 Srbija treba da prekine praksu stvaranja izuzetaka od zakona, da poboljša kontrolu izvršne vlasti i primenu politika, unapredi zaštitu ljudskih prava i stvori efikasno i nezavisno pravosuđe, ocenila je 8. maja koalicija nevladinih organizacija "prEUgovor". Na predstavljanju izveštaja sedam nevladinih organizacija o napretku Srbije u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa EU, ukazano je na probleme u oblasti azila, zaštiti žrtava trgovine ljudima i porodičnog nasilja, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i oblasti bezbednosti. Ocenjeno je da su poglavlja 23 i 24 preduslov za primenu politika i u svim ostalim oblastima obuhvaćenim pregovorima, kao i da je proces pregovora važan ne samo za napredak u integracijama već i za dalju demokratizaciju društva.
"Politike u oblasti poglavlja 23 i 24 su preduslov za primenu politika u svim drugim oblastima i primenu ljudskih prava", rekao je izvršni direktor Centra za primenjene evropske studije (CPES) Srđan Đurović na predstavljanju izveštaja koalicije "prEUgovor" o napretku Srbije u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa EU.
Đurović je rekao da se u Srbiji nastavlja sa štetnom praksom vlasti da se stvaraju izuzeci od zakona, kao što je slučaj sa Zakonom o javnim nabavkama kada je reč o nabavkama na osnovu međudržavnih sporazuma i kredita međunarodnih institucija.
Kao problem je naveo i to što se ne primenjuju zakoni kojim se reguliše imenovanje funkcionera i direktora javnih preduzeća, čime se, kako je rekao, ugrožavaju vladavina prava i interes građana Srbije.
Prema njegovim rečima, neophodna je i bolja kontrola izvršne vlasti, odnosno jačanje internih mehanizama kontrole i naveo podatak da vlada do sada, i pored preporuke iz 2013, Skupštini nije dostavila nijedan izveštaj o primeni preporuka nezavisnih i drugih institucija.
Đurović je rekao da zaštita ljudskih prava mora ostati visoko na dnevnom redu vlade, navodeći da je bilo malo napretka na tom planu.
On je ukazao na probleme u pravosuđu, uključujući posledice više reformi i odsustvo pripreme za primenu novih propisa, poput uvođenja tužilačke istrage.
Borba protiv korupcije
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je rekao da je zakon o zaštiti uzbunjivača jedan od zakona koji prvo treba da se nađe pred novim sazivom Skupštine Srbije.
On je rekao da se za sada kao dobre mogu komentarisati neke najave nove Vlade Srbije u borbi protiv korupcije, reforme javnog sektora i učešća građana u zakonodavnom procesu.
"Međutim, istovremeno vidimo u najavama neke stvari koje ili nisu dovoljno jasne ili nije jasno kako će se uraditi ili nema dovoljno vremena da se sprovedu", rekao je Nenadić i ocenio da neće biti moguće da se temeljna analizu stanja u javnom sektoru završi do jeseni.
On je rekao i da još uvek nije jasno kako će se prekinuti praksa partijskog zapošljavanja.
Nenadić je rekao i da ne postoji dovoljno jasna institucionalna organizacija u borbi protiv korupcije, i da se postavlja pitanje šta će to biti udarni timovi tužilaštva i Ministarstva pravde. "Da bismo imali adekvatnu borbu protiv korupcije, mora postojati insituticionalno jasna organizacija sa jasnim obavezama i nadležnostima organa", rekao je on.
Ukazao je i na problem netransparentnosti ugovora koje zaključuje država.
Bezbednost
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Sonja Stojanović Gajić ukazala je na problem nedostatka sistemskog pristupa politici u oblasti bezbednosti i koncentracije moći u rukama pojedinaca. Ona je navela primer Saveta za nacionalnu bezbednost i Biroa za koordinaciju službi na čijem čelu je premijer Aleksandar Vučić.
Ukazala je da još nije razrešena afera i pitanje odgovornosti u lancu komandovanja u slučaju prisluškivanja visokih zvaničnika, kao i u slučaju Žandarmerije.
Direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen je rekao da je hapšenje šefa narko mafije Darka Šarića veliki korak i da ostaje da se vidi da li će biti pokretane nove istrage protiv ljudi koji su bili povezani s njim.
Prema njegovim rečima, zabrinjavajuće je to što postoje i druge kriminalne grupe koje su jednako jake ali se nisu poznate javnosti već se pominju samo u policijskim izveštajima.
Čečen je ukazao da zakon o privatnom obezbeđenju na čije se usvajanje čekalo 10 godina, ima nedostatke jer ne predviđa bezbednosnu proveru vlasnika.
Ljudska prava
Kada je reč o nasilju u porodici, predstavnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović je istakala da je Srbija ostvarila veliki napredak ratifikovanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama i nasilja u provodici.
Ona je istakla da je neophodno primeniti usvojene standarde i dodala da Srbija od nedavno više nema izvršni mehanizam za primenu zakona o rodnoj ravnopravnosti i da je po tome verovatno jedina u Evorpi.
Predstavnica organizacije Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA) Ivana Radović je rekla da na planu borbe protiv trgovine ljudima nije bilo sistemskih promena, iako se radi na izgradnji sistema, a da problem predstavlja i nedovoljna primena zakona koji su uglavnom adekvatni.
"Najveći problem ostaje pitanje pomoći žrtvama i tretmana žrtava kao svedoka", rekla je ona i ukazala i na probleme zbrinjavanja i smeštaja žrtava, kao i pitanje kompenzacije.
Radovićeva je rekla da žrtve, kada se vrate kući, nemaju sredstva za normalan život, a da je postupak za kompenzaciju žrtvama krivičnih dela mučan i dug, dok je Macanovićeva rekla da se nailazi na veliki broj problema i u postupcima za porodično nasilje.
Pravna analitičarka u Grupi 484 Miroslava Jelačić je kao pozitivno u oblasti azila izdvojila to što je bar na neko vreme rešeno pitanje smeštaja azilanata, a kao najakutniji problem je navela nedostatke u sprovođenju prvostepenog postupka azila.
"Vrlo često se dešava da ne mogu u kratkom roku da na efikasan način preduzmu radnje s obzirom na male kapacitete i broj potencijalnih tražilaca", rekla je Jelačić i dodala da, iako je to predviđeno Zakonom o azilu, još nije osnovana Kancelarija za azil koja treba da postupa u vezi s tim pitanjima.
Ona je navela da je prošle godine u Srbiji registrovano 5.065 osoba koje su izjavile nameru da taže azila, da ih je 742 registrovano, da ih je znatno manje podnelo zahtev, a doneto samo 17 odluka.
Sonja Stojanović Gajić je rekao da još nije donet zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i da on ima manjkavosti jer država, kako je navela, nije spremna da finansira pravnu pomoć. "Imamo simulaciju pružanja pomoći i zaštite bez posvećivanja resursa i mera", rekla je ona.
Autor: M.P.
Foto: Medija centar Beograd
 Povezani sadržaj
|
