Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, na osnovu dosadašnjih iskustava sa drugim zemljama, sigurno neće biti laki, ocenila je članica Upravnog odbora Evropskog pokreta Nemačke Ursula Menle 30. januara u Beogradu. Na skupu "Srpsko-nemački civilni dijalog" ocenjeno je i da evropske integracije ne podrazumevaju samo usklađivanje zakona sa pravnom tekovinom EU već i povezivanje ljudi i usvajanje vrednosti, kao i da se proces reformi ne završava sa ulaskom u Uniju. Učesnici skupa su ukazali na značaj uloge organizacija civilnog društva u razvoju zemlje i saradnje Srbije i Nemačke, kao i u integracijama u EU.

Na otvaranju "Srpsko-nemačkog civilnog dijaloga" Ursula Menle je ukazala da se pregovori o pristupanju često dotiču detalja koji ne moraju uvek biti javni i da u tim pregovorima pregovaračke strane ne igraju uvek sa otvorenim kartama.

Važno je, kako je istakla, da sve društvene grupe budu uključene u proces pregovora o pristupanju, a promene do kojih treba da dođe treba podneti i mnoge od njih su bolne.

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vlastimir Matejić i Ursula Menle u uvodnim obraćanjima ukazali su na značaj saradnje organizacija civilnog društva za ravoj saradnje između Srbije i Nemačke.

Stefanović je naveo da države "nisu uvek sveznajuće" i da su organizacije civilnog društva potrebne kako bi doprinele izgradnji demokratskog društva, dok je Vilhelm istakao da saradnja među organizacijama civilnog društva doprinosi razvijanju saradnje između Nemačke i Srbije.

Dvodnevni sastanak pod nazivom "Srpsko-nemački civilni dijalog", koji se održava u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Evropskog pokreta Nemačke, počeo je 30. januara u Narodnoj skupštini. Na skupu učestvuju predstavnici političke i privredne javnosti, medija i civilnog društva iz Srbije i Nemačke, a skup se održava uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Cilj sastanka je razmena mišljenja i iskustava vezanih za evropske integracije između interesnih grupa iz obe države, jačanje bilateralne i multilateralne saradnje privrede i civilnog društva, ali i jačanje konkurentnosti ekonomije obe zemlje.

Reforme ne prestaju sa ulaskom u EU

U raspravi na skupu predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je rekao da se evropske integracije obično doživljavaju kao nekakav napor zemlje kandidata da postigne što je moguće bolji dogovor da bi ga onda pretočila u sopstveno zakonodavstvo i uskladila društvo.

Pastor je rekao da, međutim, treba uputiti jasnu poruku da je suština integracija "povezivanje ljudi i traženje realističnih sadržaja koji ljudi dovode u drugu situaciju". "Sa tog aspekta se najmanje govori o evropskoj integraciji a to je suština integracija", rekao je on i predložio da se i na regionalnom nivou pokrene civilni dijalog.

Članica Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji Gordana Lazarević je rekla da Srbija treba da prihvati vrednosti EU a ne samo zakonske odredbe, istakvši da nije vlada ta koja ulazi u EU već celo duštvo.

Na skupu je bilo reči i o imidžu Srbije i perepciji Nemačke u srpskoj javnosti koja se često zasniva na lošim iskustvima iz prošlosti. Gordana Lazarević je ocenila da civilno društvo mora da doprinese promeni imidža Srbije jer je, kako je ocenila, on deo procesa pregovora sa EU pošto će se u nekom trenutku članice izjašnjavati o prijemu Srbije u EU.

Predsednik nemačkog Saveznog udruženja privatnih pružalaca socijalnih usluga Bernd Mojrer rekao je da ne treba preuveličavati značaj rasprave koja se u Nemačkoj vodi o politici proširenja jer na nju utiče i predizborna kampanja za Evorpski prlament, pa se mogu čuti "konzervativni tonovi".

Mojrer je rekao da može samo da podstakne Srbiju da nastavi pregovore o pristupanju i da je optimista u pogledu njenog članstva u EU, ocenivši da je ulazak Srbije u EU dobar i za Srbiju i za Nemačku.

Dodao je da Nemačkoj i drugim zapadnim zemljama nedostaju stručnjaci i da je Nemačka već uradila dosta na prijemu stručnjaka za socijalne usluge.

Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Slavko Krstin je rekao da se ne treba baviti time šta će Evropa dati Srbiji, odnosno koliko para će dobiti već da se treba baviti reformama i "menjati sebe".

Krstin je rekao da se obično misli da je Nemačka završila reforme i da je gotova s tim, ali da je situacija sasvim suprotna, odnosno da se sprovode velike reforme. Naveo je da je udruženje nemačkih poslodavaca postavio za prioritet reformu obrazovnog sistema, kao i da se u Nemačkoj čuju zahtevi za unapređenje saobraćjane infrastrukture.

Izvor: Beta, EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zvaničnik EK: Bitna i politička hrabrost za reforme
  
• 

  Analize i stavovi

  : Kosovo i primena zakona izazovi u pregovorima
  
• 

  Vesti

  : Kako Nemci utiču u EU
  
• 

  Vesti

  : File i Linkevičius: Za napredak ka EU nužna politička volja