Francuski ambasador u Srbiji Fransoa Gzavije Denio (Francois-Xavier Deniau) izjavio je 24. februara u Beogradu da ne očekuje da će odluka o ukidanju viza Srbiji biti revidirana i povučena. Srpski zvaničnici ističu da će učiniti sve da spreče zloupotrebu bezviznog režima, a izvori EU kažu da su zemlje zapadnog Balkana ostvarile neke povoljne rezultate u smanjenju broja građana koji traže azil u EU. Ministri unutrašnjih poslova EU na sastanku 24. februara u Briselu neće donositi odluke u vezi sa viznom liberalizacijom.

"Ne verujem da će ta odluka biti revidirana i povučena, ali to u velikoj meri zavisi i od srpskih vlasti, rekao je Denio novinarima u Rektoratu Univerziteta u Beogradu gde je sa nemačkim kolegom Volframom Masom (Wolfram Maas) održao predavanje o godišnjici Jelisejskog ugovora. Francuski ambasador je ukazao da talas lažnih azilanata iz celog regiona Zapadnog Balkana predstavlja problem za Evropsku uniju.

Denio je izrazio zahvalnost srpskim vlastima što čine sve da oni koji turistički žele da odu u zemlje EU ne trpe zbog sugrađana koji odluku o ukidanju viza zloupotrebljavaju.

Kad je reč o evropskoj budućnosti Srbije, Denio je kazao da je saradnja u regionu veoma važna. "Vlade u regionu, posebno Srbija, ulažu napore u pomirenje u regionu i mi smo sa interesovanjem pratili saradnju Hrvatske i Srbije i to smo pozdravili", rekao je francuski ambasador. Denio je kazao da je na vladama da uspostave saradnju između zemalja koje su ranije bile u zajedničkoj državi, a kao prednost je istakao zajednički jezik.

Potpredsednik vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je 24. februara da Srbija neće dozvoliti da bude ukinut bezvizni režim i najavio da će biti formirana međuresorna grupa koja će pratiti primenu sporazuma o ukidanju viza.

"Kako bi se izbegao svaki rizik da ta pogodnost za građane Srbije bude ugrožena ili ukinuta, formiraćemo međuresornu grupu koja će pratiti primenu sporazuma o ukidanju viza", kazao je on novinarima u Beogradu.

On je kazao da su na predlog Srbije, Nemačka i Belgija ukinule novčane nadoknade za ljude koji su emigrirali i čekaju azil. "Bilo je ljudi koji su išli u Nemačku a koji su znali da neće dobiti azilantski status, ali su išli kako bi dobili taj novac. Srbija je već uspela da prepolovi broj zahteva za azil u Nemačkoj u poslednja tri meseca", rekao je on. On je dodao i da je Belgija na zahtev Srbije ukinula socijalna davanja za ljude koji čekaju azil.

Đelić je kazao i da Švedska, u kojoj je pored Belgije i Nemačke bilo najviše zahteva za dodelu azila, specifična jer ima veoma dugu tradiciju davanja azila, ali da ta zemlja skoro nikome nije dala azil. "Ako neko pokuša da emigrira u Švedskoj neće dobiti status političkog emigranta jer zemlja (Srbija) koja će po svemu sudeći dobiti status kandidata ni u kom slučaju nije zemlja iz koje se može tražiti politički azil, a ekonomski ne postoji", rekao je on.

Đelić je podvukao da Srbija neće dozvoliti maloj grupi ljudi da ugrozi slobodu svih i dodao da se očekuje da EU do kraja godine prihvati zahteve pojedinih zemalja da se uvedu mehanizmi kako bi zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma sebe zaštitile.

Prema podacima pojedinačnih zemalja EU, Srbija početkom 2011. ostaje jedan od najznačajnijih izvora tražilaca azila, mada se broj zahteva u Švedskoj smanjuje. Prema podacima za celu EU koji se odnose na period od jula do septembra 2010. u EU je azil zatražilo 4.585 ljudi, a Srbija je treća po broju prijavljenih za azil, iza Avganistana i Rusije, koje su znatno veće zemlje.

Prema podacima švedskih, nemačkih i belgijskih vlasti obljavljenih početkom 2011, azil je prošle godine u Švedskoj tražilo više od 6.000 građana Srbije, u Nemačkoj gotovo 5.000 građana Srbije, a u Belgiji oko 1.200.

Azil je tokom 2010. u zemljama EU zatražilo oko 10.000 hiljada gradana, a više od 4.000 je vraćeno u Srbiju, rekao je 23. februara ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.

Bez rasprave o holandsko-francuskom predlogu

Kako je najavljeno, ministri unutrašnjih poslova Evropske unije neće na sastanku 24. februara razmatrati holandsko-francuski predlog o hitnom postupku ukidanja režima bez viza u vanrednoj situaciji. Holandija i Francuska su predlog za uvođenje vanrednog postupka podnele Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji koja bi, kako je rečeno, trebalo da proceni da li će taj predlog i zvanično podneti na razmatranje Savetu ministara unutrašnjih poslova zemalja EU.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem ministre će obavestiti o mehanizmu za praćenje reformi i obaveza u zemljama Zapadnog Balkana kojima su ukinute vize EU. Sesilija Malmstrem obavestiće ih i o mogućem hitnom dogovoru članica EU za slučaj posebnih teškoća zbog povećanog priliva lica sa biometrijskim pasošima iz zemalja Zapadnog Balkana.

Zvaničnici EU su međutim rekli da je do sada u zapadno-balkanskim zemljama bilo rezultata koji su povoljni i obećavaju smirenje ranijeg problema dolaska velikog broja "lažnih azilanata".

Po rečima visokog funkcionera mađarskog predsedništva EU, komesarka Malmstrem će ministre obavestiti o sadržini i mehanizmu nadzora vizne liberalizacije u odnosu na države Zapadnog Balkana.

To je, kako je rečeno, redovni pregled ranijih iskustava, ali se o tome ne očekuju odluke. Između tog mehanizma za nadzor i francusko-holandskog predloga za vanredni postupak, ne postoji neposredna veza, objasnio je zvaničnik EU.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ministri EU sutra o bezviznom režimu na Balkanu
  
• 

  Vesti

  : Za sada bez promene u režimu viza za Zapadni Balkan
  
• 

  Vesti

  : EU traži da se zaustavi priliv lažnih azilanata