Srpske vlasti predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem su, po svemu sudeći, definitivno odlučile da prihvate "bolne kompromise" u odnosu na Kosovo, što verovatno podrazumeva da u nekoj fazi procesa bude potpisan takozvani pravno obavezujući sporazum sa Prištinom. Što se tiče Kosova, za Srbiju "nema dobrog rešenja", izjavio je Vučić nakon prošlonedeljnog sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Bio je to poslednji u nizu dosad održanih važnih sastanaka u vezi sa rešavanjem kosovskog problema. Sastanak je zakazan na inicijativu Merkelove, sa verovatnim ciljem da se jasno predoče nemački stavovi.

Vučić je nakon sastanka ponovio raniji stav da je stabilnost u regionu najvažnija i da se nikako ne sme dozvoliti da izbiju sukobi. Ako se, dakle, "ukrste" stav da "za Srbiju nema dobrog rešenja" i stav da se ne sme dozvoliti destabilizacija ili eventualni sukobi, jasno je da je potrebno prihvatiti rešenje kakvo je moguće naći, uprkos tome što ono nije dobro za Srbiju. "Kompromis podrazumeva da i jedni i drugi budemo pomalo nezadovoljni ili pomalo zadovoljni, ali to znači mnogo bolju budućnost za nas", rekao je on. Srpski predsednik na ovaj način, zapravo, postepeno priprema srpsku javnost za odluke koje će u dogledno vreme morati da donese.

Beograd zauzvrat očekuje snažniju podršku Brisela i Vašingtona za formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, na šta se Priština obavezala Briselskom sporazumom. Dve strane različito gledaju na tu zajednicu. Dok Beograd u njoj vidi čvrst pravni okvir u kome bi kosovski Srbi autonomno odlučivali o različitim bitnim pitanjima, Priština priželjkuje da ta autonomija odlučivanja ne bude isuviše široka i da centralne kosovske vlasti dobiju pravo na punu primenu kosovskog Ustava i zakona na celoj teritoriji Kosova. U narednim mesecima rad na Zajednici srpskih opština biće jedan od najvažnijih političkih poslova u regionu, pri čemu će i Priština i Beograd nastojati da pribave podršku što većeg broja moćnih saveznika iz inostranstva.

Iz zvaničnih izjava koje daje Vučić može se, dakle, zaključiti da se ceo proces kreće u pravcu kakvog-takvog dogovornog rešenja i da radikalizaciju stavova sa srpske strane ne treba očekivati. U protivnom, Vučić bi u zvaničnim nastupima imao drugačiju retoriku, a ključne poruke ne bi bile usklađivane sa saveznicima u Evropskoj uniji (EU) i SAD. Beograd bi u tom slučaju mnogo snažnije insistirao na jačanju zvaničnih veza sa Moskvom, koja podržava stav da je Kosovo sastavni deo Srbije. Nije bez značaja činjenica da je, neposredno uoči odlaska u Berlin, Vučić otvoreno rekao da ne ide u Moskvu na inauguraciju Putina jer tamo nije pozvan.

Opcije

Na pitanje da li ovakav sled događaja može da se tumači kao jasan signal da Srbija počinje, u većem stepenu nego ranije, da uvažava novonastale geopolitičke prilike u regionu i da polako počinje da napušta strategiju sedenja "na dve stolice" u ovom trenutku nije moguće decidirano odgovoriti. Jasno je da se stvari polako pomeraju u korist Brisela i Vašingtona, odnosno Zapada, ali proces još ni izdaleka nije doveden u završnu fazu. Tek kada (i ukoliko) Srbija zaista potpiše sporazum kojim bi regulisala odnose sa Prištinom, a na osnovama Briselskog sporazuma koji podrazumeva da na Kosovu (uključujući i opštine sa srpskom većinom) važe kosovskih zakoni, stvari će postati izvesnije.

Dvadesetak predstavnika civilnog društva, diplomata i stručnjaka iz Srbije, sa Kosova i iz Nemačke, koju je okupila Fondacija Fridrih Ebert (FES), izradilo je nekoliko mogućih scenarija razvoja odnosa Srbije i Kosova do 2035. godine. Prvi (i najpovoljniji) scenario podrazumeva da Srbija i Kosovo do 2019. postignu sporazum o normalizaciji odnosa, što bi moglo da znači da bi Srbija 2025. postala članica EU, a Kosovo konačno dobilo viznu liberalizaciju i postalo član svih relevantnih međunarodnih organizacija i imalo otvoren put ka EU, uz podršku Srbije.

"Normalizacija odnosa ubrzala bi proces pomirenja i pokrenula proces utvrđivanja sudbina nestalih osoba, a obema stranama donela i ekonomski napredak... Da bismo to postigli, Beograd i Priština moraju da donesu nekoliko ključnih odluka: Beograd da odustane od zahteva za teritorijom Kosova, a Kosovo da uspostavi zajednicu opština sa većinskim srpskim stanovništvom koja bi imala i izvršna ovlašćenja. Potreban je i međunarodni paket finansijskih i političkih podsticaja kako bi se ohrabrile obe strane", rekao je Špetim Gaši, jedan od autora pomenutih scenarija, za nemački radio Dojče vele (DW).

