 Srbija u narednih nekoliko dana očekuje prve komentare Brisela na akcioni plan reformi koji je uslov za otvaranje poglavlja 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti, rečeno je 6. februara na sednici Nacionalnog konventa o EU posvećenog ovoj temi. Kako je rečeno na skupu, ovaj dokument je nakon inicijative grupe nevladinih organizacija objavljen i sada je dostupan javnosti. Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević istakla je da je Srbija ovim dokumentom napravila značajan pomak jer je obuhvatila sve elemente predviđenih mera, od zahteva EK, preko finansijskih sredstava i njihovih izvora, do pokazatelja procene uticaja mera na svakodnevni život. Bilo je reči i o zahtevu Hrvatske da Srbija izmeni zakon o procesuiranju ratnih zločina, a Miščević je kazala da se nada da to neće predstavljati veliki problem.
"Stalno govorimo da ne samo što postoji politička volja već i tehnička spremnost da koliko danas započnemo razgovore u poglavljima 23 i 24", kazala je Miščević na sednici Nacionalnog konventa o EU, dodavši da su ova poglavlja o pravosuđu, bezbednosti, borbi protiv kriminala i ljudskim pravima suštinski važna za građane.
U proceduralnom smislu, kako je dodala, ima još posla. Za početak, Srbija čeka da u narednih nekoliko dana iz Brisela stignu prvi komentari na drugu verziju Akcionog plana koji je merilo za otvaranje poglavlja 24.
"Nadamo se pozitivnim komentarima jer su i prvi bili jako dobri", navela je ona.
Iako ne očekuje da će Brisel tražiti suštinske i metodološke izmene plana, Miščević je rekla da nije realno očekivati da ova verzija plana bude konačna. Pored toga, nakon usaglašavanja konačnih akcionih planova za poglavlje 24, kao i zapoglavlje 23 o pravosuđu koje s ovim ide "u paketu", sledi izrada pregovaračkih pozicija.
"Bilo bi jako lepo u prvoj polovini godine otvoriti ova dva poglavlja", kazala je Miščević, podsetivši da su ona ključna za i za pregovore sa EU jer se otvaraju među prvima, zatvaraju poslednja i na osnovu njih se meri napredak u pregovorima, ali i i za građane.
"Ne radimo ovo samo da bismo se uskladili sa EU već da bismo imali sigurniji život", navela je ona. U nedavnom izveštaju pregovaračke strukture o pregovorima sa EU se kao najraniji datum za otvaranje ova dva poglavlja navodi jun.
(Ne)Dovoljno javan proces
Mišljenja se razlikuju o tome da li je javnost od početka dovoljno uključena u izradu ovog dokumenta, ali je opšta ocena da je u tom pogledu napravljen veliki pomak. Naime, prva verzija plana za poglavlje 23 je objavljena, dok za poglavlje 24 nije.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić podsetila je da su 52 organizacije civilnog društva tražile u decembru 2014. da se akcioni plan učini javno dostupnim. Ona je međutim i pohvalila razvoj situacije o ovom pitanju, rekavši da su organizacije civilnog društva u startu dobile mogućnost da na ovom sastanku Konventa direktno diskutuju sa predstavnicima radne grupe o nacrtu akcionog plana.
"Ovo je prvi put da se akcioni plan u razradi licem u lice diskutuje" sa predstavnicima civilnog društva, rekla je Stojanović Gajić, koja je i koordinatorka Radne grupe Konventa za poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost.
Ona je istakla da se od ispunjavanja akcionog plana očekuje povećana bezbednost granica bez stvaranja prepreka za kretanje i saradnju, zaštita od droge, terorizma, trgovine ljudima i sličnih pojava, bolja pravosudna saradnja u interesu građana koji imaju sporove u drugim državama i pouzdanija i efikasnija policija.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova i predsednik pregovaračkog tima za poglavlje 24 Aleksandar Nikolić rekao je da prva verzija akcionog plana nije bila objavljena zato što su u grupi smatrali da je tek ova druga verzija "dovoljno kvalitetna".
Dodao je da će se uvažiti i primedbe Brisela i primedbe civilnog društva i rekao da ne očekuje da će ova druga verzija biti i konačna.
Dokument je objavljen na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova. Za širu javnost je bila otvorena samo uvodna sesija Konventa, nakon čega su u delu sednice zatvorenoj za širu javnost diskutovali koordinatori pojedinih oblasti i predstavnici organizacija civilnog društva koje se bave tim pitanjima.
Ovo poglavlje obuhvata pitanja pravosudne saradnje, carinske saradnje, droge, falsifikovanja evra, političke saradnje, borbe protiv organizovanog kriminala, borbe protiv terorizma, azila, migracija i spoljnih granica šengenskog prostora kao i vizne poltiike.
