Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Đelić: Srbija planira da bude spremna za EU 2015. godine
|
|
|
|
Objavljeno : 09.03.2011. | Ažurirano : 10.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da je cilj Srbije da do kraja 2015. godine bude spremna za ulazak u EU, a da će datum prijema zavisiti od "ekonomskih prilika u Evropi, opšteg raspoloženja i pronalaženja kreativnih rešenja o pitanju Kosova". U intervjuu za nemački EurAktiv, on je rekao da je Srbija spremna na "specifična" i pragmatična rešenja za status Kosova do kojih bi se došlo u saradnji Beograda i Prištine i uz uvažavanje interesa obe strane.
Đelić je rekao da cilj postavljen za 2015. godinu znači približavanje pravnoj tekovini EU i sprovođenje neophodnih reformi, a da nakon toga pitanje ulaska u EU prelazi u domen političke odluke. "Ne zavisi samo od nas da li ćemo pristupiti 2016. godine ili kasnije. To će zavisti od ekonomske situacije u Evropi, opšteg raspoloženja i pronalaženja kreativnih rešenja o pitanju Kosova", rekao je Đelić u intervjuu koji je dao tokom posete Berlinu u februaru.
Đelić je rekao da Srbija ne traži privilegije u integraciji u EU ali i da očekuje da će biti "tretirana u skladu sa dobro poznatim kriterijumima". Ponovio je da je strateški cilj Srbije da joj na samitu EU u decembru bude odobren status kandidata i da se Beograd nada da će pregovori početi na proleće 2012. godine.
On je rekao da postoji konsenzus u EU i Srbiji da je potrebno pronaći i izručiti preostala dva begunca i ocenio da bi to bio najbolji način da Sribja dokaže da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.
"Ipak, to nije jedini način da se to pokaže", rekao je on i podsetio da je ranijih godina omogućen napredak u evropskim integracijama, pošto je saradnja sa Tribunalom pozitivno ocenjena i o tome je postojao konsenzus u EU, iako haški optuženik Ratko Mladić nije uhapšen. Naveo je i da je nedavna poseta glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca (Serge Brammertz) bila prilika da Srbija ponovo pokaže neospornu političku volju za saradnju s Tribunalom i dodao da očekuje njegove pozitivne izveštaje u junu i decembru 2011. godine.
Veliki deo IPA odlazi evropskim konsultantima
Potpredsednik Vlade Srbije je ponovio da sredstva EU za podršku reformama u zemljama Zapadnog Balkana nisu dovoljna da bi se sprovele neophodne reforme.
Upitan kako Srbija koristi sredstva koja dobija iz pretpristupnih fondova EU (IPA), Đelić je rekao da Srbija dobija oko 200 miliona evra godišnje, ali da gotovo dve trećine odlazi na troškove za evropske konsultatne koji sarađuju u izgradnji institucija. "Samo trećina tog novca se ustvari dodeljuje projektima, koji se odnose na infrastrukturu. To je definitivno ograničena suma novca za promenu stanja na terenu", rekao je on.
Đelić je ponovio predlog da se iz postojećih fondova, namenjenih podršci reformama tokom ove decenije, veća sredstva izdvoje u fazi pre pristupanja EU, a manja nakon pristupanja, s tim što bi ukupan iznos ostao nepromenjen. On je dodao da je reč o nekoliko stotina miliona evra koji bi bili ranije dodeljeni, s obzirom da je Zapadni Balkan relativno malo područje.
On je, takođe, ocenio da je podrška građana Srbije pridruživanju EU opala zbog krize i ocenio da se Evropa čini slabijom zbog krize i nezadovoljstva njenih građana. On je istakao da u Srbiji postoji konsenzus o članstvu u EU i dodao da je uveren da će se to održati i u narednim godinama. Naveo je i da je Vlada Srbije prošla nedavno kroz krizu i ocenio da postoje dobre šanse da vlada opstane do završetka četvorogodišnjeg mandata.
Prema njegovim rečima, zbog ekonomskih teškoća sa kojima se građani suočavaju, Srbija mora da radi na privlačenju investicija i razvijanju infrastrukture i da se usredsredi na naredne korake u vezi sa evropskom integracijaom.
On je rekao da se očekuje da će probna proizvodnja u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu početi u novembru, istakavši da je to prva fabrika automobila koja će biti otvorena u Evropi nakon pet godina. Očekuje se da će se u toj fabrici proizvoditi 250.000 automobila godišnje i da će izvoz iznositi 1,6 milijardi evra.
Đelić je rekao i da se očekuje prodaja 51% Telekoma Srbije za šta su, kako je naveo, zainteresovani Dojče telekom (Deutche), Ostrijan telekom (Austrian) i druge kompanije, a očekuju se i nove investicije u energetskom sektoru.
On je rekao da Srbija u ovoj godini očekuje između tri i četiri milijardi dolara investicija. Naveo je da su u 2010. u Srbiji direktne strane investicije iznosile oko milijardu dolara, a u 2009. oko 1,4 milijarde evra, što je bio rekord u regionu.
Govoreći o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, Đelic je rekao i da su zemlje regiona pokazale da sarađuju u borbi protiv organizovanog kriminala, istakavši da su danas u Srbiji najznačajniji kriminalci ili uhapšeni ili su u bekstvu. Organizovani kriminal nećemo tolerisati. Mi smo usred ove bitke i nemamo izbora: Ili mi ili oni. Ili mafija i kriminal ili demokratija i evropska budućnost", rekao je on i dodao da je saradnja na operativnom i obaveštajnom nivou sa drugim zemljama i EU ključna.
