Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Građani Srbije svesni posledica sive ekonomije
|
|
|
|
Objavljeno : 21.06.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Čak tri četvrtine građana Srbije svesno je da su, što je viši nivo sive ekonomije, mogućnosti države da im pruži javne usluge manje, dok osam od 10 ispitanika shvata da siva ekonomija ograničava ekonomski rast zemlje. Nivo sive ekonomije u Srbiji procenjuje se na 30% bruto domaćeg proizvoda.
Rezultati novog istraživanja kompanije Masterkard o sivoj ekonomiji u deset zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), koje je sproveo IPSOS, pokazali su da je u Srbiji 85% ispitanika čulo za sivu ekonomiju i da je 75% povezuje sa neprijavljivanjem radnika.
Takođe 75% anketiranih sivu ekonomiju povezuje i sa neregistrovanjem prodajnih transakcija, a 72% sa sakrivanjem prihoda preduzeća.
Podaci za Srbiju, prema tom istraživanju, pokazali su da je nacionalna nagradna igra sa fiskalnim računima organizovana u martu 2017. bila dobro primljena i 40% ispitanika je izjavilo da su bili podstaknuti da uzimaju račune češće nego inače.
Jedno ranije istraživanje u Srbiji pokazalo je da je i privreda svesna pogubnog uticaja sive ekonomije i da gotovo dve trećine privrednika smatra da njihovo poslovanje najviše ugrožava poslovanje preduzeća u sivoj zoni. I privrednici smatraju da suzbijaje sive ekonomije, kao prepreke izgradnji funkcionalne tržišne privrede, treba da bude među prioriotetima vlade.
Jedan od generatora sive ekonomije u Srbiji, prema rečima direktorke Poreske uprave Dragane Marković, jesu takozvana 'peračka' i 'fantom' preduzeća.
U 2016, navela je Marković, poreznici su identifikovali j151 a u periodu januar-april 2017. godine 43 "fantom" odnosno "peračkih" preduzeća. "Nastojimo da rano otkrijemo ova preduzeća jer, zapravo, ona regularnim privrednim subjektima pomažu u izbegavanju plaćanja poreza", istakla je direktorka Poreske uprave Srbije.
Više od 80% ispitanika u zemljama CIE protivi se sivoj ekonomiji i pozivaju svoje vlade na borbu protiv nje. Građani tih zemalja pokazuju spremnost da promene navike prilikom kupovine kada shvate da bezgotovinska plaćanja i uzimanje fiskalnih računa pomažu u borbi protiv nezakonite trgovine.
"U zemljama obuhvaćenim istraživanjem, 69% ispitanika razume da siva ekonomija smanjuje sredstva koja su potrebna za obrazovanje, zdravstvo ili putnu infrastrukturu", navodi se iz kompanije Masterkard.
Dodaje se da skoro polovina ispitanika (45%) u zemljama CIE uzima fiskalni račun samo onda kada znaju da će im biti potreban.
Međutim, potrošači u CIE, sudeći prema istraživanju, nisu naročito svesni da bezgotovinska plaćanja mogu značajno da pomognu u suzbijanju sive ekonomije i samo 37% ispitanika plaćanje karticom umesto gotovinom smatra načinom za smanjenje sive ekonomije, pri čemu najmanje u Mađarskoj, samo 13%.
Istraživanje je pokazalo da gotovo 80% ispitanika u reginu CIE želi da češće plaća elektronski - 60% u Sloveniji, 63% u Bosni i Hercegovini, 82% u Srbiji i 85% u Rumuniji, kada znaju da elektronske i registrovane transakcije mogu da pomognu u suzbijanju sive ekonomije.
Direktor Masterkarda za tržišta Balkana Artur Turemka rekao je da istraživanje pokazuje da su ljudi širom CIE "saveznici vlada u borbi protiv sive ekonomije".
Inače, u Srbiji je u maju vladino koordinaciono telo za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije usvojilo novi Akcioni plan za 2017. i 2018. koji predviđa povećenje broja mera na smanjenju nelegalne trgovine, neprijavljenog rada i utaje poreza.
Koordinaciono telo je navelo da je cilj novog Akcionog plana sa 107 mera uspostavljanje efikasnijeg nadzora nad tokovima u sivoj zoni, unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema i smanjenje administrativnog opterećenja za privredu i građane.
Među novinama tog plana su mere za jačanje kapaciteta Poreske uprave, izrada softvera e-inspektor, sprovođenje zajedničkih obuka tužilaštava i inspekcija radi efikasnijeg procesuiranja i sankcionisanja poslovanja u sivoj zoni.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
