole i borba protiv crne ekonomije. Kada je reč o poglavlju 2 - slobodno kretanje radnika, biće potrebno da se izmene zakoni kako bi se omogućilo građanima EU da se zaposle i u javnom sektoru u Srbiji, kao što će građani Srbije imati pravo u članicama Unije.
Šefica pregovaračkog tima u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević rekla je da zakonom o radu na čijoj izradi se trenutno radi verovatno neće biti sve regulisano, već da će izmene morati naknadno da se unose.
Miščević je kazala da se evropski standardi u oblastima zapošljavanja i socijalne politike još od 2004. uvode u zakonodavstvo. Primena, međutim, nije bila dosledna, što je prema njenim rečima delimično posledica nedostatka novca, a delimično i odnosa prema vladavini prava.
Takav stav u daljem približavanju EU neće se tolerisati.
"To što nemate para nešto da uradite značiće da niste dobro planirali. Zato moramo biti mnogo ozbiljniji kada planiramo i pravimo analizu koja je vezana za socijalnu politiku i zapošljavanje", rekla je Miščević.
Ona je navela da poglavlja 19 - socijalna politika i zapošljavanje i 2 - slobodno kretanje radnika, obično ne predstavljaju veliki problem u pregovorima sa EU, ali da ne treba žuriti sa njihovim zatvaranjem jer treba iskoristiti pomoć i sredstva EU da bi se uveli standardi, ali i povećao kapacitet vlasti za primenu. Kako je navedeno, treba voditi računa da treba podići kapacitet adminsitracije ne samo u Beogradu i drugim većim centrima, već u celoj Srbiji.
Negodovanje iz neznanja
Predsedavajuća Pregovaračke grupe 19 Brankica Janković rekla je da je negodovanje javnosti zbog izmena koje su bile predviđene nacrtom zakona o radu delom posledica nerazumevanja novina koje on donosi.
Iznajmljivanje ili lizing radnika, odnosno njihovo angažovanje preko agencija jedan je od primera, navela je ona. Kako je navedeno na skupu, ovakav sistem već postoji, agencije mogu da se registruju i rade, i trenutno u ovakvom režimu radi oko 50.000 radnika.
Međutim, Zakonom o radu nisu definisani odnosi između preduzeća, agencije i zaposlenog, što zapravo treba da predstavlja zaštitu za radnika. U takvim okolnostima, državi se otežava intervencija u slučajevima kada je to potrebno, kao što je bio slučaj nedavno sa srpskim radnicima u Sočiju, navela je Janković.
Pored ove izmene, deo javnosti negodovao je i zbog drugih aspekata og nacrta - poput fleksibilnijeg rasporeda radnog vremena u sedmici i proširenja mogućnosti za rad sa nepunim radnim vremenom. To su sve izmene koje od Srbije očekuje i Brisel, da bi se Srbija kao zemlja koja pregovara o članstvu uskladila sa važećim direktivama.
Predstavljajući Pregovaračke grupe 2- Slobodno kretanje radnika Zoran Martinović naveo je da je radna grupa koja trneutno radi na na novom nacrtu "blizu dogovora" da se rad na određeno produži na dve godine, posle čega ne bi moglo biti produžavanja.
Prema njegovim rečima, taj nacrt će doneti izmene manjeg obima od prethodnog, ali će zato biti potrebne dodatne izmene.
"Govorimo o redukciji prava u manjoj meri nego što je bilo od kraja prošle godine, ali mogu da pretpostavim da to neće biti dovoljno, već da ćemo morati zbog usklađivanja sa direktivama i iz drugih razloga ili da izađemo sa novim zakonom ili da menjamo zakon", rekao je Martinović.
Na skupu je rečno da se na razgovorima u Briselu predočava realno stanje, uključujući i probleme poput sive ekonomije. Cilj je da se i za te pojave, koje nisu svojstvene samo Srbiji, pronađe dobro rešenje, kako bi se svele na najmanju meru.
Bolje definisati državni interes
Martinović je rekao da će u martu biti održan bilateralni skrining. za poglavlje 2 - Slobodno kretanje radnika.
"Predstoji nam ozbiljno jačanje svih administrativnih i tehničkih kapaciteta da bismo mogli da zadovoljimo sve zahteve", ocenio je on.
Kako je naveo, u okviru tog poglavlja izdvojene su četiri teme: pristup tržištu rada, koordinacija sistema socijalnog osiguranja, evropska služba za zapošljavnaje i evropska kartica zdravstvenog osiguranja.
Usklađivanje sa EU treba da omogući između ostalog da građani Srbije imaju ista prava na tržištu rada članica EU kao i njihovi građani, i da se građanima članica EU takvo pravo omogući u Srbiji, istakao je Martinović. Za to će biti potrebne između ostalog izmene zakona o državnim službenicima, kako bi se omogućilo zapošljavanje stranaca, iz članica EU.
On je istakao da svaka zemlja štiti određene sektore tako što propisuje državljanstvo kao jedan od uslova,pa će tako nešto biti definisano i u Srbiji.
Usklađivanje u poglavlju 2 treba da omogući Srbiji i da se uklopi u evropski sistem socijalne i zdravstvene zaštite, tako da građani Srbije koji borav u članicama EU dobiju jednaku zaštitu kao državljani.
Evropska kartica zdravstvenog osiguranja, na primer, u ovom trenutku u Srbiji može da se koristi za građane Nemačke, Austrije, Slovačke i Slovenije, u procesu je ovakva mera i za Bugarsku.
Biće potrebna i adminsitrativna i tehnička usaglašavanja da bi se Srbija uključila u evropsku službu za zapošljavanje.
Kada je reč o socijalnoj zaštiti, neće biti potrebno menjati dosta zakona. Objašnjeno je da je u toj oblasti pre svega reč o principima koordinacije, da bi se omogućila saradnja i zaštita za sve građane, a ta načela se direktno primenjuju iz direktiva.
Napisao: S.V.
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