Prema drugom scenariju, sporazum između Beograda i Prištine bio bi potpisan nešto kasnije, ali ne i primenjen do kraja. Podrazumeva se priznavanje prištinske uprave na teritoriji Kosova, ali ne i puno diplomatsko priznanje Kosova kao nezavisne države, a Kosovo bi uspostavilo zajednicu srpskih opština koja bi imala autonomiju u oblasti obrazovanja, kulture, jezika, lokalne samouprave i zdravstvene zaštite. Srbija bi u tom slučaju verovatno nastavila da lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Gaši smatra da je takav scenario najizvesniji jer, prema njegovim rečima, ni vlast u Srbiji ni vlast na Kosovu nisu spremne da se odreknu populističke retorike.

Dve stolice

U pomenutim scenarijima se kao jedan od rizika navodi mogućnost da se zbog blokiranja članstva u UN ili EU Kosovo okrene ujedinjenju s Albanijom. U tom slučaju bi se sever Kosova pripojio Srbiji. Takav razvoj događaja mogao bi da izazove lančanu reakciju i pokrene zahteve Republike Srpske i Albanaca u Makedoniji za prekrajanjem granica, kao i slične zahteve Albanaca sa juga Srbije. To je, naravno, najnepovoljnija opcija od koje svi zaziru, jer bi vodila ka ozbiljnoj destabilizaciji i opasno približila region mogućnosti izbijanja oružanih sukoba.

U razmatranju opcija koje bi vodile ka povećanom riziku od sukoba treba imati u vidu i geostrateške promene u regionu. "Severnoatlantsko okruženje dovršeno je 2009. prijemom Hrvatske i Albanije i dopunjeno članstvom Crne Gore 2017.godine. Već ranije uspostavljen je lanac država NATO od Baltičkog do Crnog mora, čime je Rusija onemogućena da usmerava svoj vojnopolitički uticaj do Jadrana. Time je hladnoratovska podela evropskog kontinenta, tokom koje su neutralne i nesvrstane države, poput Finske, Austrije i Jugoslavije, razdvajale dva sučeljena bloka, svedena samo na istorijsku činjenicu", kaže Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Berlinu.

"Ljubitelji stripa o Asteriksu i Obeliksu prepoznaće odmah sličnost između mesta stalnog boravka dvojice galskih junaka i geopolitičkog položaja Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine – te tri nekadašnje jugoslovenske republike okružene su državama članicama Severnoatlantskog pakta kao što u tom stripu rimska imperija okružuje nepokoreno galsko naselje", navodi Reljić, slikovito opisujući situaciju u regionu. On smatra da u takvim okolnostima nije od primarnog značaja da li će Srbija formalno postati članica NATO.

"U ovom trenutku je teško zamislivo da bi neka vlada u Beogradu, bilo kog ideološkog opredeljenja, mogla da pokuša da uvede Srbiju u zapadni vojni savez protiv volje snažne većine stanovništva. Uz to, dokle god Beograd želi da sačuva Kosovo makar formalno kao deo Srbije u smislu međunarodnog prava, od presudnog značaja je oslonac na Rusiju u Savetu bezbednosti OUN. Iako se i Kina izjašnjava protiv jednostranih otcepljenja, misleći pri tom na Tibet i neke druge svoje zapadne teritorije, Peking nije pokazao želju da se sučeljava sa Zapadom oko Kosova. Samo veto Rusije sprečava da Kosovo postane članica OUN", dodaje on.

Stvari, naravno, mogu da se promene ukoliko Beograd zauzme drugačiji kurs, odnosno ukoliko proceni da borba za Kosovo van UN, uz podršku koja se, bar kada je reč o Savetu bezbednosti, polako svodi na Rusiju, nema previše smisla. U narednim mesecima će biti nešto jasnije da li serija važnih međunarodnih susreta, uključujući i najnoviji susret Vučića sa Merkelovom, otvara put ka jačanju takvog kursa, ili je samo reč o nastavku nastojanja da se održi balans između dve strane. Tačno je da je poslednju ozbiljnu poruku da nije moguće sedeti na dve stolice još prošle godine preneo američki izaslanik Hojt Brajan Ji i da ona od tada nije pominjana, ali to pitanje i dalje "visi u vazduhu". Srpski politički vrh možda želi da se reši balasta "dve stolice", ali teren na domaćoj političkoj sceni za takav korak još ni izdaleka nije pripremljen.

Izvor: Beta

Foto: Predsedništvo

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Vučić: Za Srbiju nema dobrog rešenja što se tiče Kosova
  
• 

  Analize i stavovi

  : Pregovori Prištine i Beograda i unutrašnji dijalog o Kosovu - Kreni-
  
• 

  Vesti

  : Infrastrukturno povezivanje Srbija i Kosova tek na početku
  
• 

  Vesti

  : Podela Kosova - žilav koncept