Pomak u strateškom planiranju
Na sednici Konventa je ocenjeno da plan predstavlja pomak i u pogledu strateškog planiranja u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koje predvodi aktivnosti za usklađivanje sa merilima EU.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević istakla je da je napravljen pomak u odnosu na ono što je radila Crna Gora u izradi akcionih planova jer su njime sada predviđeni i rok, koraci, osobe zadužene za ispunjavanje ciljeva, finansijska sredstva, kao i indikatori o napretku i rezultatima.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova i predsednik pregovaračkog tima za pitanja pravde, slobode i bezbednosti Aleksandar Nikolić rekao je da je MUP u ovom dokumentu prvi put uz strateške ciljeve obradio i finansijski aspekt.
Kako je rečeno na skupu, najveći deo sredstava doći će iz budžeta, ali će se koristiti i fondovi EU, a Srbija je koristila i tehničku pomoć Biroa za tehničku pomoć i razmenu informacija TAIEX i da su misije te organizacije dolazile u Srbiju.
Dejan Raketić i MUP-a rekao je da je izrada akcionog planapočela posle skrininga u decembru 2013. godine, trajala više od godinu dana i da je bilo uključeno više od 100 ljudi, Kako je naveo reč je op redstanvnicima MUP-a, drugih ministarstava, Narodne banke Srbija, ali i drugih stručnjaka koji su bili konsultovani za neka specifična pitanja.
Istakao je da se dokument piše direktno na engleskom.
Kao posebno komplikovano naveo je utcrđivanje pokazatelja uticaja, odnosno promena u društvu koje su rezultat preduzetih koraka i reformi. Kako je istakao, za procenu uticaja treba vremena, a i često je reč o nedovoljno opipljivim stvarima za čiju procenu je ponekad potrebna "studija od 50 strana".
Naveo je da su dobrodošle sugestije u pogledu toga.
Biće mnogo uslovljavanja...
Novinari su u pauti sastanka postavili i pitanje da li zahtev Zagreba da Srbija promeni propise o procesuiranju ratnih zločina može da omete put ka EU. Premijer Hrvatske Zoran Milanović pozvao je 5. februara vlasti u Beogradu da povuku zakon koji se primenjuje od 2010. godine i prema kojem je Srbija proširila nadležnost za procesuiranje ratnih zločina počinjenih na prostoru Hrvatske.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević odgovorila je da se nada da će se zahtev Hrvatske da Srbija na putu ka EU promeni zakon o procesuiranju ratnih zločina rešiti bez većih problema, ali i da se na putu ka EU može očekivati dosta takvih uslovljavanja.
"Nadamo se da će ova vrsta nerazumevanja i neusaglašenosti biti razrešena mnogo jednostavnije nego što nam sada izgleda", kazala je ona.
Dodala je da ratni zločini nisu deo pravne tekovine EU, već se EU tu oslanja na međunarodno pravo, u kojem postoji mogućnost izbora između postojećih dobrih praksi, a Hrvatska bi, da bi izmenu ovog zakona postavila kao tehnički uslov za Srbiju, morala utemeljenje da nađe u pravu EU.
Istakla je da u evropskim integracijama može biti i političkih uslovljavanja, budući da o svakom koraku odlučuju zemlje članice konsenzusom, ali da ne veruje da će Hrvatska praviti problem Srbiji.
"Nemam sumnje da će biti puno uslova od strane država članica tokom pregovora, ne zato što je reč o Srbiji već zato što je reč o pregovaračkom procesu u kojem ima dosta prostora za uslovljavanja", rekla je Miščević.
"Hrvatska se obavezala odlukom Sabora da neće blokirati svoje susede u pregovorima sa EU", kazala je Miščević, dodavši da smatra da Hrvatska neće uslovljavati Srbiju već pomagati što, kako je navela, u tehničkom smislu već i čini.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom Milan Antonijević rekao je da nije jasno da li je zahtev bio "politička izjava" ili je reč o nečemu na čemu će Hrvatska insistirati.
Rekao je da postoji dobra saradnja tužilaštva Srbije sa kolegama u regionu u pogledu postupanja u vezi sa ratnim zločinima.
Antonijević je rekao da propisi Srbije u pogledu nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina nisu različiti od prakse u EU.
"Ovde govorimo o univerzalnoj nadležnosti i mislim da je u interesu svih zemalja u regionu a i u Evropi da se na bilo kom mestu sudi onima koji su počinili ratne zločine ukoliko ima osnova u pravu, a u ovom slučaju očigledno da ima osnova", naveo je Antonijević.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
