Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Usvojena rezolucija o trgovini organima na Kosovu
|
|
|
|
Objavljeno : 25.01.2011. | Ažurirano : 26.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) usvojila je velikom većinom u utorak (25. januara) rezoluciju o trgovini ljudskim organima na Kosovu kojom se poziva na rasvetljavanje trgovine ljudskim organima i drugih zločina počinjenih tokom i posle sukoba na Kosovu. U raspravi je izražena podrška izveštaju izvestioca SE Dika Martija na osnovu kojeg je pripremljena rezolucija, a poslanici iz Albanije su pokušali da amandmanima ublaže ili izbace neke formulacije u rezoluciji. Zimskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prisustvuje i nekoliko kosovskih zvaničnika.
Za Rezoluciju je glasalo 169 poslanika, protiv je bilo osam poslanika, a 14 je bilo uzdržano. Rezolucijom se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu.
Parlamentarna skupština SE je prethodno glasala o amandmanima na rezoluciju i prihvatila oba amandmana koje je predložio Marti, dok je odbacila gotovo sve amandmane albanskih poslanika kojima se pokušava da ublaži rezolucija.
Marti je predložio da se u nacrt rezolucije ubaci paragraf u kojem se traži razjašnjenje kompetencija Euleksa i/ili nekog drugog međunarodnog sudskog tela koji ima mandat da vodi istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikicja bude priznata za sve zločine povezane sa sukobom na Kosovu.
Drugi amandman Martija odnosi se na promenu paragrafa u kojem se precizira šta se očekuje od albanske vlasti i kosovske administracije. On sada posebno poziva albanske vlasti da sarađuju sa Euleksom i pruže podršku istragama oko logora na severu Albanije, dok se administracija Kosova poziva da bezrezervno sarađuje sa Euleksom ili nekim drugim međunarodnim telom koje ima mandat da sprovodi istragu o zločinima.
Skupština je usvojila sedmi amandman kojim se iz jednog od paragrafa izbacuje deo koji povezuje vođstvo bivše OVK sa kriminalnim aktivnostima, kao i amandman 21 kojim je naslov dokumenta promenjen u "Istraga o optužbama o nehumanom postupanju prema ljudima i trgovini ljudskim organima na Kosovu".
Na rezoluciju Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu bio je podnet ukupno 21 amandman, a najveći broj amandmana, 19, podneli su poslanici iz Albanije, Turske i Gruzije iz različitih političkih grupacija.
Suština tih amandmana svodila se na pokušaje da se iz predloženog teksta izbace ili da se ublaže formulacije o postojanju dokaza o počinjenim zločinima, logorima na teritoriji Albanije i optužbama na račun albanskih vlasti za nesaradnju u istrazi.
Poslanici iz Albanije su zatražili podršku amandmanima, kako bi, kako je naveo poslanik Ilir Rusmali, rezolucija bila uravnotežena i zasnovana na činjenicama. U raspravi su se čule i oštrije kritike na račun izveštaja, a poslanik Špetim Idrizi iz Albanije rekao je da je Marti, željan publiciteta, izneo optužbe na račun EU, SAD, Albanije i Hašima Tačija.
Marti je na početku rasprave rekao da njegov izveštaj nije politički izveštaj o Kosovu i njegovom statusu, kao i da nije usmeren protiv Kosova ili u prilog Srbije. Predstavnici političkih grupa u Parlamentarnoj skupštini podržali su tokom rasprave Martijev izveštaj, ocenivši da je izveštaj hrabar i da predstavlja važan podstrek da se traga za istinom.
U usvojenoj Rezoluciji se ističe da je utvrđivanje istine o zločinima na Kosovu i rasvetljavanje sudbine nestalih "od vitalne važnosti za pomirenje zajednica i mirnu budućnost tog dela Balkana", a članice EU, SE, vlasti Srbije i Kosova pozivaju da s tim uvezi preduzmu konkretne mere.
