Zakon o radu i dalje je predmet žučne rasprave u srpskoj javnosti, pa je ministar privrede Saša Radulović poslednjeg dana javne rasprave o tom tekstu, 10. januara, ukazao na potrebu da se on donese kako bi se podstakla privreda. On se nije izjašnjavao o tome da li će taj propis imati podršku Vlade Srbije, ali je ocenio da je "svaka odredba" tog teksta u interesu radnika. Nezaposlenost u Srbiji prema najnovijim podacima iznosi skoro 21%, uz veliku nezaposlenost među mladima i težak položaj starijih radnika, a stav poslodavaca je da bi fleksibilnije zakonodavstvo ublažilo ove probleme. Radulović je upozorio i da od reforme zavisi i rast standarda i zapošljavanje.
"Zakon o radu mora da prođe. Ovako kako je napisan mislim da je dovoljno dobar kako bi se ostvario privredni rast. Priče kako se degradiraju prava radnika ne stoje. Svaka odredba je u interesu radnika", rekao je Radulović na mesečnoj konfereciji za novinare.
Na pitanje da li ima podršku u Vladi Srbije za izmene Zakona o radu, Radulović je reka da ne želi da licitira i da će se to videti prilikom glasanja, uz napomenu da u vladi ima više politickih stranaka. Povodom žestokih protivljenja sindikata, koji su istupili iz radne grupe za izradu zakona, Radulović je poručio da treba razmotriti šta zakon u celosti donosi, a ne pojedinačne odredbe.
"Naravno da je potreban socijalni dijalog, ali ne mozete samo da kažete da nećete ništa", rekao je srpski ministar privrede i podsetio da su sindikati sami napustili Radnu grupu za izmene Zakona o radu.
Ministar je još 8. januara na društvenoj mreži Tviter demantovao neke od argumenata sindikata i drugih protivnika nacrta izmena zakona o radu. Među glavnim kontraargumentima su da će biti umanjene naknade za bolovanje za 100 evra i godišnje odmore 150 evra godišnje, što će se prema njegovim rečima desiti samo u javnom sektoru.
"Ako zarađujete prosečnu platu i odete na godišnji odmor ili morate na bolovanje, naknada će vam ostati ista. Osim za javni sektor", objavio je Radulović je na svom Tviter profilu.
"Ako su vam regres, bonus, topli obrok, prevoz, prekovremeni rad 35% zarade, onda će vam naknada za godišnji odmor i bolovanje opasti za 35%", naveo je Radulović.
Predložene novine u tom zakonu podržavaju poslodavci, dok reprezentativni sindikati tvrde da će njima biti umanjena prava radnika, a pogotovo naknade za vreme bolovanja i godišnjih odmora i za minuli rad, kao i otpremnine.
Umesto subvencija, smanjenje nameta na rad
Radulović se založio i za smanjenje nameta na rad, što je takođe zahtev poslodavaca i međunarodnih institucija i organizacija, poput Nemačke agencije za međunarodnu saradnju GIZ. Manjak koji bi time nastao u budžetu može se nadomestiti iz ukidanja subvencija. One su za 2014. i ukinute, a ministar se protivi i davanju državnih garancija za zaduživanje Železare Smederevo.
"Sav višak novca koji uštedimo (na subvencijama) treba usmeriti na univerzalnu subvenciju, a to je smenjenje nameta na rad. Mora da dođe do rasterćenja privrede, a to je najbolja subvencija", rekao je srpski ministar privrede.
Na mesečnoj konferenciji za novinare, Radulović je predložio i da se svim građanima omogući da imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira da li im poslodavci uplaćuju doprinose, uz ocenu da nije fer da zaposleni trpe posledice neodgovornosti poslodavaca. TIme, kako je naveo, treba da se bavi Poreska uprava.
Radulović se založio i da se poslodavci rasterete obaveze uplata naknada za porodiljsko bolovanje, za šta naknadno dobijaju novac od države.
"Fond treba direktno da isplaćuj porodiljsko bolovanje, bez ozbira na to šta poslodavac radi", rekao je Radulović.
Ministar ekonomije kazao je da bi firme registrobane u "poreskim rajevima" trebalo da se registruju u Srbiji kako bi se znalo ko su njihovi vlasnici. Kako je objasnio, informacija o vlasništu of šor firmi biće obezbeđena u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca.
On je nastavio sa optužbama na račun javnog sektora, rekavši da se sa usvajanjem zakona o privatizaciji i stečaju kasni delimično zbog neodgovornog ponašanja direktora javnih preduzeća koji su očekivali da zakoni možda neće biti ni usvojeni. "Imamo neodgovornost u nekoliko kompanija među kojima je najveća i najvažnija Rudarsko-topioničarski basen (RTB) 'Bor', unutar kojeg postoje velike opstrukcije u dostavljanju potrebnih podataka", kazao je on.
Radulović je dodao da su tamo potrošeni ogromni novci poreskih obveznika, da država nema uvid u to kako je novac potrošen, i da RTB traži velika nova sredstva da bi završio sve planirane projekte.
On je kazao da je bilo primera pojedinih direktora i nadzornih odbora koji su pokušali da prebace imovinu na zavisna preduzeća u očekivanju novog zakona o privatizaciji, ali to neće biti dozvoljeno.
Kako je naveo, očekuje se usvajanje do kraja januara.
Godina teških reformi
"Ova 2014. godina će biti teška, reformska godina, potrebna je velika politička volja za to. Politička volja koja treba da dovede do razvlašćenja poslitičkih stranaka u mnogim oblastima, od preduzeća u restrukturinju do javnih preduzeća", kazao je ministar.
Radulović je kazao da će to da li će građani Srbije od 2015. godini živeti bolje, i da li će biti rasta zapošljavanja, životnog standarda i privrednog rasta zavisiti od toga koliko duboku budu napravljanje reforme u ovoj godini.
On je kazao i da bi početkom februara trebalo da bude završen predlog zakona o javnim preduzećima koji će uvesti red u toj oblasti.
"Ja bih voleo da može drugačije, da prvo može rast životnog standarda i zapošljavanja, pa da od toga dobijemo privredni rast i natenane pravimo reforme. Na žalost tako ne može. Uzročno-poslednična veza je prvo reforoma, nakon čega dolazi privredni rast, stvaranje profita, rast investicije i nakon toga zapošljavanje i rast životnog standarda", kazao je on.
Radulović je rekao da je Ministarstvo privrede pažljivo raspolagalo budžetskim novcem koje je dobilo za 2013. i precizirao da je da je od od 31,6 milijardi dinara potrošeno 27 milijardi dinara. U budžetu Ministarstva privrede se u 2013. godini, kako je istakao, uštedelo 4,6 milijardi dinara, od čega se najveći deo, 3,8 milijardi dinara, odnosio na subvencije. On je precizirao da se na subvencijama za javna preduzeća uštedelo 375 miliona dinara, a za privatna preduzeća 1,7 milijardi dinara.
Radulović je rekao da se prošle godine na platama zaposlenih u Ministarstvu privrede uštedelo 25 miliona dinara, pošto je potrošeno ukupno 107 miliona dinara.