Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ministri EU sutra o bezviznom režimu na Balkanu
|
|
|
|
Objavljeno : 23.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri unutrašnjih poslova EU sutra će na sastanku Saveta razgovarati o problemima nastalim nakon uvođenja bezviznog režima za Zapadni Balkan. Srpski zvaničnici tvrde da bezvizni režim nije ugrožen, a najnovije statistike pokazuju da se broj podnosilaca zahteva za azil iz Srbije u nekim zemljama smanjuje, ali da njihov priliv u EU ipak ne jenjava.
Kako se navodi u agendi Saveta ministara za sastanak 24. i 25. februara, Evropska komisija će ministrima unutrašnjih poslova predstaviti mehanizam za nadzor sprovođenja bezviznog režima za Zapadni Balkan. Odluka o uvođenju tog sistema, koji bi trebalo da omogući pravovremenu reakciju zemalja članica na povećani priilv podnosilaca zahteva za azil, doneta je u novembru, kada su Albaniji i Bosni i Hercegovini ukinute vize.
Evropska komisija može u okviru tog sistema da predloži privremeno ukidanje bezviznog režima za pojedinačne zemlje članice u slučaju da se pojave problemi. Ta evropska institucija pratiće sprovođenje reformi zemalja regiona i podnositi ministrima unutrašnjih poslova i pravosuđa EU izveštaje o viznoj liberalizaciji na celom Zapadnom Balkanu.
Prema ranijim najavama, moguće je da će ministri unutrašnjih poslova na ovonedeljnom sastanku razgovarati o uspostavljanju vanrednog mehanizma za privremeno uvođenje viza. Portparol u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone kazao je da su to predložile Francuska i Holandija i da će ministri o tome razgovarati na februarskom sastanku Saveta. Čerkone, predstavnik za štampu komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem (Cecilia Malstrom), objasnio je da takva dopuna ne bi bitno izmenila odluku i uredbu EU o ukidanju viza za države Zapadnog Balkana, već bi značila da se, u slučaju velikih problema, privremeno suspenduje bezvizni režim za neku zemlju koja je sada na "beloj šengen" listi.
Čerkone je naveo da je ceo postupak temeljinog "dvostrukog praćenja" vizne liberalizacije počeo u prvoj polovini januara i da će biti potrebno još nekoliko meseci da se dobije temeljina, celovita slika kako se taj režim primenjuje. Do tada režim ukinutih EU viza za države Zapadnog Balkana ostaje na snazi, naveo je on.
U poslednjim mesecima 2011. ponovo je pokrenuta tema lažnih azilanata i najavljeni su pojačani napori da se taj problem reši. Azil je tokom 2010. u zemljama EU zatražilo oko 10.000 hiljada građana, a više od 4.000 je vraćeno u Srbiju, rekao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Prema podacima švedskih, nemačkih i belgijskih vlasti obljavljenih početkom 2011, azil je prošle godine u Švedskoj tražilo više od 6.000 građana Srbije, u Nemačkoj gotovo 5.000 građana Srbije, a u Belgiji oko 1.200. Motivi za traženje azila su prema informacijama Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije isključivo ekonomski.
Prema podacima pojedinačnih zemalja EU, Srbija početkom 2011. ostaje jedan od najznačajnijih izvora tražilaca azila, mada se broj zahteva u Švedskoj smanjuje.
Background Građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. ne trebaju vize za putovanja u EU. Tada je stupila na snagu odluka Saveta ministara EU iz novembra 2009. Oko godinu dana kasnije, bezvizni režim uveden je i za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. Tada je doneta odluka da se uspostavi mehanizam nadzora kako bi se omogućila brza reakcija u slučaju zloupotreba bezviznog režima.
Nakon ukidanja viznog režima zabeležen je porast podnosilaca zahteva za azil iz Srbije u zemljama EU. U najvećem broju slučajeva reč je o Romimа, Albаnаcimа i Bošnjаcima sа područjа Južne Srbije, Sаndžаkа, centrаlne Srbije i Beogrаda.
Zemlje EU mogu takozvane lažne azilante, nakon odbijanja zahteva, da vrate u skladu sa Sporazumom o readmisiji, koji je stupio na snagu 1. januara 2008.