Članice EU i druge države pozivaju se da pomognu misiji EU na Kosovu kojoj treba da postave jasan cilj i pruže političku podršku na najvišem nivou za beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala.
U Rezoluciji se navodi da se od članica EU i SE očekuje da obezbede sve potrebne resurse za efikasne programe zaštite svedoka i da sarađuju s Euleksom u tom pogledu, posebno kada osobe o kojima je reč ne mogu ostati u regionu zbog čega im se mora dati novi identitet i pronaći nova zemlja za boravak.
Background Slučaj trgovine ljudskim organima na Kosovu istraživali su u prošlosti i UNMIK i Haški tribunal, ali bez većih pomaka u istrazi ili podizanja optužnice. Haški tribunal, koji je počeo inicijalnu istragu, odustao je, a elementi dokaza uzetih u Ripeu, u Albaniji, uništeni su i ne mogu se koristiti radi dalje analize.
U javnost je ovaj slučaj dospeo kada je bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov", objavljenoj u martu 2008, iznela navode o trgovini ljudskim organima na Kosovu i njihovom presadivanju u Albaniji.
Nakon toga u Parlamentarnoj skupštini SE podnet je zahtev za pokretanje istrage o tim navodima. Istraga je trajala dve godine, a odmah posle objavljivanja izveštaja Euleks je 15. decembra 2010. od izvestioca Saveta Evrope Dika Martija zatražio da mu dostavi sve dokaze kako bi mogla da se pokrene istraga.
Euleks se poziva da nastavi istrage bez obzira na funkcije na kojima se nalaze mogući osumnjičeni, kao ni poreklo žrtava i da učini sve da rasvetli nestanke, navode o trgovini organima, korupciji i šurovanju organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova.
Haški tribunal se u Rezoluciji poziva da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, posebno ozbebeđivanjem informacija i dokaza kojima raspolaže, a koji bi Euleksu mogli pomoći u sudskom procesuiranju odgovornih za zločine u nadležnosti te misije.
Od Srbije se traži da sarađuje s Euleksom pre svega prosleđivanjem svih podataka koji bi mogli pomoći u rasvetljavanju zločina počinjenih na Kosovu, ali i da preduzme mere kako bi sprečila "curenje" u medije informacija o istragama koje se tiču Kosova.
Rezolucijom se članice SE i zemlje posmatrači pozivaju da bez odlaganja odgovore na zahteve za sudsku saradnju koje im upute Euleks ili sprske vlasti u okviru istraga ratnih zločina i trgovine organima.
PS SE se zalaže za uspostavljanje međunarodnog pravnog instrumenta koji bi definisao trgovinu ljudskim organima, tkivom i ćelijama i predvideo korake za sprečavanje te trgovine i zaštitu žrtava kao i mehanizme za krivični progon počinilaca, navodi se u tekstu.
Marti: Identitet svedoka kad bude bilo čvrstih garancija
Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti izjavio je da neće ustupiti nikakve osetljive informacije kao što su identitet svedoka i njihove izjave sve dok ne postoje "apsolutne garancije" da će se informacije strogo čuvati.
Marti je u izjavi za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) naveo nesposobnost i UNMIK-a i Euleksa da razviju instrumente za sprovođenje osetljivih istraga kao što su zaštita identiteta svedoka ili sprečavanje da procure obaveštajni izveštaji.
"Mislim da svi znaju da je UNMIK imao velikih poteškoća u svom radu i da Euleks, to mi kažu visoki zvaničnici i sudije Euleksa, ima velikih problema sa prevodiocima, domaćim saradnicima, pretragom informatičkih sistema. Strašno je teško očuvati dokumente poverljivim", kaže on.
Marti dodaje i da na Kosovu ne postoji volja da se razvija mreža insajdera usmerena prema osumnjičenim visokog profila.
Kosovski zvaničnici na zasedanju PS SE
Zimskom zasedanju Parlapmantarne skupštine Saveta Evrope prisustvuje i nekoliko kosovskih zvaničnika, uključujući člana predsedništva Skupštine Kosova Džalit Haliti, koji se u članku britanskog dnevnika Gardijan (Guardian) pominje kao osoba povezana sa organizovanom kriminalom.