Prema njegovim rečima, u borbi protiv korupcije uhapšene su osobe koji su bile na visokim javnim funkcijama u različitim oblastima. Kako je ocenio, to je dokaz da postoji kritična masa u administraciji i javnosti za borbu protiv te pojave.
Đelić je rekao da Romi čine oko 90% osoba koje su tražile azil u EU i da Srbija čini korake kako bi sprečile zloupotrebu viznog režima kroz kampanje za informisanje, ali i unapređenje položaja Roma.
Države su pre svega odgovorne da obezbede uključivanje u društvo. Ipak, pitanje Roma je evropsko. Tokom mađarskog predsedavanja (EU) biće usvojena evropska politika o inkluziji Roma. Mi ćemo vrlo aktivno učestvovati u tome", rekao je on i dodao da je tokom 2010. oko 1,5 miliona građana Srbije putovalo u zemlje EU bez kršenja i zloupotrebe propisa.
Đelic: Srbija za pragmatična rešenja za status Kosova
Kada je reč o pitanju Kosova, potpredsednik Vlade Srbije je ukazao da se ponavljanjem već poznatih stavova ne može daleko odmaći i da je kompromis Srba i Albanaca jedini put do trajnog mira i pomirenja u regionu.
"Ne možete imati trajan mir ukoliko podržavate sučeljavanje dva nacionalizma. Mnogo je bolje podržati nezadovoljavajući ali izvodljiv evropski tip kompromisa", kazao je Djelić. On je rekao da će za to biti potrebna "kreativnost" i istakao da pet zemalja EU ne priznaje Kosovo i da Kosovo zbog toga nikako ne bi moglo da postane članica Unije.
Na opasku da govori o kreativnosti, ali ne i o rešenju, Djelić je rekao da govori "o rešenju, li ne i o priznavanju" (Kosova). "Kada je reč o kreativnosti, predložili smo da se razmotri model dve Nemačke iz 1972. godine. Razmatrali smo mogućnost da se nadahnemo modelom Hong Konga. Takođe smo razgovarali o modelu Olandskih ostrva između Finske i Švedske", rekao je Djelić.
"Spremni smo za veoma specifično rešenje za veoma specifičnu situaciju", kazao je potpredsednik Vlade Srbije.
On je istakao da se do rešenja mora doći kroz dijalog za Prištinom i da ne treba smatrati da je potreban izbor između Evrope i Kosova jer je moguć mnogo bolji ishod, a to je postizanje "istorijskog kompromisa" koji će omogućiti da čitav region uđe u Evropu.
Ðelić je istakao da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova pokušaj cepanja Srbije koji Srbija ne prihvata, ali da istovremeno traži pragmatična rešenja. "Pokušaj jednostrane deklaracije Kosova je pokušaj nekih da jedan nacionalizam pobedi drugi. To nije evropski put. Korak napred bio bi da Beograd i Priština poštuju interese i prava jedni drugih i pronađu zajedničko rešenje".
Djelić je, u intervjuu koji je dao tokom posete Nemačkoj u februaru, kazao da u dijalogu Beograda i Prištine, koji je počeo 8. marta, treba prvo razmotriti svakodnevne probleme. Kao primer je naveo problem automobilskih tablica, koje su prepreka za slobodno kretanje automobilom.
"Nadam se da ćemo ove godine moći da rešimo problem pečata koji koriste carinske vlasti u Prištini, a takođe i pitanje učešća Prištine na regionalnim forumima, što je tokom prethodnih godina stalno bio problem", rekao je Đelić. "Još jedna tema je snabdevanje vodom. Veliki deo vode za snabdevanje Prištine dolazi iz jezera sa severa Kosova. To su svakodnevna pitanja na kojima moramo da radimo da bismo izgradili poverenje", rekao je Đelić.
Na opasku da na Zapadnom Balkanu samo Kosovo nije obuhvaćeno bezvizim režimom, Djelić je kazao da je to "odraz neodržive situacije u vezi sa statusom", "Srbija ne želi da život na Kosovu bude loš. Ali je sigurno da bi kompromis sa Beogradom olakšao sve, uključujući bezvizni režim", rekao je Ðelić.
Na pitanje zašto vlada Srbije ne poruči Srbima sa Kosova da treba da poštuju integritet Kosova, kao što to čini sa bosanskim Srbima, Djelić je rekao da su između ta dva primera postoje velike razlike. Srbija priznaje Bosnu i Hercegovinu, podržava Dejtonski sporazum i ne kontroliše Srbe u BiH, kazao je Djelić i istakao da će Srbija podržati "svako rešenje koje će Bosnu i Hercegovinu približiti EU". Srbija nije preduzela nijedan korak koji bi vodio cepanju Bosne i Hercegovine - ne daje pasoše Srbima iz Bosne i bosanski Srbi ne galsaju na izborima u Srbiji, kazao je Djelić, istakavši da je Srbija i protiv cepanja Srbije, što je učinjeno jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova.
Sa Božidarom Đelićem razgovarali: Mihael Kačmarek (Michael Kaczmarek) i Daniel Tost, EurActiv Nemačka
Izvor: EurActiv.de
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
