Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija tek u junu dobija novog premijera
|
|
|
|
Objavljeno : 05.04.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ubedljivo pobedio u prvom krugu izbora 2. aprila, neće žuriti sa imenovanjem naslednika na mestu premijera, funkciji koju čvrstom rukom obavlja u protekle tri godine. Novog premijera Srbija će, sudeći po najavama koje stižu iz Srpske napredne stranke (SNS), dobiti tek u junu, dve meseca posle izbora. Nezvanično se pominje nekoliko imena, uglavnom članova sadašnje Vučićeve vlade ili njegovih bliskih saradnika.
U javnosti se špekuliše da će to biti neko ko će morati sa tesno sarađuje sa Vučićem koji će de fakto i dalje odlučivati o ključnim pitanjima. To nije presedan - slično se dešavalo u vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, nekadašnji lider Demokratske stranke koja je predvodila vladu formiranu 2008. Pojedini analitičari upozoravaju, međutim, da će time samo ojačati Vučićev ionako dominantan položaj u Srbiji.
Novina je da je Vučić prvi političar koji je izabran za šefa države sa funkcije premijera od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji početkom 1990-tih. Vučić je, pošto je objavio da će biti kandidat vladajuće koalicije na predsedničkim izborima, odbio da podnese ostavku na mesto premijera, što je tražila opozicija kako bi izborna trka bila fer.
U Srbiji zakonom nije propisan rok u kome novoizabrani predsednik mora da položi zakletvu, čime zvanično počinje njegov petogodišnji mandat. Ustavom je, međutim, uređeno da predsednik ne može da obavlja nijednu drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, tako da će Vučić morati da podnese ostavku na mesto premijera da bi stupio na dužnost predsednika.
On, međutim, kako piše list Politika od 5. aprila, neće moći da, pošto podnese ostavku predvodi vladu u tehničkom mandatu do formiranja nove vlade.
Predsednica Skupštine Srbije i visoki funkcioner Vučićeve Srpske napredne stranke Maja Gojković rekla je 5. aprila da će Vučić podneti zakletvu do isteka mandata aktuelnom predsedniku Tomislavu Nikoliću 31. maja.
Gojković je rekla za Radio-televiziju Srbije da će Vučić po preuzimanju funkcije predsednika obaviti konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka i zatim poveriti mandat novom premijeru koji ima većinu u Skupštini.
"Očekujem da u junu dobijemo novog mandatara", rekla je Gojković i ukazala da u parlamentu postoji većina koja je vrlo stabilna.
I sam Vučić je posle proglašenja pobede u nedelju najavio je da će nova Vlada Srbije biti najverovatnije formirana u naredna dva meseca.
Ko će naslediti Vučića?
List Politika piše da bi po zakonu mesto predsednika tehničke vlade moglo pripasti Ivici Dačiću, prvom potpredsedniku Vlade i lideru Socijalističke partije Srbije (SPS) druge po snazi stranke u vladajućoj koaliciji.
Dačić je uglavnom uzdržan u vezi s tim i nastoji da istakne podršku SPS i njen doprinos izbornom uspehu Vučića.
On odlučno odbacuje tvrdnje da ta stranka nije bila toliko jedinstvena u podršci kandidatu vladajuće koalicije, odnosno da je Vučić ostao bez 170.000 glasova zbog socijalista koji su u nekim delovima Srbija na lokalnom nivou u sukobu sa SNS-om.
Dačić je 3. aprila rekao da s Vučićem još nije razgovarao o eventualnom preuzimanju mesta premijera. On je istakao i da nije imao lični motiv da podrži Vučića kako bi ga zamenio na mestu predsednika Vlade, pošto je tu funkciju već obavljao.
"Mogli smo da imamo svog kandidata za predsednika Srbije ali to bi bilo uskostranačko razmišljanje i time bi bilo narušeno jedinstvo vladajućeg bloka. Ovaj rezultat je pokazao da SNS i SPS imaju kvalitetan odnos međusobnog poštovanja i zajedničkog rada i to je važno za budućnost i neke nove izbore", rekao je on na konferenciji za novinare.
U medijima se kao mogući kandidati za premijer pominju i nestranačke ličnosti u vladi - ministar finansija Dušan Vujović i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić, kao i bliski Vučićevi saradnici, poput ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanoviča i funkcionera SNS Nikole Selakovića.
Vučić je osvojio 55,02% ili 1.953.481 glasova na izborima 2. aprila, pokazuju podaci Republičke izborne komisije na osnovu 97,42% biračkih mesta, objavljeni 4. aprila. Na izborima je glasalo 54,56% izašlih birača. Konačni rezultati izbora za predsednika Srbije biće objavljeni posle ponavljanja izbora na dva biračkim mestima.
Nezadovoljstvo izbornim rezultatom
Ove izbore je obeležila kratka predizborna kampanja, a opozicija zamera vlasti nefer uslove u kojima se odvijala, posebno neadekvatnu zastupljenost 10 ostalih kandidata u medijima, kao i napade u tabloidima bliskim vlasti protiv nekih kandidata i članova njihovih porodice.
Opozicija je kritikovala i to što je zbog zbog izbora prekinuto zasedanje Skupštine Srbije, što je vladajuća koalicija obrazložila time da se i ranije tako radilo.
Maja Gojković je 5. aprila rekla da će Skupština uskoro nastaviti sednicu. "Sednica će uskoro biti nastavljena tamo gde smo i počeli. Treba da završimo utvrđivanje dnevog reda i da raspravljamo isključivo o zakonima, a zatim i da glasamo. Ta sednica će biti vrlo kratka", rekla je Gojković.
Profesor Jovo Bakić je 2. aprila rekao, po saopštavanju preliminarnih rezultata, da nije dobro što neće biti drugog kruga izbora. "Ako ga nemate, živite u društvu koje je politički nezrelo. Gde nema drugog kruga? U Severnoj Koreji", rekao je Bakić za TV N1.
Izborima je nezadovoljan i deo građana, uglavnom mladih, koji se od ponedeljka okupljaju na "Protestu protiv diktature". Protesti se održavaju u više gradva u Srbiji – u utorak u oko 20 gradova, i u njima učestvuje više hiljada građana. Protestii su organizovani preko Fejsbuka.
Za sada nije poznato ko su organizatori i niko se do sada sa protesta nije zvanično obratio ni u jednom gradu.
Protest su saopštenjima podržali predsednički kandidati Saša Janković, Luka Maksimović i Boško Obradović, kao i Demokratska stranka, ali su pozvali mlade da protestuju dostojanstveno i mirno.
Autor: M.P.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