Prema podacima Švedske, glavne destinacije podnosilaca molbe za azil iz Srbije, Srbija je u 2010. po broju podnetih zahteva bila na 1. mestu za 6.335 molbi, u proseku 527 mesečno. U januaru 2011. Srbija je pala na četvrto mesto sa 105 zahteva. Prema podacima švedkog Zavoda za migracije takođe se može videti da je među zahtevima iz Srbije veliki procenat dece – oko 50%, dok je inače prosek oko 30%.
Prema podacima vlade Luksemburga, priliv u tu zemlju u januaru je povećan. Tokom 2010. Srbija je bila na drugom mestu sa 148 zahteva, a u januaru 2011. je zauzela prvo mesto sa 61 zahtevom za azil. "To povećanje nije izolovana pojava ograničena isključivo na Luksemburg, već se u različitom stepenu ispoljava u više zemalja članica EU, među kojima su Nemačka, Belgija, Švedska i Holandija", kazao je ministar za rad, zapošljavanje i imigraciju Luksemburga Nikola Šmit (Nicolas Schmit). On je kazao da je reč o problemu koji će predstavljati "izazov za administrativne i pravosudne kapacitete Uprave za imigraciju".
Kada je reč o Belgiji, Srbija je u 2011. dospela među četiri zemlje sa najvećim brojem zahteva za azil, dok se u 2010. nije nalazila na toj listi. U januaru su građani Srbije podneli 129 zahteva za azil. Tokom prošle godine, podneli su 1.233 zahteva, odnosno u proseku 102 mesečno.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 23. februara da u ovom trenutku vizna liberalizacija za građane Srbije nije ugrožena i da će u narednom periodu biti učinjeno sve da to tako i ostane. Srbija je spremna da se suoči sa svim izazovima vizne liberalizacije i pozitivnim i negativnim", rekao je Dačić i naveo da oko 100 građana drugih zemalja godišnje traži azil u Srbiji. On je rekao da su preduzete različite mere kako bi se sprečila zloupotreba vizne liberalizacije počev od javnog delovanja do oštrije kontrole granica i ponovo najavio da će se ispitati da li postoji organizovana zloupotreba vizne liberalizacije.
On je pozvao i zemlje EU da revidiraju svoje propise koji, kako je naveo, pospešuju te zloupotrebe zahteva za azil. Dačić je istakao da među azilanima iz Srbije ima najviše Roma i Albanaca, i da je redak slučaj pojedinaca van tih nacionalnih grupa.
Šef delegacijie EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je dosta učinjeno kako bi se obezbedila kontrola granica i sprečila zloupotreba vizne liberalizacije. "Očekujemo dalju saradnju, jače izlazne kontrole na granicama kao i da zemlje EU pojačaju svoju kontrolu, pre svega Mađarska i Slovenija koje su prve na 'udaru'", rekao je Dežer. Ministar inostranih poslova EU Franko Fratini (Franco Frattini) kazao je za Večernje novosti da bezvizni režim neće biti ukinut.
Najnoviji podaci za zahteve za azil za celu EU odnose se na treće tromesečje 2010. godine. Prema tim podacima, od jula do septembra 2010. u EU je azil zatražilo 4.585 ljudi, što je 73% više nego u prethodnom tromesečju, dok je od jula 2009. do jula 2010. azil zatražilo 10.850 osoba. Srbija je treća po broju prijavljenih za azil, iza Avganistana i Rusije, koje su znatno veće zemlje od Srbije. Odlika podnosilaca molbi iz Srbije je da je oko 40% njih mlađe od 14 godina. Takav slučaj je još samo sa Rusijom, dok je među tražiocima azila iz drugih zemalja manji procenat dece.
Građani Srbije u trećem kvartalu su najviše odlazili u Švedsku – 2.075, Nemačku – 1.630, Belgiju – 395, Francusku – 185 i Austriju – 115. U trećem tromesečju doneto je 2.475 odluka o zahtevima za azil, od kojih je 2.375 odbijeno, a 70 osoba je dobilo status izbeglica.
Izvor: EurActiv i Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