Haliti je novinarima iz Srbije na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope rekao u utorak (25. januara) da će kosovske vlasti sarađivati u istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu koju bude vodio Euleks. Na pitanje novinara u kom svojstvu prisustvuje zasedanju, Haliti je rekao da je njegova uloga da lobira za Kosovo.
Gardijan je objavio je 25. januara da je Haliti u tajnim dokumentima NATO doveden u vezu sa organizovanim kriminalom i albanskom mafijom i opisan kao osoba koja ima veliku kontrolu nad kosovskim premijerom. U sličnom kontekstu Haliti se pominje i u izveštaju izvestioca Dika Martija o trgovini organima na Kosovu.
Prema rečima novinara s Kosova, u Strazbur su doputovali i ministar zdravlja i jedan visoki zvaničnik Demokratske partije Kosova Hašima Tačija.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je nedavno donela odluku da uspostavi kontakt sa Skupštinom Kosova i u skladu s tom odlukom delegacija kosovske skupštine se poziva na sastanke komiteta kada je na dnevnom redu tema u vezi sa Kosovom, ali kosovski zvaničnici nemaju pravo glasa. Takođe, ta odluka se ne odnosi na plenarne sednice, te se kosovski funkcioneri zvanično ne pozivaju na redovna zasedanja PS SE.
Prema pravilima procedure u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, svaki član Skupštine može da pozove nekoga u zdanje te institucije, ali gosti ne mogu biti u skupštinskoj sali tokom sednice, već samo na galeriji za goste.
Stavovi
Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti rekao je u utorak (25. januara), po usvajanju Rezolucije o trgovini organima i drugim zločinima na Kosovu, da je sada na pravosuđu da obezbedi pravdu, ali je ukazao da se moraju zaštititi svedoci.
"Na istražnim sudovima je da pronađu dokaze", rekao je Marti i izrazio spremnost da pomogne istrazi u nalaženju dokaza, prosleđivanju podataka i imena svedoka, ali samo pod uslovom da se nađe način da ti ljudi ne budu ugroženi.
Šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dragoljub Mićunović rekao je u utorak (25. januara) za Radio-televiziju Srbije da će u narednim danima biti poznato kome će biti poverena istraga.
Mićunović je rekao da je ovo veliki dan za Savet Evrope, dan u kome je ta institucija pokazala kredibilitet i nezavisnost. Istakao je da je usvajanje Rezolucije neka vrsta duga porodicama čiji su članovi ubijeni u akcijama koje su pomenute u izveštaju.
Član delegacije Srbije na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Miloš Aligrudić, iz DSS, izrazio je u utorak (25. januara) zadovoljstvo što je rezolucija Dika Martija usvojena u obliku koji odgovara Srbiji i ocenio da je dobro "što konačno porodice žrtava dobijaju neku satisfakciju".
Vršilac dužnosti predsednika Kosova Jakup Krasnići izjavio je u utorak (25. januara) u Prištini da je Kosovo spremno da se suoči sa izveštajem Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu.
"Zainteresovani smo za istinu, ma kakva ona bila. Čak i da bude bolna, treba da se sazna", kazao je Krasnići i dodao da veruje da se izveštaj "neće odraziti na proces priznavanja Kosova". "Naravno, na ovaj ili onaj način, on će imati posledice po institucije Kosova i ličnosti na koje se nepravedno odnosi", smatra Krasnići.
Visoki zvaničnik Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj ocenio je u utorak (25. januara) u Strazburu da je usvajanje izveštaja i rezolucije Dika Martija u Parlamentrnoj skupštini Saveta Evrope "korak koji šteti Kosovu".
Hodžaj je u Strazburu, kako prenosi radio Slobodna Evropa, rekao da Vlada Kosova sada treba usko da sarađuje sa Euleksom da bi se zauvek "sa dnevnog reda skinula sumnja o trgovini organima".
Izvor: Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
